Kroz projekat prekogranične saradnje Srbije i Rumunije nezaposlena lica će proći različite obuke kako bi ili pokrenuli sopstvni biznis ili došli do poslodavca koji će ih zaposliti. Projekat je počeo da se realizuje jula 2019. i završava se sredinom ove godine. U okviru projekta trenutno se održava obuka za lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje koja žele da se samozaposle.
Zapošljavanje u prekograničnom području Srbije i Rumunije je tema projekta koji zajednički realizuju dve susedne zemlje.
„Kroz studiju zapošljavanja u prekograničnom području koju smo prethodno uradili, došli smo do zaključka da postoji prostor i mogućnost zapošljavanja lica iz Srbije u Rumuniji i obrnuto. Trenutno na obuci imamo grupu nezaposlenih lica koja žele da se samozaposle tj. da pokrenu sopstveni posao. Druga ciljna grupa koja će imati obuku krajem marta su lica koja žele da se zaposle. Za njih imamo i dodatnu aktivnost, a to je mogućnost da se sastanu sa poslodavcima iz Rumunije koji će doći u Zrenjanin. Takođe, sve njih ćemo voditi u Rumuniju da pokušaju tamo da pronađu svoje partnere ili zaposlenje“, objašnajva Radomir Topalov iz Regionalnog centra za društveno ekonomski razvoj Banat, menadžer projekta.
„Ovo je obuka da kandidati budu spremni, da spoznaju pravne i sve druge aspekte sopstvenog posla, da saznaju na koji način treba da se registruju, da čuju koje sve izvore finansiranja imaju na raspolaganju za pokretanje biznisa. Imamo i teme koje se tiču kulture, načina i uslova poslovanja u Rumuniji. Projekat su zajedno predložili RCR Banat, kao nosilac projekta, zatim Privredna komora Srbije – RPK Zrenjanin i Privredna komora Temišvar. Projekat se finansira iz Interreg-IPA Programa prekogranične saradnje Rumunija – Srbija, traje 12 meseci, a ukupna vrednost projekta iznosi blizu 240 hiljada evra. Počeo je sredinom jula prošle godine, a ovonedeljna aktivnost je samo jedna u nizu aktivnosti koje se realizuju“, dodaje naš sagovornik.
Nezaposlena lica uče da pišu biznis plan
Na petodnevnoj obuci je 20 polaznika. Uglavnom je reč o teže zapošljivim kategorijama nezaposlenih lica. To su žene, mladi, nezaposlena lica preko 50 godina koja su duže vremena na evidenciji NSZ.
Stefan Stankov iz Tomaševa ima 26 godina. Diplomirani je inženjer poljoprivredne tehnike, a trenutno je na master akademskim studijama u Novom Sadu. On želi da kroz svoju firmu uvede inovacije u poljoprivrednu proizvodnju.
„Moja ideja je da otvorim firmu koja će se baviti projektovanjem i proizvodnjom poljoprivrednih mašina koje će imati određene specifičnosti. Neće biti kao obične konvencionalne mašine koje imamo sada, nego će imati neke inovatinve elemente. Konkretno ta mašina koju bih da pravim je kratka tanjirača koja će u mnogome pomoći da se usitne žetveni ostaci. Kod nas se javlja problem spaljivanja žetvenih ostataka. Naši poljoprivrednici nemaju adekvatnu mehanizaciju, pa su prinuđeni da spaljuju žetvene ostatke. To je posebno tipično za kukuruzovinu, a da bi posejali pšenicu. Ta mašina će moći da to obradi, da žetvne ostatke izmeša sa zemljištem i da napravi podlogu za setvu pšenice. Samim tim neće biti spaljivanja žetvenih ostataka, što je i zakonom zabranjeno“, kaže Stefan Stankov iz Tomaševca.
Ekološka i ekonomična kratka tanjirača
“Osim toga, spaljivanjem žetvenih ostataka se narušava i samo zemljište. Azot se vezuje u azotove okside, a nestaju fosfor i kalijum koji se nalaze u obliku pepela i koje vetar odnosi sa njiva. Upotrebom ove mašine sačuvaće se životna sredina, jer neće biti potrebe za spaljivanjem žetvenih ostataka, a sačuvaće se i novac, jer će biti potrebno manje đubriva, pošto će azot, fosfor i kalijum ostajati u zemlji. Ja imam svoje gazdinstvo i ovo ću prvo kod sebe isprobati. To ispitivanje će mi biti i master rad. Nadamo se da će to uspeti. Mašina, kao mašina će raditi dobar posao. A da li će nešto biti od firme, videćemo. Zato sam i ovde na obuci“, dodaje naš sagovornik.
Ukoliko bude otvorio sopstvenu firmu, Stefan će za početak raditi sam.
„Za sada ne bih zapošljavao ljude, niti bih kupovao mašine koje treba da obrađuju taj materijal – lasere, strugove, glodalice, nego bi mi to ljudi radili uslužno. Da se ne zadužujem previše. Kada se spoje usluge i vaš rad možete da budete konkurentni na tržištu. Naravno, kvalitet se ne dovodi u pitanje. Trudiću se da to bude maksimalno trajno i da može da pruži maksimalne performanse na različitim tipovima zemljišta. Tanjirača će imati 60-70 podešavanja jednog diska. Ja koliko imam sopstvenih sredstava, tako izrađujem sopstvene delove. Naravno da bi mi u svakom smislu dobro došla pomoć za mlade preduzetnike. Za izradu te tanjirače će biti potrebno 800.000-900.000 dinara. To će biti tanjirača radnog zahvata od 2,5 do 3 metra, imaće paker valjak nazad i ta podešavanja koja sam osmislio. To je sve još u programu za crtanje u 3D. Sve može da se vidi, lako je razumljivo“, kaže Stevfan.
Preduzetnici moraju da znaju kako se obraćaju kupcu, a kako konkurenciji
„Obuka mi jako puno znači. Do sada nisam imao iskustva sa pisanjem bizis plana. Ja imam životno iskustvo, jer imamo porodičnu farmu i onda uvek nešto kombinujemo sa tim novcem koji imamo i uvek ga ulažemo u nešto. Za ovo će, ipak, trebati biznis plan. Najviše mi znači deo koji smo učili o komunikaciiji između vlasnika firme i kupaca. Takođe, naučio sam da je veoma bitno kakav ćete imati odnos sa konkurentskim firmama. Žena koja nam drži obuku nam je rekla da se i sama trudi da sarađuje sa konkurencijom i da na taj način ostvaruje benefite na tržištu“, dodaje naš sagovornik.
Biljana Veličković je inženjer hemije. Trenutno je nezaposlena. Sa određenim prekidima na evidenciji NSZ je 10-ak godina.
„Izrodila mi se poslovna ideja koja iziskuje organizovana predavanja stučnjaka kako bismo se informisali o trenutnoj situaciji kod nas u Srbiji kad je reč o otvaranju firme, a kako bismo stekli lična primanja i eventualno zaposlili još neka nezaposlena lica sa evidencije. Želim da pokrenem službu koja će zapošljavati negovateljice i gerontodomaćice koje bi pružale pomoć starima. To podrazumeva održavanje higijene korisnika, higijene u kući, pribavljanje namirnica. Potrebe za ovim su velike u Zrenjaninu. Jesenas je bila organizovana obuka za gerontodomaćice. Ja želim da te žene angažujem. Narvno, to je moguće jedino uz pomoć subvencija“, kaže Biljana Veličković.
Nezaposlena lica su se na obuci prvi put srela za pisanjem biznis plana
„Posao je terenski, ne može se ići pešice sa kraja na kraj grada. Tu su potrebe od pelena, krema, nekih pomagala do vozila za obilazak korisnika. Obuka za samozapošljavanje je jako dobra. Veći deo toga šta mi je potrebno i šta me čeka znam, ali uvek ima nešto što ne znate. Moji roditelji su se razboleli i nisu mogli sebe da neguju. Morala sam da platim da naučim da negujem svoje roditelje koji su ležali u krevetu. Posao gerontodomaćice je veoma human. Danas imamo u gradu jako puno starih lica kojima je potrebna pomoć. Deficit je tih službi. Ima ih, ali nemaju dovoljno osoblja. Za ovaj posao je najvažnije biti human. Ne sme se biti gadljiv zbog kupanja, menjanja pelena“, dodaje naša sagovornica.
Da bi ostvarila svoju želju, Biljani je potrebna podrška države.
„Ja lično, ne bih, ni tražila mogućnosti koje daje država da imam novca. Imam volju, kratko iskustvo kroz obuku i kroz iskustvo dok sam se starala o bolesnim roditeljima u kući. Još nisam radila proračun o tome koliko mi je potrebno početnog kapitala. Imamo dva meseca na raspolaganju da uradimo bizns plan. Da bih napisala svoj biznis plan treba da odem do prodavnica koje prodaju ortopedska pomagala i vidim koliko koštaju ona koja su meni potrebna za posao“, dodaje naša sagovornica.
.gif)
.gif)
