Ovogodišnji Dan pobede nad fašizmom spomen-obelisk na Mihajlovačkom drumu i spomenik narodnom heroju Veljku Lukiću Kurjaku u Lukićevu dočekali su u novom ruhu. Obnova ovih spomenika iz prošlog veka trajala je i tokom vanrednog stanja. Radovi su izvedeni u organizaciji i pod stručnim nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin. Finansirali su ih Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Grad Zrenjanin. Interesantno je da je spomen-obelisk na Mihajlovačkom drumu obnovljen po prvobitnoj zamisli njegovog autora, arhitekte Tibora Bencea, koji ima 81 godinu i živi u Nemačkoj.
Arhitekta Tibor Bence, autor spomen-obeliska na Mihajlovačkom drumu je još u prošlom veku želeo da ovo spomen obeležje izgleda drugačije nego što na kraju bilo napravljeno. Ove godine, Tibor Bence je dočekao da njegova prvobitna zamisao bude sprovedena u delo. Spomen-obelisk je obnovljen upravo po prvobitnim nacrtima samog autora.
.jpg)
“Kada smo dobili sredstva za obnovu spomen-obeliska stupili smo u kontakt sa autorom spomenika, arhitektom Tiborom Benceom. Ona nam je rekao da kao mladi arhitekta nije uspeo u potpunosti da realizuje svoju ideju i da sada ima priliku da, kako on to duhovito zove, “greh” svoje mladosti realizuje po prvobitnoj zamisli. Prema idejnom rešenju usvojene su i izvedene izmene koje je autor zamislio u prvobitnom projektu pre pedesetak godina, a koje tada nisu izvedene. Urađeni su kosi nasipi od šljunka, koji predstavljaju vezu sa okolnim terenom. Na samoj betonskoj ploči izvedeni su detalji koji su jako važni za autora. “Kanali razaranja-put dolaska agresora” kako ih on naziva ilustruju usputna razaranja agresora, koja zaustavlja betonski obelisk kao simbol večitog stražara. Stvara se utisak da su šiljci zaustavljeni u agresiji. Oštećene ivice kanala pojačavaju utisak razaranja”, objašnjava Dragana Šijak, arhitekta konzervator – viši stručni saradnik u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.
Posle obnove tekst na ploči spomenika se lakše čita
“Dislocirana je prilazna staza sa desne strane obeliska. Takođe, dislocirana je i ploča sa epitafom, postavljena pod uglom radi prijatnijeg sagledavanja i čitanja teksta”, dodaje naša sagovornica.
Interesantno je da arhitekta Bence ne koristi savremene tehnologije, pa je svoje nacrte i skice radio ručno. One su na adresu konzervatora Dragane Šijak stigli poštom.
Spomen obeležja su obnavljana i tokom trajanja vanrednog stanja
Spomenik narodnom heroju Veljku Lukiću Kurjaku postavljen je u Lukićevu 1950. godine. Šest godina kasnije na istom mestu posavljene su i spomen-ploče sa imenima palih boraca NOR-a. Pre obnove spomenik je bio u izuzetno lošem stanju, a boravak u njegovoj blizini je bio rizičan. Mermerne ploče kojima je obložen visoki stub bile su popucale i počele su da se odvajaju od stuba.
“Od kamenorezačkih radova izvršeno je oblaganje stuba novim mermernim pločama, po vrsti i boji slični postojećim, koje nisu zamenjene. Izvršeno je i vraćanje originalnog teksta na prednjoj strani stuba, mašinskim ispisom ćiriličnog umesto prethodnog latiničnog teksta. Na kraju su sve ploče dodatno pričvršćene za stub nerđajućim ankerima od prohroma. Takođe, sve površine postamenta, kao i prilazno stepenište sa zidovima, umesto ranijeg teraca, sada su obloženi kulirom u dve nijanse. Izvršeni su i konzervatorsko-restauratorski radovi zasnovani na savremenim principima zaštite kulturnih dobara kao što su: čišćenje starih mermernih ploča na spomeniku, restauracija kraterastih oštećenja, prslina i okrznuća popunjavanjem veštačkim kamenom koji je po boji i strukturi približan originalnom. Zatim su sve površine ispolirane i premazane sredstvima za zaštitu kamena. Pored toga, obnovljena su sva ručno ispisana slova sa imenima palih boraca na obe ploče ispred spomenika”, precizira Šijak.
“Važno je napomenuti da su radovi počeli 9. marta 2020, a već 15. marta je uvedeno vanredno stanje tako da smo imali otežavajuće okolnosti, ali smo radili za vreme vanrednog stanja”, kaže naša sagovornica.
Podsetimo, pre više od 10 godina Vlada Srbije je donela Program obnove spomenika kulture iz perioda oslobodilačkih ratova Srbije. Od tada do sada Zavod za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu je izradio više od 20 projekata sanacije spomenika iz Prvog i Drugog svetskog rata.
.gif)
.gif)
