I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Aviv park Zrenjanin
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Običaji Mađara u Banatu na Badnji dan i Božić

Kraj decembra pun je praznika. Kada su u pitanju hrišćani koji poštuju Gregorijanski kalendar, 25. decembar je za njih dan Božića, najradosniji hrišćanski praznik. Ovaj praznik okuplja porodicu, razni su običaji koji ga prate. Naša sagovornica, istoričarka Viktoria Onjih Hartig, sa mnogo topline nam je pričala o božićnim običajima banatskih Mađara.

Božić je značajan hrišćanski praznik jer se tada proslavlja rođenje Isusa Hrista. U to vreme je i kratkodnevica. Ljudi su se od davnina radovali dužim danima, što im je ulivalo nadu i veru da lakše prebrode preostale zimske dane.

Božić je počeo da se slavi u Rimu u IV veku. Tada se još uvek u većinski paganskom Rimu tog dana slavilo rođenje Boga Sunca Sol Invictus, koji se poistovećuje sa Mitrom, bogom grčko-rimske misterijske religije. U starom Rimu, između 17. i 25. decembra održavale su se Saturnalie, proslave u ime boga poljoprivrede, Saturna. U tim danima se slavilo, darovalo, pilo, jelo, pevalo i plesalo, a kuće su ukrašavali grančicama bršljana.cNakon što je hrišćanstvo postalo priznata vera (313. godine), hrišćanska crkva, želeći da potisne paganski praznik, odlukom Nikejskog sabora (325. godine) počela je slavljenje rođenja Isusa Hrista, praznika radosti, mira i vremena provedenog u krugu porodice.

Božić je nezamisliv bez božićne jelke. Prema istorijskim izvorima, prvu tradicionalnu božićnu jelku su postavili frajburški pekari, u gradskoj bolnici, u XV veku. Zimzelena boja božićne jelke upućuje na večnost, njen trouglasti oblik na Sveto trojstvo, a grane na krst. Girlande na jelki simbolično ukazuju na zmiju koja navodi na iskušenje, dok jabuke predstavljaju plodove ubrane sa drveta znanja. Po uzoru na njih izrađene su crvene i zlatne staklene kugle kojima se danas kite jelke. Na jelku se obavezno stavljaju i svećice koje su po hrišćanskoj veri Isusovi simboli svetla. Današnja tradicionalno ukrašena jelka sa raznobojnim ukrasima, staklenim kuglama, salon-bombonama potiče iz osamnaestovekovne Nemačke. Siromašne porodice su, u to doba, u kućama, umesto jelke postavljali samo grančicu ruzmarina ili imele. Jelke su ukrašavane skromno, jabukama, orasima, domaćim salon-bombonama, a kasnije su se u imućnijim kućama pojavile i staklene kugle.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.
Fordomanija

Jelka se kiti na Badnji dan 24. decembra, bez male dece, koja još veruju da jelku i poklone donosi Božić Bata. Ispod jelke se stavljaju pokloni koji se razmenjuju sutradan. Ranije se poklanjalo voće ili ručno izrađeni predmeti. Starije generacije mogu nam poslužiti za primer da nije bitan skup poklon, nego pažnja i zajedno provedeno vreme. Darivanje simbolizuje trenutak kada su 6. januara, tri kralja ili tri mudraca iz dalekih zemalja sa istoka, otišli u Jerusalim da se poklone novorođenčetu Isusu i darovali mu tri dara: tamjan, zlato i plemenitu mast, smirnu. Jelka se rasklanja na ovaj dan, kaže naša sagovornica.

Osim kićenja jelke, brojni su i drugi lepi običaji na Badni dan.

– Na Badnje veče deca obilaze kuće u susedstvu, poznato kao „korinđanje“, recituju pred vratima božićne pesmice i za to od domaćina dobijaju jabuke, narandže, orahe i slatkiše.

24. decembra hrišćani se pridržavaju posta, postavlja se skromna posna trpeza. Na stolu se mogu naći beli luk (za snagu), med i orasi (za zdravlje), nasuvo sa makom (za izobilje, bogato domaćinstvo), jabuke (simbol pripadnosti, zajedništva). Prema običaju, jabuka se deli na toliko delova, koliko osoba sedi za stolom. Po narodnom verovanju, ukoliko se tokom godine negde izgubimo, pomislimo na osobe sa kojima smo podelili jabuku i setićemo se puta do kuće.

Za večeru se postavlja posni pasulj, čorba od vina, riba, odnosno posno punjeni kupus. Čorba od vina svakako pripada građanskoj kulturi ishrane, dok nasuvo ili štrudle sa makom ili orasima potiču iz seljačkih tradicija.

– U zemljoradničkim domaćinstvima bio je običaj da se na postavljen sto stavlja i zrnevlje, kojim se hrani živina, a ispod stola se prostirala slama kako bi podsećala da je novorođenče Isus stavljen u jasle sa slamom. Posle Božića slama se iznosila u štalu da bi stoka bila zdrava, a u nekim krajevima gazde su slamu vezivale i na voćke nadajući se bogatom rodu. U toku večere gazdarica nije smela da ustaje od stola kako bi njene koke dobro nosile tokom cele godine. Stolnjak se zatim sklanjao i u proleće se iz njega bacalo setveno seme na njivu, ističe Viktoria Onjin Hartig.

Posebna svečanost za posvećene vernike je i ponoćna misa.

– Crkve se napune dragim ljudima sa posebnim osećajem radosti i ljubavi. Molitvom i pesmama se proslavlja Isusovo rođenje. U zrenjaninskoj katedrali se već nekoliko godina unazad tradicionalna ponoćna misa, zbog hladnoće i zbog mlađih i starijih vernika, održava od 21h.

Na dan Božića, 25. decembra u zoru u crkvama se služi „Misa pastira“, jer su pastiri, ugledavši sjajnu zvezdu iznad štale gde se Isus rodio, prvi došli da se poklone novorođenom Isusu. Svečana Božićna misa se služi u prepodnevnim satima, sa koje vernici odlaze na svečani božićni ručak.

Svaki praznik, pa tako i Božić prati posebna, svečana, bogata trpeza. Uz bogato postavljenu trpezu se okuplja porodica, eventualno i šira rodbina i prijatelji. Služi se supa od živine, predjelo od divljači ili pihtije, sarma uz svinjsko pečenje, pečena ćurka punjena kestenjem, torta i sitni kolači, neizostavno: orasnice, grancle i medenjaci, već prema mogućnostima domaćina.

Kod Mađara, u dane ovih praznika, obavezan skup uže porodice je na Badnje veče, dok se u zemljama zapadne Evrope porodica okuplja na dan Božića.

Uprkos tome da je tradicionalni Božić jedan od najvažnijih verskih praznika hrišćana, mnogi ljudi, koji ne pripadaju vernicima, širom sveta proslavljaju ovaj praznik kao praznik ljubavi prema bližnjima. Porodica na okupu, neretko i prijatelji združeni u prazničnoj atmosferi, doprinose lepom raspoloženju i nestrpljivom čekanju Nove godine koja ubrzo dolazi, zaključila je istoričarka Viktoria Onjin Hartig.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh