U Zrenjaninu je danas obeležen Vidovdan služenjem pomena i polaganjem venaca na spomen-obeležje posvećeno stradalima u ratnim sukobima na teritoriji bivše Jugoslavije u periodu od 1991-1999. godine.
Pored spomenika ispred zgrade nekadašnjeg Komiteta okupili su se i vence položili predstavnici Grada Zrenjanina, Garnizona Vojske Srbije u Zrenjaninu, Policijske uprave, Saveza udruženja boraca narodnooslobodičkog rata, Udruženja srpskih ratnih veterana, Udruženja ratnih vojnih invalida grada Zrenjanina, članovi porodica i rodbina poginulih. Prisutnima se, u ime organizatora, Udruženja ratnih vojnih invalida grada Zrenjanina, prigodnim rečima obratio predsednik Jovica Pilipović. On je rekao da se već devet godina u Zrenjaninu na ovakav način obeležava Vidovdan i odaje počast našim stradalim sugrađanima.
.jpg)
– Vidovdan nije radostan dan i datum, nego dan tuge i dan sećanja na srpske borce, stradale u svim ratovima. Svake godine organizujemo pomen i sećamo se boraca iz grada Zrenjanina, a njih je u poslednjim ratovima poginulo pedeset troje. Njihova imena uklesana su u spomen-obeležje na koje danas polažemo vence i cveće – kazao je Pilipović.
U ime Grada Zrenjanina venac su položili zamenik gradonačelnika Saša Santovac, sekretar Skupštine grada Milan Mrkšić i zamenica sekretara Skupštine grada Svetlana Grujić. U obraćanju zamenika gradonačelnika istaknut je značaj Vidovdana za srpski narod i nacionalnu istoriju, kao i značaj njegovog obeležavanja. Za ovaj datum, kako je naveo Santovac, vezujemo niz istorijskih događaja koji Vidovdan izdvajaju u red najznačajnijih praznika u našem kalendaru, počev od kosovskog boja i kosovskog mita, do 28. juna 1914. kada su pucnji Gavrila Principa nagovestili početak Velikog rata. Kazao je i da je zaborav veliko zlo po svaki narod, i da se, bez stalnog podsećanja i ukazivanja na događaje iz prošlosti, ne može pronaći ni pravi put ka budućnosti.
– Zato stojimo i danas ponosni pred ovim znamenom na kom su uklesana imena pedeset troje naših sugrađana, pripadnika vojske, policije ili dobrovoljaca, koji su ugradili sebe u tu slobodu, u tu budućnost našu i naše dece. Ta teška i čemerna vremena devedesetih godina iznedrila su i heroje i ljudske veličine koje su svojim delima prevazišle vreme u kom su živeli. Oni su tako postali i nebeski čuvari kosovskog epa i mita, stubovi monumentalne građevine sazdane od naše nacionalne tradicije i bogate istorije, našeg nepristajanja na ropstvo, na okupaciju i pokoravanje – poručio je Santovac.
Spomen-obeležje pripadnicima vojske, policije i dobrovoljaca, stradalih u ratnim sukobima 1991-1999. godine, njih ukupno pedeset troje, realizovano je, po zamisli arhitekte Milice Kovač, u vidu tri zasebna spomenika, spomen-česme i vodene površine. Podizanje spomenika finansirao je 2011. godine Grad Zrenjanin.
Izvor i foto: zrenjanin.rs
.gif)
.gif)
