Projekcijom kratkometražnog filma „Porajmos“ i izložbom „Tragovi u 30 slika“, Jevrejska opština obeležila je Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Izložba Jevrejske opštine Sombor “Tragovi u 30 slika”, dopunjena je delovima izložbe “Sećanje”.
Sećanje na prošlost doneće mirniju budućnost
„Film je anti-ratna drama, koja pokazuje ludosti rata. U suštini je ljubavna priča između Jevrejke i Nemca, u vrtlogu rata, koji shvataju da se njihova ljubav neće ostvariti. Film je rađen po istinitom događaju, i to su strahote koje se stalno ponavljaju. Moramo da pokažemo i onu ružnu stranu rata, a ne da ulepšavamo. Na primer u filmu „Šindlerova lista“, oni izlaze iz logora, ali niko ne pokazuje ono što je u njima ostalo. Branko Lustig je na dodeli Oskara naveo, da su mu žrtve rekle, da ako preživi priča o njima, da ih ne zaboravi. Svetski i Evropski kongres ima kampanju „We remember“, i svake godine se slikamo sa tim plakatima. Te slike se stalno vrte na panoima u Aušvicu. Ako se ne sećamo i zaboravimo, ponovo će nam se to desiti. Pričom treba dopreti do sve većeg broja mladih. Na taj način shvataju da nema potrebe da se mrzimo, jer smo svi pod jednim krovom. Mi se trudimo da pokažemo da smo isti, i da želimo da svi zajedno živimo. Ako se sećamo prošlosti, imaćemo mirniju budućnost“, poručila je predsednica Jevrejske opštine Sombor, Sandra Papo Fišer.
Dan sećanja na žrtve Holokausta je međunarodni praznik koji se obeležava 27. januara, kao sećanje na genocid nad evropskim Jevrejima od strane nacističke Nemačke i njenih saveznika između 1941. i 1945. godine. Za datum praznika je izabran 27. januar, jer je tog dana Crvena armija oslobodila koncentracioni logor Aušvic.
Saradnja za primer sa JO Sombor
„Jevrejska opština se trudi da tokom cele godine obeleži sve praznike i značajne datume. Time želimo da povežmo našu zajednicu, i da upoznamo sugrađane sa našom istorijom, kulturom, običajima i tradicijom. Jevrejska zajednica u Srbiji je nakon II Svetskog rata drastično smanjena, i konkretno u Zrenjaninu od sredine 90-tih traje revitalizacija. Trudimo se da povećamo broj članova, i da ih bolje integrišemo. Trudimo se i da nove generacije vaspitavamo i obrazujemo, u skladu sa njihovim jevrejskim nasleđem. To nikako ne bi mogli, da ne postoji saradnja između jevrejskih opština. Jedna od dobrih, i saradnja za primer, je saradnja sa Jevrejskom opštinom Sombor. Ta opština jeste manja po broju članova, ali je veoma aktivna kada su u pitanju kulturne aktivnosti. Zahvaljujući njihovom radu na promociji jevrejske kulture, mi možemo to da pokažemo, kao što su primer večerašnji film i izložba. Preporučujemo i pozorišnu predstavu u Somboru „Semre idem“, rađenu po tekstu Đorđa Lebovića. Jedan od panoa je upravo posvećen i njegovoj porodici“, naglasila ispred Jevrejske opštine Zrenjanin, Ivana Kukolj Solarov.
Pročitaj jošvesti
Izložba „Tragovi u 30 slika“ i „Sećanje“
Izložba predstavlja uvid u jevrejsku kulturu, i istorijat jevrejskih porodic,a koje su svojim delovanjem ostavile trag u istoriji Sombora. „Tragovi u 30 slika“ se sastoje od štampanih podataka i fotografija o trideset jevrejskih porodica, koje su nestale ili su se delimično vratile iz Aušvica.
Deo izložbe „Sećanje” čine panoi sa spiskovima stradalih, preuzeti iz knjige Pavla Šozbergera „Jevreji u Vojvodini”. Spiskovi su dopunjeni arhivskom građom Jevrejske opštine Zrenjanin, i Jevrejskog istorijskog muzeja u Beogradu. Zamisao je da se više ne govori o broju 1280, koliko je zrenjaninskih Jevreja stradalo, već da se svaka žrtva označi imenom i prezimenom.
Uz izložbu i projekciju, dostupan je bio i katalog „Kad tišina odjekuje“.
Film „Porajmos“
Film je snimljen po romanu „Porajmos“ (romski naziv za Holokaust), autora Dušana Savića, objavljenog u izdanju Lagune. Radnja drame je smeštena u Somboru, gde je više od 20 nacionalnosti živelo u miru i toleranciji, dok nije zakucalo zlo fašizma. Ostvarenje prati sudbinu zaljubljenog para, Jevrejke Žuže, pijanistkinje i talentovanog violiniste Nemca Franca Abrajta, Folksdojčera. Sa njihovim životima se ukrstila priča o Romu Dejanu, virtuozu na volini. Svi potiču iz Sombora. Dolaskom nesrećnog vremena, njihovi međusobni odnosi se bitno menjaju, i svako od njih nosi svoj krst sudbine. Događaji su iz perioda pred kraj Drugog svetskog rata 1944, kada posle pada Hortijeve vlade u Mađarskoj vlast preuzimaju Nemci. Reditelj je Gorčin Stojanović.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležen je u saradnji sa Jevrejskom opštinom Sombor i uz pomoć Kulturnog centra i Narodnog muzeja.
.gif)
