Delegacije Grada Zrenjanina, Jevrejske opštine Zrenjanin i Zrenjaninske gimnazije položile su juče vence na spomen-ploču na mestu nekadašnje sinagoge, obeležavajući Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, 27. januar. Kao i svake godine na ovaj dan, sećajući se svojih tragično stradalih sugrađana Jevreja, Grad Zrenjanin šalje poruke mira i tolerancije, da se slično zlo nikada i nikome više ne ponovi.
Datum obeležavanja ustanovljen je u znak sećanja na 27. januar 1945. godine, kada je Crvena armija oslobodila Aušvic-Birkenau, simbol masovnog stradanja ljudi, većinom Jevreja i najozloglašeniji fašistički logor smrti u porobljenoj Evropi.
U ime lokalne samouprave venac su položili zamenik gradonačelnika Saša Santovac i pomoćnica gradonačelnika Marija Damjanović. Zamenik Santovac podsetio je da je, pre dve godine, Zrenjanin, kao prvi grad u Srbiji, postavio znamenja “kamen spoticanja”, posvećena stradalim jevrejskim porodicama, a da je prošle godine postavljena i nova spomen-ploča, ispod koje su juče prvi put položeni venci.
“Mnoge porodice iz našeg grada doživele su tragičnu sudbinu tokom Drugog svetskog rata samo zato što su pripadale jevrejskoj zajednici i Grad Zrenjanin, u saradnji s Jevrejskom opštinom, ima dužnost i obavezu da se toga seća i svake godine obeležava. Na 80. godišnjicu od stradanja Jevreja postavili smo “kamenove spocitanja”, ispred kuća u kojima su živele jevrejske porodice, čiji su članovi šlepovima, niz Begej, prve ratne godine deportovani u beogradske logore i tamo okončali svoje živote. Prošle godine, baš na današnji dan, prilikom obeležavanja ovog datuma, dogovorili smo se da postavimo novu spomen-ploču na kojoj je predstavljen i izgled nekadašnje sinagoge, srušene 1941. godine. To, takođe, predstavlja jedan vid poštovanja prema svim jevrejskim žrtvama, a prisećanjem na zločine okupatora i tragediju koja se dogodila, ukazujemo na neophodnost života u miru, da ne dozvolimo da neko strada zbog toga što je pripadnik drugog naroda ili vere, ili zbog svojih određenih mišljenja ili stavova”, poručio je zamenik gradonačelnika Zrenjanina.
Predstavnici Jevrejske opštine Zrenjanin, malobrojni potomci Jevreja koji su nekada u značajnom broju živeli u našem gradu, učestvuju ne samo u obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, već i tokom godine, kroz različite aktivnosti koje imaju za cilj negovanje kulture sećanja na tragične događaje iz Drugog svetskog rata. Predsednica Jevrejske opštine Ljiljana Popov i potpredsednik Vladimir Arsenić istakli su da država i grad pridaju značaj obeležavanju ovog datuma i ukazuju na stradalnike, koji su doživeli genocid isključivo zato što su pripadali drugom narodu i veri, a ne što su učestvovali u ratnom ili nekom drugom sukobu. Takođe su uputili poruke u kojima se ukazuje na zlo fašizma i nacizma, kako bi se sprečili bilo kakvi njihovi pojavni oblici u sadašnjem i budućem vremenu.
Učenici Zrenjaninske gimnazije, zajedno s profesorima Senkom Jankov i Edijem Darušijem, održali su ispred spomen-ploče posvećene žrtvama Holokausta istovremeno i svojevrstan čas istorije, sociologije, filozofije, ali i čas podizanja svesti o problemima neofašizma i antisemitizma. Nakon što su prošle godine prvi put učestvovali u ceremoniji obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, priključili su se i ove godine u još većem broju.
Obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta prisustvovao je i profesor iz Budimpešte Riki Pap, koji se bavi izučavanjem Holokausta na prostorima jugoistočne Evrope. Pozdravljajući prisutne, izrazio je zahvalnost što se u Zrenjaninu na ovakav način sećaju svojih stradalih sugrađana i što je dobio priliku da se prigodnim rečima i obrati skupu.
Na novopostavljenoj spomen-ploči, na uglu zrenjaninskih ulica Jevrejske i Sarajlijine, uz sliku sinagoge, stoji i natpis na srpskom, jevrejskom i engleskom jeziku: “U znak sećanja na jevrejsku zajednicu u Zrenjaninu i velelepnu sinagogu podignutu 1896, a srušenu 1941. godine, kada je deportovano 1288 Jevreja Zrenjanina i okoline. Spomen ploču postavlja Jevrejska opština Zrenjanin u saradnji s gradom”.
Procenjuje se da je Drugi svetski rat odneo više od šest miliona žrtava – pripadnika jevrejskog naroda, što je bila trećina svih pripadnika tog naroda. Aušvic, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanek, Jasenovac, Staro Sajmište, Jajinci, logor “Crveni krst” u Nišu, samo su neka od masovnih stratišta nevinih žrtava u Evropi, u regionu i na prostoru naše zemlje.
Izvor: Grad Zrenjanin
.gif)
.gif)
