Širom Srbije danas se obeležava Dan sećanja, dvadeset treća godišnjica od početka NATO agresije i bombardovanja naše zemlje, tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.
Agresija, započeta 24. marta 1999. godine, trajala je 78 dana, sve do 9. juna, kada je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu. Održavanjem komemorativnih skupova i polaganjem venaca na spomen-obeležja, Republika Srbija odala je počast vojnim, policijskim i civilnim žrtvama iz tog perioda. Tokom agresije ubijeno je najmanje 2.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi. Ukupna materijalna šteta procenjena je na više desetina milijardi dolara. Ratni gubici NATO-a u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.
Dan sećanja u Zrenjaninu obeležen je prijemom u Gradskoj kući za predstavnike Garnizona u Zrenjaninu – Banatske brigade i članove porodica poginulih sugrađana u ratovima devedesetih godina, održavanjem komemorativnog skupa, služenjem pomena i polaganjem venaca na spomen-obeležje pripadnicima vojske, policije i dobrovoljcima poginulim u ratnim sukobima 1991-1999. godine. Vence su položili predstavnici Garnizona Zrenjanin – Banatske brigade, Grada Zrenjanina, Srednjobanatskog upravnog okruga, Organizacije rezervnih vojnih starešina, udruženja ratnih vojnih invalida, vojnih penzionera, ratnih i policijskih veterana, kao i članovi porodica poginulih boraca. Pomen su služili sveštenici hrama Svetog Arangela Mihaila u Zrenjaninu.
U delegaciji Grada Zrenjanina koja je položila venac bili su gradonačelnik Simo Salapura, zamenik Saša Santovaac i pomoćnica Snežana Vučurević. U ime Srednjobanatskog upravnog okruga venac je položila delegacija predvođena načelnikom Predragom Rađenovićem, a delegaciju Banatske brigade predvodio je komandant pukovnik Aleksandar Dedić.
Poruke Grada Zrenjanina povodom Dana sećanja preneo je gradonačelnik Simo Salapura, istakavši da zločine počinjene 1999. godine možemo oprostiti, ali zaboraviti ne smemo i nećemo.
– Ova imena, uklesana u spomenik, obavezuju da se svake godine, na ovom mestu, sećamo njih i njihovog herojstva. Među žrtvama NATO agresije je i devet naših sugrađana, pripadnika vojske, policije i dobrovoljaca, kojima danas odajemo posebnu počast. U obavezi svih nas je da im odamo počast, ne samo na današnji dan, već i u drugim prilikama, da pomažemo njihovim porodicama i saučestvujemo u bolu zbog gubitka najmilijih, poručio je gradonačelnik.
– Dvadeset tri godine prošlo je od prvih prolećnih dana 1999. godine, kada su najlepše godišnje doba surovo prekinuli NATO projektili. Bezumno bombardovanje jedne male, slobodarske zemlje i njenog naroda, od strane udruženog agresora 19 zemalja, predstavlja presedan nezabeležen na evropskom tlu još od perioda Drugog svetskog rata. Zločine, koji su tada počinjeni nad našim narodom, ne možemo i ne smemo zaboraviti. Iz kolektivnog sećanja nikada ne mogu izbledeti slike porušenih fabrika i mostova, gradova u plamenu, uključujući i prestonicu, Beograd, slike voza u Grdelici, male Milice Rakić u Batajnici, Sanje Milenković u Varvarinu, srušenih zgrada RTS-a i televizije Novi Sad, grafitnih i kasetnih bombi u Obrenovcu, Nišu, Aleksincu, dug je spisak svih tih zlodela, učinjenih širom Srbije, naveo je.
Materijalna šteta naneta tom prilikom Srbiji nikada nije u potpunosti nadoknađena, a ljudski životi su nenadoknadivi. Poginulo je više od hiljadu vojnika i policajaca, broj civilnih žrtava, nažalost, nikada nije precizno utvrđen.
.gif)
.gif)
