Obeležavanje biciklističkog koridora 11 u cilju privlačenja cikloturista

Srbija postaje sve interesantnija destinacija za cikloturiste. Da bi se gosti koji vole biciklizam odlučili za masovniji dolazak u grad na Begeju potrebno je raditi na biciklističkoj infrastrukturi, pratećim sadržajima, informativnoj platformi i promociji Zrenjanina kao dobre destinacije za ovaj vid turizma. Biciklistička ruta koja prolazi kroz Zrenjanin dobila je svoja obeležja. Reč je o evropskom biciklističkom koridoru 11. Osim kroz naš grad, ova ruta u Vojvodini prolazi još kroz Horgoš, Kanjižu, Sentu, Adu, Bečej, Novi Bečej, Elemir i Perlez. O tome šta podrazumeva projekat obeležavanja biciklističkog koridora 11 i zbog čega je to važno razgovarali smo sa Željkom Dvožakom, višim savetnikom i načelnikom Odeljenja za turizam i regionalno-privrednu saradnju Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam.

Zbog čega je važno da se biciklističke rute obeleže?

Željko Dvožak: Obeležavanje biciklistikih ruta je važno kako bi se formirala osnova za afirmaciju AP Vojvodine kao značajne cikloturističke destinacije Centralne Evrope. Obeležavanje ruta omogućuje da se turističke vrednosti AP Vojvodine povežu na smislen i tematski način, te adekvatno predstave cikloturistima.

Gde su sve postavljena obeležja i šta ona podrazumevaju?

Željko Dvožak: Biciklistička turistička signalizacija prati tok reke Tise i pruža se pravcem sever – jug. Signalizacija se sastoji od tabli za usemeravanje i table za informisanje biciklista (preglednih karti). Nakon izlaska iz AP Vojvodine, ruta prelazi na teritoriju Grada Beograda, a zatim prati Moravsku dolinu. Nakon prolaska kroz Grdeličku klisuru, ruta izlazi iz naše zemlje na graničnom prelazu Prohor Pčinjski.

U Zrenjaninu signalizacija prolazi ulicama: Železnička, Elemirski drum, Žarka Zrenjanina, Brigadira Ristića, Obala Sonje Marinković, Narodnog Fronta, Obala pionira, Majora Gavrilovića, Prilepski red, Barska. Na teritoriju AP Vojvodine ruta ulazi preko graničnog prelaza Horgoš 2. Zatim sledeći tok reke Tise, prolazi kroz naseljena mesta: Horgoš, Kanjiža, Senta, Ada, Bečej, Novi Bečej, Elemir, Zrenjanin i Perlez.

Za projekat obeležavanja biciklističke rute izdvojeno više od 12 miliona dinara

Koliko je koštao ovaj projekat i da li  ste imali partnere iz Evropske unije ili neke druge zemlje koji su zajedno sa Vama učestvovali u njemu?

Željko Dvožak: Ceo projekat, ukupne investicije od 12.465.140,36 dinara, je izuzetno kompleksan i obuhvata:

• Elaborat o trasiranju i izvodljivosti (EV11),
• Projekat postavljanja biciklističke signalizacije (EV11),
• Izradu i postavljanje signalizacije (EV11).

Projekat, koji je podrazumevao definisanje trase rute, izradu projektno tehničke signalizacije i na kraju izradu i fizičko postavljanje signalizacije, je u potpunosti finasiran sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam. Kao najbolja praksa pokazalo se da se inicijalne faze razvoja koridora finasiraju domaćim sredstvima. A da se sredstva iz međunarodnih fondova koriste, pre svega, za projektovanje i izgradnju biciklističkih staza.

Postoji li podatak koliko cikloturista dolazi u Vojvodinu, srednji Banat i Zrenjanin?

Željko Dvožak: Ne postoji precizan podatak. Uvođenje metrike koja bi na precizan način dala podatak o broju cikloturista mora biti jedan od prioritetnih zadataka resornih ministarstava i sekretarijata. Kako bismo dobili precizan broj potrebni su podaci iz nekoliko izvora. Pre svega, sa graničnih prelaza, od turističkih organizacija i ostalih uključenih strana.

Koliko su nam turisti koji vole biciklizam bitni?

Željko Dvožak: ­Cikloturisti su veoma značajni gosti u svim zemljama sveta koje vide turizam kao izuzetno potencijalnu privrednu granu. Oni su turisti koji se zadržavaju duže, nisu zahtevni, veoma su samostalni, te ne zahtevaju organizaciju posebnih sadržaja. Iz tog razloga za razvoj cikloturizma potrebno je:

• Razvijati biciklističku infrastrukturu (biciklističke staze, signalizaciju, postavljati mobilijar, itd..),
• Uređivati okolinu i brinuti se o istoj,
• Edukovati vozače o važnosti poštovanja bezbednosti biciklista i njihovom tretiranju kao ravnopravnih učesnika u saobraćaja…

Sve navedene mere dodatno promovišu upotrebu bicikla među lokanim stanovništvom od čega pojedinac i društvo imaju višestruku korist. Ulažući u cikloturizam mi ulažemo, pre svega, u nas same.

Za podizanje kvaliteta ponude biciklističkog turizma potrebne ozbiljne strategije

Šta je ono što mi njima nudimo, a šta moramo da ispravimo kako bismo povećali broj ovih gostiju?

Željko Dvožak: Trenutno mi cikloturistima nudimo bazičan smeštaj i dobru signalizaciju (EV 11 ruta). Za podizanje kvaliteta ponude, u ovoj oblasti turizma potrebna je ozbiljna državna i pokrajinska strategija koja će obuhvatati:

• Planski razvoj biciklističke infrastructure u RS I APV
• Predstavljanje APV-a kao cikloturističke destinacije na eminentnim sajmovima u Evropi
• Izrada ozbiljne informacione platforme koja bi objedinila informacije o rutama (interaktivne karte), smeštajne i servisne kapacitete i sve ostale servisne informacije.

Kako je korona virus uticao na turizam u Vojvodini ove godine i koliko je Pokrajina zbog toga sada na gubitku?

Željko Dvožak: Na kraju godine će se sumirati konačni gubici turističke privrede koji su nastali usled posledica Covida 19, na teritoriji AP Vojvodine. Gubici su značajni, naročito u velikim gradovima. Kao primer navodimo da je samo u Novom Sadu zabeležen pad noćenja za 61,4 odsto za prvih pet meseci ove godine. Pad broja noćenja je naročito evidentan u hotelijerstvu.

Da li postoji plan kako da se pomogne ovoj grani privrede budući da je ugostiteljstvo zaista pretrpelo najveći udarac zbog pandemije?

Željko Dvožak: Sekretarijat za privredu i turizam svoje aktivnosti u okviru svojih nadležnostii, a vezanih za navedeno pitanje, usklađuje sa merama Vlade Republike Srbije, kao i nadležnog ministarstva.