Oaza u nedodjiji , kaštel Banatera u Srpskoj Crnji

Након низа година пропадања захваљујући ентузијасти који перспективу види у Банатском тутизму, Радовану Тумпи, као светионик на крају пута, последња тачка на граничном прелазу ка Румунији у Српској Црњи заживео је дворац немачког генерала Франца Нојхаузена.

Дворац Франца Нојхаузена саграђен је за време Другог светског рата и припада најмлађој генерацији двораца у Војводини. Дворац је захваљујући руској архитектури, немачкој прецизности и апрегалаштву домаћих градитеља осмишљен, пројектован и грађен тако да својим гостима у чарима прелепе банатске равнице пружи незабораван одмор и уживање уз неизбежне домаће гастрономске специјалитете. Сада он изгледа потпуно другачије.

Имајући у виду потребе савременог живота одлучио сам да инспирисан аристократском прошлошћу спојим традиционално и модерно, каже Радован Тумпа, генерални менаџер овог објекта.

Много сам путовао по Европи и свету, обилазио замкове а када сам стигао до Српске Црње, једноставно сам се заљубио у ову необичну атмосфетру којом одише Банат. Укаѕала се прилика да на десет година узмем у закуп овај једиинствени објекат а то се таман поклопило са продајом моје фирме, наставља овај Загрепчанин који је у Београду радио и живео последњих 25 година.

Пошто је страствени ловац, одлучио се д апокуша да направи оазу за љубитеље ловног туризма. Где види перспективу као и да понуду каштела „БНанатера“ прилагоди свима који желе да побегну из уурбаних средина и потраже мир у потпуно другачијем амбијенту Банатске равнице.

А сам амбијент је тешко дочарати речима, сликама и снимцима. Зуаправо, једини прави начин да све доживите, осетиоте мирисе дрвећа и биља којима је каштел окружен, чујете пуцкетање камиона у фоајеу,. Додирнете аутентично ковано гвожђе и закорачите степеницама које су због своје лепоте и вредности стављене под заштиту државе је да дођете.

Приликом наше посете љубазни домаћин нам је показао како изгледају велика сала, камин сала, ловачка соба, вински подрум, мини спа центар, три мастер собе, јуниор соба, ројал апартман и девет мансардних соба. Прошавши све ово уверилио смо се да је каштел опремљен да у потпуности задовољи потребе ловног, пословног и породичног туризма.

Свестан сам тога да се живи брзо и да је људима тешко да за један ручак на који би дошли из Београда издвоје пар сати, тако да сам одлучио да обезбедим идеалне услове за викенд остајање. Долазе ми људи са свих страна а могу да се похвалим да су међу гостима на отварању коктела били и амбасадори Бразила и Хрватске. Верујем да ће упркос свему ова прича у потпуности заживети , уложио сам пуно новца и енергије а и само одржавање кошта.. Овде је упослено 24 радника и све њих треба исплатити, наставља Радован.

У квалитет услуге смо се уверили на лицу места као и у јединствену кулинарску понуду о којој можете само да сањате. Ту су разни спшецијалитети, како традиционална домаћа јела тако и риба и дивљач у разним сосовима и са медом.

Баш ми је био један пријатељ из иностранства који је наручио специјалитет од млевеног меса након чега је прокоментарисао- па ово стварно има укус меса, шали се Тумба.

И за крај, да кажемо да се стари дворац каштела „Банатера“ налази на удаљености 125 км североисточно од Београда и свега 100 метара од ЕУ на путу за Темишвар а до њега се најлакше стиже пратећи пут од Зрењанина ка Српској Црњи. Он представља једну од светлих тачака и наговештај повратка људи и туриѕма у једну од најнеразвијенијих банатских средина где је по последњем попису забележен велики одлив становништва.