I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • Univer export
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Pogled na predstavu OSAM ŽENA iz ugla kritičara: „Ubistvo“ bez ubijenog

U ovom zrenjaninskom izvođenju komada Robera Tome (Robert Tomas) „Osam žena“ stekle su se nekolike zanimljivosti, koje doduše (ne)obavešteni gledalac ne može da vidi na sceni. Zapravo jednu može da nasluti, onu vezanu za „minuli rad“ rediteljke Tare Manić. Te okolnosti mogu da uspostave neki intrigantniji ili logičniji kontekst stavljanja „Osam žena“ na ovdašnju pozornicu. Osim potrebe Pozorišta, sasvim legitimne i opravdane, mada ne i dovoljne, da kreativno uposli ženski deo ansambla. U čemu je ovo izvođenje skoro u potpunosti uspelo. Naročito u delu koji se odnosi na glumice koje su ispunile scenu lepim ostvarenjima.

Francuski autor izvornog teksta je Rober Toma, nekadašnji glumac kome je kriminalistička komedija „Klopka za bespomoćnog čoveka“, koju je 1959. izvelo parisko pozorište „Bouffes-Parisiens”, donela iznenadnu slavu. Delo „Osam žena“, dosta vešto napisano kao komična krimi drama, zapravo je tipičan bulevarski produkt. Sa dovoljno veštine u kompoziciji zapleta, dobro osmišljenom postavkom akterki, pomalo pravolinijskom psihološko-mentalnom strukturom, i humornim podtekstom koji je na „rezervi“, ipak je bio bolji predložak za ovo zrenjaninsko izvođenje, drugo po redu, jer 1970. odigrano prvi put, u režiji Dragana Jovića.

Međutim, kreatori ovog izvođenja, rekao bih posebno dramaturg Vuk Bošković, u želji da „produbi“ fenomene ženske psihologije, odnosno da „motivaciju, ciljeve i okolnosti učine
malo životnijim, problematičnijim, kompleksnijim“ prekrojili su i „dopunili“ original. Preopteretili su sižejnu i scensku strukturu Roberovog komada. Tražeći ono čega kod njega nema. Umesto da sažmu/skrate „prazan hod“ ovog dramata. Takođe, izvođenje na scenu mrtvog/živog muškarca Marsela, oca, muža, dede, ljubavnika, odnosno njegovo oživljavanje odnosno „zamrzavanje“, opasno je ugrozilo krimi-komponentu komada a nije podržalo humornu dimenziju. Time su Bošković i rediteljka Tara Manić opasno poljuljale polaznu poziciju glumica kojima je povereno prikazivanje Roberovog igrokaza. Jer, žanr u kome je trebalo igrati predstavu ovim preinakama nije bio dovoljno definisan.

PerSu marketi

Srećom, po zrenjaninske glumice, i po gledalište, one su, Snežana Kovačev Čelar, Edit Tot Miškeljin, Sanja Radišić, Milena Božić, Isidora Vlček, Nataša Luković, Vesna Varićak i Nataša Ilin, sa malim razlikama, bile najbolji deo ovog izvođenja. Dovoljno dobar da prikrije mane. Ove glumice oživele su Majku, Gabi, Avgustinu, Suzanu, Katarinu, gospođu Šanel, Lujzu i Pjeretu, pripadnice srednje klase u Francuskoj, rodbinski, porodično, uposlenošću, ljubavno, koje nepogodom zatočene na izolovanom mestu „participiraju“ fingirano ubistvo domaćina ovog „pansiona“, Marsela. Mirko Pantelić, u ulozi „oživljenog“ mrtvaca korektno igra ovu situaciju nedovoljno opravdane izmene originalnog teksta.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

A glumice, koje „Osam žena“ čine gledljivim, i boljim od života pre i posle odlaska u pozorište, igrale su ovako: Snežana Kovačev Čelar, posle godina u kojima je bila zavodnica i vamp, dobro dozirana, umereno groteskna i uravnotežena u ulozi manipulativne majke. Edit Tot Miškeljin je skoro ispala žrtva žanrovsko i dramaturškog disbalansa. Srećom, kako je predstava odmicala uspela je pronađe odgovarajući tonalitet. Sanja Radišić je od Avgustine uspela da izvuče maksimum, sa par lepih stilizacija. U prvom delu predstave, kada je izmenjeni tekst to dopuštao, znatno osveženje je predstavljala Milena Božić. Nažalost dramaturškim veleobrtom Isidora Vlček ostala je bez celine psihološke utemeljenosti, što je dovelo do disonantnih reakcija. Gospođu Šanel, domaćicu ovog „staništa“ Nataša Luković je igrala potpuno izmenjena, promišljeno, diskretno i ubedljivo. Bedinerku Lujzu Vesna Varićak donosi živahno, vragolasto i pomalo podmuklo. Veoma dobro. Nataša Ilin je u ulozi ljubavnice, poliseksualno orijentisane osobe, Pjerete, u promišljenoj groteski, možda trebala da bude stilski putokaz ove predstave. Koji je Tara Manić, kao rediteljka, nagovestila u nekoliko dobro stilizovanih scena, čak i u asocijativnoj scenografiji Selene Orb.

Dakle, bilo je u ovom izvođenju nešto i od rediteljske poetike Milorada Milenkovića, reditelj filma „Mrtav ‘ladan“ u kome Tara Manić ima zapaženo rolu – komično-tragičnih preplitaja. Nažalost, premalo.

Zoran Slavić, književnik i publicista

Foto: Narodno pozorište „Toša Jovanović“

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh