Sredstva koje je Eletrotehnička i građevinska škola dobila od Pokrajinske vlade decembra 2016. godine, uložena su u popravku krova, koji je sada kompletan i u dobrom stanju. Sledeća na listi prioriteta jeste restauracija dela zgrade okrenutog prema jezeru.
– Građevinska inspekcija je konstatovala da je krov sada ispravan i bezbedan, ali da sada postoji problem sa fasadom. Glavni ulaz i dalje ne možemo da koristimo iz razloga što se, na delu zgrade koji je okrenut prema jezeru, osipaju ukrasne gipsane lutke, posebno kada je vlažno vreme. Zbog toga smo dužni da taj deo i dalje držimo ograđenim, dok ne nađemo sredstva i ne restauriramo taj deo zgrade – izjavila je za naš portal dr Marija Servo, direktorka EGŠ „Nikola Tesla”.
Direktorka navodi da je od Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin dobijen nalaz o tome šta sve treba raditi i kako uraditi projekat, da bi zgrada mogla da se vrati u prvobitno stanje.
– Rok za restauriranje zavisi od toga gde ćemo naći sredstva. Prvo moramo da ih nađemo, a ond da damo da se napravi tehnička dokumentacija u skladu sa onim što je napisao Zavod za zaštitu spomenika kulture.
OTVORENA TRI ULAZA
Zbog lošeg stanja krova, veći deo dvorišta je bio ograđen radi bezbednosti učenika. Od letos, kada su radovi završeni, taj problem je otklonjen.
– Dvorište je potpuno otvoreno, naši učenici sada imaju mogućnost da koriste tri ulaza – dodala je dr Servo.
Spomenik kulture od velikog značaja
Prvobitno Trgovačka akademija i Državna muška građanska škola, a danas Srednja elektrotehnička škola Nikola Tesla, sagrađena je 1892. godine po planovima budimpeštanskog arhitekte Ištvana Kiša. Kao i na većini ostvarenja Ištvana Kiša, u formiranju stilskog izraza ove zgrade, glavni izvor inspiracija nalažen je u reminiscencijama na arhitekturu italijanske renesanse.
Dekorativnim elementima preuzetim iz repertoara ovog stila ukrašavane su u XIX i početkom XX veka prvenstveno prosvetne ustanove, kasarne i bolnice, akademije nauka i umetnosti, državna administrativna zdanja. Horizontalno stepenovanje oblika, spratna podela naglašena snažnim kordonskim i potkrovnim vencima, centralno postavljeni rizaliti, pravilni nizovi prozorskih otvora, balusteri na parapetima, vertikalno raščlanjavanje oblika polustubovima i pilastrima, razuđene krovne mase – osnovni su eklektički repertoar koji je Kiš koristio pri oblikovanju fasada. Lica zgrade u prizemlju su rustično obrađena i karakteriše ih pravilan ritam otvora.
Na zgradi Trgovačke akademije peštanski profesor Ištvan Kiš upućuje Bečkerečane u još jedan renesansni likovni izum, dopuštajući sebi slobodu da u akademskoj disciplini opšteg sklopa građevine unese lirsku, intimnu notu u vidu zgrafito-crteža u gornjoj zoni oko i između polukružnih prozora. Ovaj srećan primer svežine i maštovitosti, neočekivan u odnosu na rustiku donje zone, ostao je do danas gotovo raritetan u eklektičkoj arhitekturi Vojvodine. Arhitekta je ovde mogao da realizuje zamisao da lice škole okrene Begeju i tako realizuje večnu ideju gradotvoraca o „silasku grada na reku”. (izvor: zrenjaninheritage.com)
