Nikola Kirćanski – Kei iz Zrenjanina bavi se muzikom devet godina. U njegov kreativni proces uključeni su svi aspekti muzike – od pisanja teksta do finalnog proizvoda. Član je produkcijsko – izdavačke kuće „Bassivity Digital“, za koju radi i izdaje.
Svira klavijaturu amaterski, jer, kako kaže – danas se sve radi kompjuterski, te nema potrebe da se radi sa insturmentima.
-Oduvek sam znao da sam stvoren za veće stvari od uobičajenog posla na kom radiš svaki dan iste stvari, i da hoću da budem producent ili da radim nešto kreativno u životu. Krenuo da se bavim muzikom 2009. godine , ali prvo iz hobija, jer je postojala škola koju je trebalo završavati. Sada polako dolazim do stadijuma koji sam želeo. Pišem tekstove, repujem, pevam, pravim instrumentale, smišljam melodije, to se uglavnom u današnje vreme zove „one man orchestra“. Pored rada oko svoje muzike, sarađivao sam i sa drugim izvođačima. Kada je u pitanju saradnja sa muzičarima, manje poznatim izvođačima, tu je iskreno prevelik broj ljudi da bih nabrajao. Ako se osvrnemo na neka zvučnija imena, sarađivao sam sa Slobom Radanovićem, Teodorom Džehverović, Sarom Jo, kaže Kirćanski za I love Zrenjanin.
Kaže i da od muzike može da se živi.
-Ako si među najboljima u svom poslu i znaš da plasiraš proizvod među ljude, može da se živi. Jedino što je kod muzike otežavajući faktor je to što moraš da budeš i pevač i producent, i pisac i psiholog, i čovek zadužen za marketing , ako želiš da budeš na vrhu i da dobro živiš od muzike – istakao je Nikola
Kada je u pitanju inspiracija, smatra da to uvek zavisi od viši faktora, i da je baš kompleksno pitanje kada je u pitanju taj posao. Ponekad na jednoj pesmi radi i do pola godine, a nekada sve bude gotovo za pet dana.
-Tokom dugogodišnjeg rada shvatio sam da koliko ima inspiracije, ima i rada „napamet“, po znanju i iskustvu, i da ne moram uvek biti inspirisan. Kada se javi inspiracija, uglavnom je podstaknuta nekim svakodnevnim manjim promenama u životu. U kreativnom procesu, u velikoj meri učestvuju emocije. Ja radim po principu da moram da osetim sve što je napisano, i sve što je urađeno. Smatram da se na taj način ljudi lakše povežu sa gotovim prozivodom, kaže muzičar na kraju razgovora.