Nevenka Trivković je iz Lazareva. Ima 53 godine, udata je i majka dvoje dece. Po zanimanju je pomoćni istraživač u biologiji, ali se ovim pozivom, kaže, nikada nije bavila. Njena porodica se, objašnjava, bavi poljoprivredom i ima mini-farmu za uzgoj tovnih pilića. U tom poslu su punih 20 godina, odnosno od 2000-te. O tome kako je nastala ova farma, šta su sve izazovi u tovu pilića, kako se bore na tržištu i kakvi su planovi ove porodice za naredni period razgovarali smo sa Nevenkom Trivković.
Kako ste se odlučili za ovaj posao?
Nevenka Trivković: Počela sam sasvim slučajno. Radila sam u prodavnici stočne hrane. Pored stočne hrane i ostalih proizvoda prodavali su se i jednodnevni tovni pilići. Dobavljaču je ostao višak od 200 komada, koje sam ja uzela i tako je sve počelo.
Kako je nekada izgledalo gajiti živinu, a kako sada?
Nevenka Trivković: U početku je bilo jako teško. Trebalo je obezbediti adekvatne objekte i potrebne uslove. Jedan od težih uslova je bio da se proizvod plasira na tržište. Danas je mnogo lakše, imamo odgovarajuće objekte, sisteme za hranjenje i pojenje živine kao i neophodnu ventilaciju. Nakon 20 godina rada u ovom poslu, stvorilo smo stalne i zadovoljne mušterije.
Koliko godišnje živine uzgajate?
Nevenka Trivković: Godišnje uzgajamo 15.000 tovnih pilića.
Kako izgleda jedan ciklus uzgoja?
Nevenka Trivković: Pre useljenja pilića, objekat se čisti, pere i dezinfikuje. Dok su pilići mali potrebno je obezbediti odgovarajuću temperaturu, hranu, ventilaciju i uvek svežu vodu. Mi radimo produženi tov. On kod nas traje od 8 do 9 nedelja. Tovni pilići dostižu težinu i do 4kg.
Ko Vam sve pomaže u ovom poslu?
Nevenka Trivković: To je porodičan biznis i cela porodica je uključena u proizvodnju. Samostalno ne bih mogla nikako da funkcionišem. Od velike pomoći su mi suprug i dva sina.
Nevenka Trivković
Ranije je uzgoj pilića bio isplativiji nego danas tvrdi Nevenka Trivković
Na koji način plasirate svoje proizvode?
Nevenka Trivković: U dogovoru sa mušterijama piliće im dostavljamo na kućnu adresu ili oni dođu lično kod nas. Naravno, imamo svoje stalne dugogodišnje mušterije. A javljaju se i nove i to uglavnom po preporuci.
Koliko je isplativo baviti se ovom proizvodnjom?
Nevenka Trivković: Isplati se i danas, ali ne u tolikoj meri kao pre. Kada smo počinjali pre 20 godina, bilo je mnogo isplativije nego danas. Na tržištu nije bilo velikih marketa, akcijskih cena, kao i uvoza mesa iz inostranstva. Što, na žalost, danas predstavlja veliki problem svim domaćim živinarima.
Koliko košta kilogram živine kod Vas i da li je to realna cena u smislu da sa njom možete da pokrijete sve troškove proizvodnje?
Nevenka Trivković: Kod nas trenutno kilogram mesa košta 250 dinara. Sa tom cenom za sada, pokrivamo sve troškove proizvodnje.
Na koji način opstajete i borite se sa konkurencijom, ako znamo da se u marketima često živina nudi po izuzetno niskim akcijskim cenama?
Nevenka Trivković: Na tržištu opstajemo jer nam je stalo da imamo kvalitetnu robu i zadovoljne mušterije. Sve naše mušterije traže velike piliće koji ne mogu da se nađu u marketima.
Šta je prednost živine koju Vi uzgojite u odnosu na onu u marketima?
Nevenka Trivković: Prednost je u načinu gajenja i produženom tovu. Što su pilići stariji meso je zrelije, ukusnije i kvalitetnije.
Kupovinom domaće robe štite se domaći proizvođači i domaća ekonomija
Da li ste ikada razmišljali da odustanete od proizvodnje i ako jeste zašto?
Nevenka Trivković: Nikad nismo razmišljali da odustanemo od proizvodnje. Teškoća je bilo, kao što ima u svakom poslu, ali sve smo ih uspešno prevazišli.
Kakvi su Vaši planovi za naredni period? Hoćete povećavati proizvodnju?
Nevenka Trivković: Imamo veliku želju da proširimo kapacitete i napravimo veću farmu. Ali velika kolebanja oko cena, nesigurnog tržišta kao i uvoza mesa iz inostranog tržišta nas sputavaju da ostvarimo svoje planove. Potajno se nadamo da ćemo naše zacrtane ciljeve u bliskoj budućnosti ostvariti.
Šta bi bila Vaša poruka?
Nevenka Trivković: Činjenica je da živimo u jakom teškom vremenu. Da je potrošačka korpa kod kupaca u poslednje vreme znatno manja, pa se samim tim oni i opredeljuju za jeftinije proizvode. To je i normalno. Moja poruka za čitaoce bi bila da kupuju domaće i samim tim zaštite domaće tržište i proizvođače.
