Nakon mnogo godina odlaganja Srbija je 2011. konačno dobila Zakon o restituciji. Stari vlasnici čija je imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata i njihovi naslednici tada su mislili da će konačno nepravda koja im je učinjena biti ispravljena. Tokom sedam godina primene zakona mnogima su kuće, šume, zgrade, poslovni prostor, građevinsko zemljište i njive vraćeni. Međutim, postoje i oni naslednici koji su se susreli sa ozbiljnim problemom u postupku restitucije. Oni sumnjaju da će adekvatno biti obeštećeni. Među njima je i Zrenjaninac Ivan Erski koji se obratio portalu I love Zrenjanin.
U postupak restitucije Ivan Erski i njegova sestra ušli su još 2012. kada su podneli zahtev za vraćanje oduzete imovine.
“Pre 70 godina mojoj porodici je oduzeto poljoprivredno zemljište. Radi se o 12,5 hektara zemlje koja se nalaz na potezu prema Mihajlovu. To pripada katastarskoj opštini Zrenjanin 3. Reč je o njivama koje su 80 posto bile prve klase i nešto je bilo druge klase. Zahev za vraćanje oduzete zemlje podneli smo pre šest godina. Sve je bilo kompletirano, nismo imali potrebe za nekim dopunama. Nismo mogli da dobijemo one parcele koje su nam oduzete jer su one bile u procesu komasacije. A ustvari baš od te zemlje koja je državna, a koja je predmet komasacije bi trebalo da se vrati nama, čijim precima je to pre mnogo godina oduzeto”, počinje priču Ivan Erski.
Uredba Vlade Srbije od aprila ove godine “kočnica” u postupku restitucije
“Problem je nastao onog trenutka kada su nam uskratili pravo da dobijemo parcele koje su prema proceni licenciranog veštaka dobile zeleno svetlo da budu predmet restitucije. Naime, sestra i ja smo imali zakazano ročište u Novom Sadu na kojem je trebalo da nam se dodeli parcela koju smo izabrali. To je bila parcela sa spiska koji je država sačinila. Međutim, 10. maja nam je na sastanku saopšteno da je 21. aprila Vlada Srbije donela uredbu da se napravi novi spisak parcela koje će biti raspoložive u postupku restitucije. Tom odlukom je do tada postojeći spisak parcela poništen, a naš slučaj je stopiran”, dodaje naš sagovornik.
Uredbom Vlade Srbije određeni su novi kriterijumi koji su propisivali koje parcele mogu, a koje ne mogu da se nađu na spisku za restituciju.
“Prilikom sastavljanja novog spiska nisu ispoštovane odredbe uredbe. Tačnije parcele koje su izuzete sa spiska, a koje su nama naslednicima interesantne, nisu izuzete u skladu sa pravilima uredbe iz aprila. Te parcele nisu u inveticionim planovima, niti na njima ima upisanog sistema za navodnjavanje. Takođe, one nisu date u zakup do čijeg je isteka ostalo više od 10 godina. Znači nije ispunjen ni jedan od uslova iz uredbe zbog kojeg bi one trebalo da budu izuzete od restitucije”, kaže Erski.
„Većinu ponuđenih parcela čine trstici, močvare, pašnjaci, a i pod teretom su“
“Na prvobirnom spisku bile su parcele koje su po kvalitetu zemljišta odgovarale kvalitetu njiva koje su nama oduzete. Sa novog spisaka su te kvalitetnije parcele izuzete. Zakon predviđa da će se površina koja se vraća vlasnicima po određenom koeficijentu uvećati, ukoliko on prihvati da dobije zemlju lošijeg kvaliteta od onog koji je imala oduzeta parcela. Međutim, najveći deo zemlje koja je postala predmet restitucije novoformiranim spiskom čine pašnjaci, trstici, močvare… To je zemlja 6-7 klase koja ne može da se koristi za obradu. Ne može ni da se daje u zakup, a nije primamjiva ni za prodaju. Tako da smo drastično oštećeni u samoj ponudi tih parcela koje su nam, kao na raspolaganju. Uz to, na čak 90 posto tih parcela postoji neki teret, neka zabeležba. To znači da od onih 10 posto kvalitetnijih parcela nismo mogli da izaberemo nešto”, objašnjava naš sagovornik.
Nadležni ne žele da sačine novi spisak parcela za vraćanje starim vlasnicima
Nakon što su Ivan i njegova sestra neprijatno iznenađeni preprekom na koju su naišli u postupku restitucije, naš sagovornik kaže da je odgovore i rešenje pokušao da iznađe u dogovoru sa nadležnim institucijama.
“Pokušavali smo da stupimo u kontakt sa Ministarstvom poljoprivrede preko advokata i dobili smo odgovor da je novi spisak jedini validni. Rekli su da nemaju nameru za sada da prave drugi spisak. Primedba našeg advokata je bila i to što smo na osnovu informacija koje smo dobili iz katastra, a kada smo tražili svojinski list, uvideli da na većini novoraspoloživih parcela potoje tereti. Pismeni odgovor zbog čega je poništen prvobitni spisak nikada nismo dobili. Međutim, u nezvaničnom telefonskom razgovoru našem advokatu je rečeno da moraju neke kvalitetne parcele i državi da ostanu. Znači ono što vredi treba državi. A ono što ne vredi, što su trstici i močvare to treba da se da naslednicima onih kojima je ta ista država oduzela dobru zemlju”, ogorčen je Erski.
“Obraćali smo se i Agenciji za restituciju. Oni se pozivaju na uredbu vlade iz aprila i njihovo objašnjenje je da ne mogu da rade mimo odluka vlade. Za njih je novi spisak “sveto pismo”. Oni nas upućuju na sud ako nismo zadovoljni ponuđenim”, dodaje naš sagovornik.
Ukoliko do decembra imovina ne bude vraćena u naturi, starim vlasnicima slede obveznice
Da li će pravdu i ostvarenje prava zaista pokušati da ostvare pred sudom, naš sagovornik za sada još nije siguran.
“Tačno nas teraju da sudskim putem tražimo da ostvarimo svoja prava. Ako do kraja ove godine ne dobijemo zemlju nazad, onda nam po zakonu slede obveznice. I to je za nas najnepovoljnije rešenje. Prvo sa obveznicama ćemo biti oštećeni i kada je reč o vrednostima tih obveznica, a drugo i kada je reč o roku isplate. U mom slučaju, s obzirom na godine koje imam, rok dospeća obveznica bio bi 12 godina. Prve godine bih dobio 10 posto procenjene vrednosti, a ostatak bi bio isplaćen u roku od 12 godina. Međutim, sam fond koji je određen za nadoknadu ljudima koji traže nazad imovinu je daleko manji od realne vrednosti oduzete imovine. Govorim na nivou Srbije. Pronašao sam podatak da je vrednost oduzete imovine oko 230 milijardi evra. Fond za obveznice za sve podnosioce zahteva je oko 2 milijarde evra”, kaže Erski.
Poziv oštećenima da se jave kako bi se pokrenula kolektivna tužba
“Novonastalom situacijom i usvojenom uredbom mi smo diskriminisani u odnosu na ljude koji su dobili povraćaj imovine pre aprila 2018. Čak i oni ljudi koji su prošli ročišta i dobili zaključak o vraćanju parcela koje su bile na prvobitnom spisku, a čija rešenja nisu postala pravosnažna do donošenja uredbe, sada nemaju pravo da dobiju te parcele. U ovom trenutku pokušavamo da okupimo što više ljudi koji su oštećeni na isti način kao i mi kako bismo zajedno podneli tužbu sudu. Mislim da imamo veće šanse da ostvarimo svoja prava ako nastupimo kolektivno, nego da svako podnosi tužbu pojedinačno. Zato pozivam sve koji imaju problem da nas kontaktiraju”, dodaje naš sagovornik.
Ivan Erski kaže i da će sledeće nedelje obratiti i povereniku, kada će se pozvati na diskriminaciju.