I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Aviv park Zrenjanin
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Nautički turizam bi mogao da privuče još više turista u Zrenjanin

Zrenjanin i Banat uopšte, bogati su vodenim tokovima – kako rekama, tako i kanalima. Međutim, potencijali koje vodena mreža nudi za razvoj turizma nisu iskorišćeni. Nikola Spajić, kapetan koji i danas plovi brodićem za svoju i dušu svojih gostiju, tvrdi da bi korist od razvoja nautičkog turizma bila višestruka. Zrenjanin bi postao još atraktivniji turistima, a onda bi više posla bilo za ugostitelje i poljoprivredna gazdinstva. Osim uređenja rečnih i kanalskih tokova, za nautički turizam je potrebno i da se izgrade pristani, kao i benzinske stanice za čamce i brodiće. Osim toga, važno je naći pouzdane domaćine koji su spremni da na pravi način ugoste turiste na samoj obali.

Nikola Spajić je kapetan broda. Nekada mu je to bila profesija, a danas svoj brodić vozi ih hobija. Kako sam kaže – „za svoju, ali i za dušu njegovih gostiju“. Želja mu je da nautički turizam postane deo turističke ponude grada Zrenjanina.

PerSu marketi

“Mi smo, kao Banat, rekorderi u dužini i broju reka i kanala u Srbiji. Imamo ogromne mogućnosti. Nažalost, ti potencijali nisu uopšte iskorišćeni. Trebalo bi malo više da se angažujemo i da se u neko dogledno vreme stvore mogućnosti da silazak na reku bude deo turističke ponude hotelijera i svih onih koji pružaju usluge u turizmu. Da jednostavno postoje ljudi u gradu na koje se može računati, ljudi koji imaju ozbiljan pristup nautici. Sam način pružanja usluga na brodu je vrlo specifičan, jer je sama situacija specifična. Na malom prostoru imate relativno veliki broj ljudi”, kaže kapetan Nikola Spajić.

Nikola Spajić

Stranci vole nautički turizam

“Ja imam dobra iskustva sa ljudima koji dolaze na brod. Ako čovek hoće da osluškuje ljude koji dolaze da se voze brodom, da brine kakvi su im zahtevi, i ako zna kakve su mu mogućnosti na vodi, može mnogo toga da nauči. Ovo je zanat, jer ima mnogo tih specifičnih momenata. Gotovo svi ljudi koji su dolazili kod mene na brod bili jako zadovoljni. Treba da se nađe neki model da se to plati kao usluga i da oni dobiju tu uslugu adekvatno, srazmerno ulogu. Mislim da ovo kao delatnost ima smisla. Kada bi se rečna infrastruktura popravila i kada bi se više skretala pažnja na nautički turizam, mislim da bi broj gostiju bio ogroman. Ljudi koji dolaze iz iznostranstva zainteresovani su za ovu vrstu usluga”, tvrdi Spajić.

Zaljubljenici u prirodu ne štede ni vreme ni novac da bi uživali u onome što ih zanima.

“Na svetu ima mnogo onih koji imaju specifična interesovanja. Evo na primer ljubitelji ptica. Znam recimo da čovek iz Engleske dolazi u Kikindu i tu provodi dane samo da bi posmatrao sove. Mi na Carskoj bari imamo veliki prirodni rezervat u koji dolaze ljubitelji ptica. Malo ko zna da u Srbiji postoji 30-ak vrsta biljaka mesožderki. U stanju smo da satima gledamo strane programe i da se divimo predelima koje vidimo, a nismo svesni da to slično postoji i kod nas i da bi neko mogao da dođe da to vidi. Nautički turizam bi pomogao da se bolje upoznaju biljni i životinjski svet i prirodni ambijent. Bilo bi dobro kada bi naše vode postavili u jednu dobru turističku priču”, objašnjava naš sagovornik.

Vožnja brodićem bi mogla da postane deo turističke ponude Zrenjanina

Oni koji žele sa kapetanom mogu da dogovore vožnju brodićem.

“Ja radim neki drugi posao od kojeg živim, jer od vožnje turista brodom za sada ne može da se živi. Ali, pošto hoću da sve to uozbiljim, dolazim u situaciju da moram sve to da registrujem kao dodatnu delatnost i da se na potpuno drugačiji način postavim prema ovom poslu.  Jer vi možete i najbolju stvar da radite, ako to niko ne prepozna, to onda nema veze. Vozio sam rođendane, ekskurzije, svadbe – mlada i mladoženja su bili ovde. Vozio sam i neke “čudake” zimi na minus 20 stepeni”, kaže Spajić.

“Do sada sam već stvorio jedan krug ljudi koji poželi svake godine da bar jednom plovi sa mnom. Oni me zovu i kažu „hajde javi gde i kada ideš, da idemo i mi”. Do sada, na žalost, nisam sarađivao ni sa jednom turističkom agencijom, niko nije imao interesa za to. Nije meni bilo ni preterano važno. Nisam ni sam znao šta se tu sve događa, kako može ovo da se formira kao jedan proizvod. Ali, kako vidim sada, postoji volja nadležnih i ljudi iz agencija da nautički turizam upotpuni ponudu grada. Nadam se da ćemo u narednom periodu postati pouzdani partneri. I da će se iz toga stvori neka sigurnost u poslovanju pa da vožnja brodom postane deo ponude za one koji to žele”, dodaje naš sagovornik.

Celodnevni izlet brodom mogao bi da košta između 15 i 20 evra po osobi

Pravilo kapetana je da na brod ne mogu oni koji to ne zaslužuju svojim ponašanjem.

“Neću da pravim ture za neke ljude koji sede u kafani i ne znaju šta će od sebe. Ovo je mali prostor, ako je neko popio i ako je negativan, može da ispadne jako veliki problem. Meni to ne treba. Volim da vozim društva koja imaju dobre odnose. Vožnja po pravilu traje najmanje 3-4 sata. Dok dođem iz Kleka do centra Zrenjanina treba mi sat vremena. Pokupim ljude, i za 3-3,5 sata sam u Titelu. Tamo može da se izađe, da se ode do nekog gazdinstva, restorana da se pojede čorbica, ručak… Onda možemo da odemo do Dunava do Slankamena i da se vratimo. Ponekad te grupe same spreme obroke, ispeku prase, jagnje, sendviče, pa donesu tu klopu i uživaju. Tu se stvori takav ambijent da ljudi kada se vrate na obalu imaju utisak kao da su bili u nekom drugom svetu koji pre toga uopšte nisu poznavali”, objašnjava Spajić.

“Kada bi trebalo da vozim 20-ak ljudi čitav dan, recimo do Titela, Bečeja, Sečnja, Itebeja, vožnja bi morala da bude bar 15-20 evra po osobi, zavisno od dužine ture. Ako je kraća, bilo bi jeftinije. Od toga treba da se plate registracija, gorivo, jer je motor veliki i dosta troši. Nisam pravio neke procene da ja tu profitiram. Već samo toliko da mogu da opstanem. Evo recimo kada idemo na more, tamo neki čiča sedi i voza putnike brodićem. Zašto tamo sve može, a ovde ništa ne može. Pa i ovo je voda i može da se plovi. Crna Gora ima nekih 100 kilometara obale i to koristi, a mi imamo hiljade kilometara i to ne koristimo”, dodaje naš sagovornik.

Nautički turizam – šansa i za razvoj sela

Nautički turizam otvorio bi mogućnost i da se poljoprivredna gazdinstva razviju.

“Ako neko ima dobro gazdinstvo sa nekim svojim domaćim proizvodima kao što su kobasice, šunke, slanina, sokovi, džemovi, mogao bi da se uključi u čitavu priču. Ljudi koji dolaze iz urbanih sredina imaju želju upravo za tim, a ne za luksuznim hotelima sa mnogo zvezdica i preteranom uslugom. Oni dolaze opušteno, sportski, organizovano sa rančevima i boravak u prirodi im čini zadovoljstvo. Vole sporost te vožnje brodićem, mir, a uvek se nađe neka muzikica za opuštanje. Plovidba je nešto što je ekskluzivna ponuda u svetu i jako je skupa. Samo se nama čini da to nije ništa specijalno. Mi imamo dobru klopu, imamo mogućnost da nudimo različite destinacije na koje ćemo svraćati. Da ne bude da ljudi uvek dolaze na ista mesta”, objašnjava Spajić.

“Nedostaju pristani i pumpe za gorivo za čamce i brodiće”

Mrežu plovnih puteva u Banatu imamo, ali nemamo prateću infrastrukturu za nautički turizam.

“Što se tiče plovnih puteva, ova mreža koju imamo je fantastična. Tu može da se plovi nedeljama, mesecima i da se u tome uživa. Samo bi trebalo izgraditi i urediti malo više tih pristana gde može da se izađe da se kupi hrana i da se čovek oseća sigurno. Na ovim našim plovnim putevima nije ni gust saobraćaj. Problem je i što su ovde kuće zadnjim krajem okrenute prema reci. Mi bacamo smeće u reku. Zagađujemo je. Ne doživljavamo je kao lepotu. Na zapadu su kuće u blizini reke mnogo skuplje od onih koje to nisu”, kaže naš sagovornik.

Najveći problem za nautički turizam je nedostatak pumpi za gorivo za čamce i brodove.

“Na samom početku plovidbe čovek ponese od kuće vodu i sipa gorivo. U Kleku u marini ima struje i tehničke vode. Ali, gorivo, ako se ide na duže ture mora da se obezbedi, jer nigde nema organizovana pumpa na kojoj bi neko ko plovi mogao da sipa gorivo. U Titelu, u blizini obale ima jedna obična pumpa, ali tu treba znati kad radi, kad ne radi. Tako da niko od nas koji plovimo ne rizikuje. Gorivo nosimo u kantama. Za sada nema boljeg rešenja. Kada bi se nautika i plovidba rekama omasovile, onda bi neko imao interesa i pumpu da drži. Mogao bi taj neko da ima i tehnički servis. Kako bi se razvijao nautički turizam, tako bi se razvili i propratni servisi koji su važni za sigurnije putovanje”, objašnjava Spajić.

“Nautičari su pozitivni i iskreni”

“Problem je i sa hlađenjem. Mi nosimo one priručne frižidere. Dobro zaledimo led i leti na 35-40 stepeni to držimo u kabini. Onda hladno piće može da se pije čitav dan. Mi se dovijamo na razne načine, zavisno od toga kuda plovimo, koliko dugo… I onda na osnovu iskustva osmišljavamo koje su to potrebe ljudi koji plove”, dodaje naš sagovornik.

Kapetan ima ideju i da se aktiviraju restorani koji su u blizini obala.

“Pitao sam jednog vlasnika restorana koji se nalazi na dva kilometra od Tamiša, da li bi on doneo stolove i montirao ih pored Tamiša da tu pruža svoje usluge, jer ima sjajnu riblju čorbu i dimljenu ribu. Čovek je rekao da to za više ljudi ima smila, i da bi se u tom slučaju potrudio. Verujte, to bi bio super štos. Da sedite pored reke i jedete, a niste u restoranu. A opet ne morate sami da nosite stolove, stolice, kotlić, roštilj. Mi smo to nekada sami nosili. Spremali smo jelo u vožnji ili na obali. To sve ima neku posebnu draž. Jeste to malo veći napor za onoga ko je kuvar, ali na kraju uvek sve bude fenomenalno”, kaže Spajić.

Za kraj razgovora naš sagovornik nas uverava da su nautičari i oni koji uživaju u plovidbi pozitivni, nasmejani i iskreni ljudi.

“Ploviti znači radovati se susretu. Svi imaju ista interesovanja, dele informacije, pomažu jedni drugima. Na vodi uvek može da se desi neki kvar, neka nezgoda. Ljudi na vodi su uvek pozitivni. Vi nikada nećete naći da između dva broda postoji rivalstvo i da se nadmeću. Ili da prilaze jedni drugima na neprijateljski način. Ne, uvek prilaze jedni drugima prijateljski. I to je odlična osobina za prilike i situacije u kojima se danas živi, gde je ova pojava sve ređa i ređa”, zaključuje Nikola Spajić, kapetan.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
  • Park sala Zrenjanin
Na vrh