Organizacija Svetosavlje svake godine nagrađuje đake generacije. Od 2018. nagrade dobijaju i prosvetni radnici koji su se izdvojili svojim rezultatima i radom. Ove godine u kategoriji srednjih škola ovu laskavu titulu ponela je Ana Aleksić Štajner, profesorka srednje Muzičke škole „Josif Marinković“. Za najboljeg predavača u osnovnoj školi izabrana je nastavnica hemije Nataša Pavlov Maćoš koja radi u čak pet škola u naseljenim mestima i gradu.
O kakvoj se zapravo nagradi radi?
Organizacija Svetosavlje među mnogobrojnim aktivnostima vezanim za obrazovanje u našoj i susednim opštinama, jednu od nagrada predviđa i za nastavnike koji su se na neki način istakli u radu sa učenicima. Tako je za ovu školsku godinu odlučeno da ja budem jedna od dva prosvetna radnika počastvovana ovakvim priznanjem.
Da li ste ikada očekivali da ćete dobiti ovu nagradu?
Pratila sam rad Organizacije prethodnih godina, nagrađivane i stipendirane učenike od strane Svetosavlja, kolege koje su bili izabrani ranijih godina, ponosna na one koje lično poznajem i uverena da je nagrada u “pravim rukama”, ali sam zaista bila prijatno iznenađena kad mi je preneta vest da sam ja ovogodišnji dobitnik. Nisam očekivala, nikako, jer se veliki broj kolega ističe u svom radu kroz razne oblike angažovanja u radu sa učenicima.
Znate li ko Vas je predložio za nagradu i šta Vam znači to što ste dobili ovo priznanje?
Da, za nagradu me je predložio kolektiv osnovne škole „Uroš Predić“ iz Orlovata uz pismeno obrazloženje čiji sam sadržaj saznala na Vidovdanskoj svečanosti. Iskoristiću i ovu priliku da im se zahvalim na tako divnim rečima o mom doprinosu radu škole iskazanim tamo.
Kako se postaje najbolji nastavnik u nekom gradu?
Ova nagrada, sem što mi je dodeljena u godini kada je moj učenik postigao zapažen rezultat na državnom takmičenju je i priznanje za sve prethodne godine mog zalaganja oko ispunjenja osnovnog nastavničkog poziva. Da podstaknemo i pomognemo učenicima da otkriju svoje afinitete, da nauče uz našu pomoć mnogo toga što će im u daljem napredovanju kroz život pomoći i otvarati nova i veća vrata u životu.
Šta je ono što Vas izdvaja u odnosu na kolege?
Smatram sebe samo jednom od mnogih prosvetnih pregalaca koji sa najvećom ozbiljnošću i odgovornošću pristupaju svom poslu. Možda je i činjenica da radim u više škola doprinela odluci da mi bude uručeno priznanje. Baš iz tog razloga se trudim da mi pažnja bude usmerena na interesovanja i mogućnosti učenika kako ne bi ona ostala neprimećena zbog toga što žurim u „drugu školu“.
Kako su do sada izgledali Vaši časovi, a kako će od 1. septembra biti učenicima? Planirate li da uvedete neke novine i da još više dece zainteresujte za predmet koji predajete?
Predavački posao je dinamičan, nameće nastavniku stalno preispitivanje primenjenih metoda i neminovno i promene u njemu, tokom godina rada. Svaka nova školska godina, sem novih učenika donosi i još jedan korak u iskustvu i izazov da unesem po koju novinu kako bih što više približila predmet koji predajem đacima i pojedine od njih zainteresovala u većoj meri, a možda i bila osoba koja će im pomoći u neku ruku za dalja usmerenja u obrazovanju.
Koliko je ovo priznanje i čast za Vas, ali i obaveza i motiv da još više i bolje radite u narednom periodu?
Zahvaljujem se svima koji su učestvovali u donošenju odluke da ono pripadne meni ove godine i ima veliki značaj iz razloga što je kroz ovu nagradu ukazana pažnja našem radu, nastavničkom pozivu za koji često jedan deo javnosti ima reči kritike. Ona je učvrstila moja uverenja da na putu obrazovanja mladih budem aktivan učesnik, da dajem sebe još više u poslu kojim se bavim i da prigrlim još jače našu mladost koja će voditi naše društvo u budućnosti.
Fotografije ustupila: Nataša Pavlov Maćoš
.gif)
.gif)
