I love Zrenjanin portal

  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

Nasilje nije problem pojedinca, već čitavog društva

Uprkos brojnim kampanjama, predavanjima, emisijama, tekstovima u novinama koji imaju za cilj da se spreči svaki oblik nasilja, ono je i dalje prisutno u našem društvu. Svakoga dana neko od nas trpi nasilje. Bilo da je reč o fizičkom ili psihičkom zlostavljanju. U periodu od 25. novembra do 10. decembra sprovodi se kampanja „16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama“. Iskustva pokazuju da su ljudi sada spremniji da prijave nasilje, nego što su to bili pre nekoliko godina. Praksa pokazuje da su institucije kojima se žrtve obraćaju aktivnije u rešavanju ovog i te kako ozbiljnog problema. Na koji način te institucije sarađuju i zbog čega je koordinacija među njima važna proveravali smo na okruglom stolu koji je tim povodom održan u Zrenjaninu.

Na stolu narandžasti gerberi, simbol borbe protiv nasilja nad ženama. Oko stola predstavnici svih institucija koje se nalaze u sistemu i koje treba da pomognu žrtvama nasilja. Bez dobre koordinacije i saradnje među njima nema dobrih rezultata u ovoj borbi.

„Nasilje je veoma bolna i teška tema. Na žalost, ono je naša svakodnevica. Cilj svih aktivnosti koje se sprovode i tokom ovih 16 dana aktivizma borbe protiv nasilja nad ženama i tokom cele godine je upravo podizanje svesti o tome da nasilje nije problem pojedinca, već da je problem čitavog društva. Da svi treba da damo svoj doprinos u borbi protiv nasilja nad ženama. Iako je država napravila pomak u stvaranju zakonodavnih i institucionalnih okvira kao odgovor u borbi protiv nasilja, ono je i dalje prisutno. Statistika nam je dosta crna i ove godine je već 28 žena izgubilo živote u partnerskom i porodičnom nasilju. Ni jedno mesto, ni jedna država nije zaštićena od pojave nasilja. Pa tako nisu ni mesta u našem okrugu“, kaže Snežana Vučurević, načelnik Srednjobanatskog upravnog okruga.

Fordomanija

Svetlana Selaković, Snežana Vučurević i Snežana Knežević

Žrtve treba ohrabriti da prijave nasilje

„Na nama svima je da damo svoj doprinos u toj borbi da osnažimo žrtve da prijave nasilje. Da ni one, ni svi mi ne okrećemo glavu. Da im damo podršku da budu hrabre i da se na taj način izbore za sebe i svoj život. Nadležne institucije kao što su Centar za socijlani rad, MUP, tužilaštvo imaju podatke o broju prijava nasilja nad ženama i oni su deo sistema koji koordiniše kada su u pitanju prijave i reakcije na nasilje. Zrenjaninski model je jedan od primera dobre prakse i on je korišten prilikom izrade zakona. Taj model funkcioniše i daje rezultate“, dodaje naša sagovornica.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Na okruglom stolu posvećenom koordinaciji državnih organa u borbi protiv nasilja nad ženama bili su i predstavnici pokrajine koji se bave ovim problemom.

„Cilj svih aktivnosti jeste podizanje društvene svesti o problemima nasilja u porodici i nasilja nad ženama koje je i pored svih nastojanja državnih institucija rasprostranjeno u našoj zemlji. Organizjemo okrugli sto jer je koordinacija ključ u zaštiti žrtava nasilja. Mislimo da je to nešto što je jako bitno i što i zakon o sprečavanju nasilja u porodici predviđa. Razgovaramo sa predstavnicima svih institucija u čijoj je nadležnosti borba protiv nasilja, da čujemo njihove izazove, prepreke i dobra iskustva u radu“, kaže Snežana Knežević, zamenik pokrajinskog zaštitnika građana.

„Ne postoje nikakve prepreke da se bilo koji građanin obrati pokrajinskom zaštitinku građana. Može da se obrati lično, on-line. Nasilje postoji. Institucije rade svoj posao. Naša je uloga, kao pokrajinskog zaštitnika građana, s obzirom na naše propisane nadležnosti, da kontrolišemo rad pokrajinskih organa uprave u sprovođenju pokrajinskih odluka. Najčešće nam se obraćaju žrtve nasilja sa primedbama eventualno na rad centara za socijalni rad. Onda mi preko našeg pokrajinskog Sekretarijata za socijlanu politiku, demografiju i ravnopravnost polova reagujemo i otklanjamo uočene nedostatke“, objašnjava naša sagovornica.

Ljudi su osnaženi i češće prijavljuju zlostavljanje

Koliko je bilo obraćanja zaštitniku građana u pokrajini kada je reč o ženama koje su pretrpele nasilje teško je reći.

„Pritužbe koje stižu kod nas ne odnose se sve na nasilje nad ženama i u porodici. Tu postoji i vršnjačko nasilje i druge vrste naselja. Ima toga. Od početka primene zakona nekako kao da su žene i ljudi osnaženi da više prijavljuju nasilje i to pokazuju evidencije MUP-a i centara za socijalni rad. Ne možemo da govorimo da ima povećanog nasilja, ali možemo da kažemo da su ljudi osnaženi da se javljaju institucijama“, pojašnjava Knežević.

Da bi se na nasilje adekvatno odgovorilo i odreagovalo potrebno je da ljudi koji su u sistemu sprečavanja i borbe protiv nasilja budu pravilno obučeni.

„Naša uloga je da obučavamo ljude u sistemu, da angažujemo stručnjake koji će pružati tu stručnu pomoć centrima za socijalni rad, policiji, tužilaštvu i školstvu. Mi u pokrajini smo to radili od 2009. godine, još pre nego što je osnovana akademija. Naša iskustva su odlična, što govori da je došlo do velikog pomaka u znanju, radu i saradnji institucija koja je neophodna da bi ovaj zakon funkcionisao kako treba. Zrenjaninski model je poznat kao model dobre prakse. Veliki deo zakona je utemeljen upravo na ovom modelu. Saradnja između državnih organa je dobra. Vidi se u statistici da je došlo do velikog pomaka i poboljšanja rada policije. Sudovi rade svojim tempom kojim rade i tu je napravljen jedan prioritet kada je nasilje u pitanju“, kaže Svetlana Selaković, pomoćnik pokrajinskog sekretara za socijlanu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.

Mnogo više treba raditi na proceni rizika kod parova kod kojih se prijavljuje nasilje u porodici

Za nasilje mora da važi nulta tolerancija.

„Mora uvek da se reaguje. Mi sada posle primene zakona vidimo neke probleme na koje treba obratiti pažnju. Mislimo da mnogo više treba da se radi na proceni rizika. To je najosnovnije na samom početku, jer se ta situacija menja. U početku možda i nije velika procena rizika, tu ne mislim da ona nije dobro urađena, već se situacija menja, odnosi između partnera se menjaju. Tako da, po našem mišljenju, treba nekoliko puta raditi procenu rizika kod parova koji su obuhvaćeni merama. Statistika postoji. Ne bih da opterećujem sa hiljadama prijava koje su podnete, rešene… Nama statistika znači da vidimo koliko je urađeno, koliki je boljitak. Koliko se naše građanke i građani osećaju sigurnije i da li oni osećaju to poboljšanje. Mislim da je došlo do povećanja svesti i prijavljivanja nasilja. Ljudi su ohrabreni da prijavljuju nasilje zato što znaju da postoji reakcija sistema“, zaključuje Selaković.

Podaci pokazuju da je u deceniji za nama u porodičnom nasilju smrtno stradalo više od 350 žena. Čak dve trećine njih nikada nije potražilo pomoć u institucijama koje bi trebalo da im pruže zaštitu. Prošle godine ubijene su 34 žene, a do novembra u ovoj godini njih 28.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh