Ivana Menenćanin – izuzetan dar za slikanje, ali i za bavljenje bioenergijom

Zrenjaninka Ivana Menenćanin poseduje talenat za slikanje, body i face painting, a od nedavno je svoj dom preuredila i osposobila u „Alisin kutak“ namenjen boravku gostiju koji žele mir među zidovima ispunjenim pozitivnom energijom i slikarskim delima. Međutim, jedan broj naših sugrađana poznaje Ivanu Menenćanin po daru za bioenergiju kojom je mnogima pomogla.

Bioenergija postoji u svakom biću, ali je svi osećamo na različit način, i u različitim intenzitetima. Dešava se da je kod nekih ljudi protok energije kroz telo otežan, a susret sa nekim ko se bavi bioenergijom služi da bi se taj isti protok oslobodio.

-Pojačana energija je nešto što je oduvek bilo prisutno kod mene, samo nije bilo dobro iskanalisano. Dok sam bila mlađa, nisam mogla da prepoznam to kod sebe, prepoznao je moj otac. Poveo me je na seminar u Beograd, gde sam se i susrela sa kinezoterapijom. To su bili počeci, tada sam imala 18 godina. Vremenom, kako sam naučila da treba izbegavati nervoze i stresove, postajalo je intenzivnije. Ključni momenat za pravo kanalisanje energije, desio se kada sam uspela da totalno odstranim negativni uticaj i priče iz okoline, i kada sam uspela da stvorim sopstveni mir. Tokom godina to postaje sve jače, a ujedno se otvara i „gomila“ novih stvari, počinje svoju priču naša sugrađanka.

Veliki broj ljudi ne veruje u ono čime se ona bavi, verovatno vođeni činjenicom da ne prihvataju ono što ne mogu videti i dodirnuti.

-Postoji veliki broj ljudi koji žele da diskredituju pojam bioenergije, ali mene to ne pogađa, jer nisu svesni da je i oni poseduju. Bez bioenergije nijedan čovek ne može da živi. Postoje oni koji su rođeni sa manjkom, i kojima je potreban „energetski doping“ da bi ojačali. Dešava se da dođu sa nevericom, ili kao pratnja nekom, i tek tada kada osete uticaj na sopstvenom telu, shvate koliko je to realno. Poveruju nakon prestanka bolova u leđima, udovima, kada nestane anksioznost, i kada počnu da žive bez tegoba. Važno je biti smiren i svestan sebe. To je isto kao i odlazak u teretanu, jer sve dok mišiće nadograđuješ, oni se ne mogu opustiti. Tako se i energija nadograđuje, kaže Ivana.

LJUDSKO TELO KAO INSPIRACIJA

Njena energija je usmerena i kroz umetnički vid izražavanja. Slikarstvom se bavi oko 25 godina, koristeći se raznim tehnikama. Tematike njenih slika različitog su karaktera – od zabavnih, preko mističnih, do religioznih. Retko radi slike po narudžbini. Slika nagonski, i obično tek nakon prvih poteza njene slike dobijaju usmerenje. Trenutno radi sliku Arhangela Rafaila.

Ivana se nije zadržala samo na slikanju na platnu, već je umeće prenela i na ljudska lica i tela. Radila je i kao šminker u pozorištu, angažovali su je muzičari prilikom snimanja spotova, a poslednjih 10 godina bavi se face i body artom.

-Slikanje po licu i telu je veoma zanimljivo, ali i zahtevno, ulaže se puno vremena. Prvi model mi je (za neverovati), bio muškarac, koji je mnogo puta učestvovao u ovakvim projektima sa mnom. Kasnije su se modeli sami javljali. Uglavnom volim da se to radi leti, kada se može izaći i u prirodu. Često radimo i na ulici, kada oslikani modeli šetaju, pa čak i odlaze u prodavnicu, i to uvek izazove veliku pažnju. Ženski modeli su mnogo otvoreniji, i žene se uvek oslikavaju potpuno nage, dok muškarci zadržavaju donji veš, kaže Ivana.

Jedno od njenih dela je i slikovnica za odrasle, pod nazivom „Alisa u zemlji Svrbiji“ u kojem je sama radila tekst i ilustracije. Slikovnica je nastala kada je Srbija bila odsečena od svih, u vreme embarga, besparice i viznih zabrana. Kako je slikovnica bila popularna u to vreme, i njena autorka je po njoj dobila nadimak „Alisa“. Tako je nastao naziv i za njen dom i radionicu, „Alisin kutak“ sa početka naše priče…