Jaje je simbol novog života. Jaja se boje i šaraju tokom Velike nedelje, a najčešće na Veliki četvtrak ili Veliki petak. Koriste se različite boje, ali crvena je obavezna pa čak u nekim krajevima jedina . Crvena boja simbolizuje boju krvi, boju života, radost za uskrsnuće Isusa. Običaji vezani sa bojena i šarena jaja predstavljaju najbitnije obeležje ovog praznika. Uskrs je dan druženje među ljudima, radosti i veselja, jaja su sredstva da se radost izrazi, ističe Ksenija Mihić, kustos Narodnog muzeja Zrenjanin.
– Uskrs nije bogat običajima onoliko bi to odgovaralo njegovom značaju. Kada govorimo o obrednoj praksi u tradicionalnom modelu, Uskrs se proslavlja veoma dugo, još od 2. veka, tako da je crkva uklonila sve ono što je pripisano narodnoj religiji. Zajedništvo porodice, odlazak u crkvu, ručak, tucanje jajima, obeležja su ovog praznika – započinje priču o uskršnjim običajima Ksenija Mihić, etnolog i antropolog.
-Jaje je simbol novog života, i u hrišćanstvu i o ostalim religijama sveta. Kora jajeta puca i stvara se novi život. Jaja se boje i šaraju tokom Velike nedelje, a najčešće na Veliki četvtrak ili Veliki petak. Koriste se različite boje, ali crvena je obavezna pa čak u nekim krajevima jedina. U nekim turskim izvorima Uskrs je naziva praznikom crvenih jaja. Crvena boja simbolizuje boju krvi, boju života, radost za uskrsnuće Isusa. Običaji vezani za bojena i šarena jaja predstavljaju najbitnije obeležje ovog praznika. Uskrs je dan druženje među ljudima, radosti i veselja, jaja su sredstva da se radost izrazi. Njima se ljudi tucaju, razmenjuju, poklanjaju.
Postoje verovanja da jaja poseduju određenu magijska svojstva. To je uglavnom odnosi na crvena jaja, a najznačajniju ulogu ima jaje koje prvo obojeno.Važnu ulogu u zaštiti ima prvo bojeno jaje, ono se čuva preko godine. U prošlosti verovalo se zaštitna moć prvog jajeta protezala na imovinu seljaka, kuću, useve, stoku. Najčešće su ga koristili kao zaštitu od grada. Kada bi se pojavili gradonosni oblaci, ljudi su jaje iznosili u dvorište i očekivajući da oblaci skrenu da drugu stranu. Isto tako, uskršnje jaje je moglo biti opasno. To pokazuju mnoge zabrane u vezi s njim. Recimo, zabrane koje se odnosile na čobane da ne smeju jesti jaja kako im ne bi ovce bile bolesne ili da im stoku ne bi ujedale zmije. U nekim delovima Srbije nisu davali ženskoj deci da jedu crvena jaja da ne bi imale ciklus tokom velikih praznika preko godine. Naravno, može se pretpostaviti da su neki od ovih običaja imali magijski karakter ali se to njihovo značenje vremenom izgubilo. Tradicija je slobodan izbor i ona je prisutna u onolikoj meri u kojoj se oseti potreba da se živi prema tradicionalnom modelu.
Uskrsu, kao i drugim praznicima deca se najviše raduju. Tu su pokloni za njih, ali i druge radosti za najmlađe?
-Za svaki praznik, odrasli uključuju decu, koliko mogu. Za Uskrs, tucanje jajima predstavlja radost naročito za decu. Takođe se praktikovalo kotrljanje jajeta sa uzvišice i tako da se pogodi drugo jaje. U nekim mestima, deca u odlazila na uskršnje jutro da pevaju pesme i čestitaju Uskrs, i tada su dobijali slatkiše, novac, kolače, jaje.
Osim jaja, pilića i uskršnji zeka je nezaobilazni simbol Uskrsa. Zašto?
-Mi smo dosta preuzeli od drugih kultura, recimo zeca koji je germanski običaj i simbolizuje Uskrs i plodnost zato što se brzo razmnožava. Postoji i hrišćansko tumačenje koje govori da je vest o Hristovom uskrsnuću prenela velikom brzinom, a znamo je zec brza životinja dodaje Ksenija Mihić.
.gif)
.gif)
