“Premium chicken”, firma koje je osnovana 2. februara 2015. godine i koja je u Žitištu preuzela poslovanje u objektima nekadašnjeg giganta „Agroživ“ i obnovila proizvodnju pilećeg mesa, prestala je sa radom.
Između 150 i 200 radnika je ostalo bez posla, ali i bez zarada i drugih troškova za koje su ova firma i njen stopostotni vlasnik Miloš Radojević ostali dužni.
U krugu nekadašnje klanice sada nema nikoga osim ljudi iz portirske službe.
– Ovde se sada ništa dobro ne dešava. Proizvodnja je odavno prestala, ostali su veliki dugovi prema zaposlenima, prema dobavljačima. Vlasnik se ne oglašava. Čujem da se rasprodaje oprema, mašine, što nikako nije dobar znak, kaže Duško Polovina, sindikalni poverenik u opštini Žitište.
Kako navodi, agonija traje odavno, već trideset godina, ali da ovaj put ne vidi rešenje.
– Bilo je krize i 90-ih godina, pa smo našli neko rešenje koje je u momentu izgledalo nemoguće, ali se našao tim koja će nešto da uradi. To je gospodin Živanov tada lepo isplanirao i krenulo je. Bilo je dobro. Tu je bilo i nekih problema koji su se mogli rešiti da je država bila zainteresovana da to reši na taj način, a ne hapšenjem. To bi danas bila multinacionalna kompanija. Očito je da je nekome bio interes da to prestane da radi. Do 2009. godine još uvek je sve dobro funkcionisalo. U stečaju, u reorganizaciji, došao je čovek iz Slovenije, Igor Lavš, i sve je veoma dobro organizovao. Onda se desila glupost koju ja nikada nisam prihvatao, ali mnoge kolega i radnici koji nisu razumeli priču su prihvatili to, kako oni kazu – preuzimanje poslovnog duga gasa, ja kazem da to bas nije bilo tako – da se pokloni Srbijagasu.
Polovina navodi da je to bila najveća greška i najveći promašaj koji je napravljen i da je nezamislivo da se preduzeće koje se bavi distribucijom gasa sada bavi i proizvodnjom pilećeg mesa.
– Sve ono što je Igor Lavš sredio sve se preko noći promenilo, počelo se ponovo zapošljavati i upuštati se u neke druge poteze koji nikako nisu mogli dati dobre rezultate i to se završilo kako se završilo. Sve nakon toga su bili pokušaji, ali kada jednom izgubite tržište, rejting i poverenje to se jako teško vraća. Gospoda koja su došla posle možda su imali dobre namere, ja to ne znam. Nakon svih tih dešavanja ljudi su se distancirali od svega, nisam imao puno informacija šta se dešava. Čini mi se da i ukoliko su imali dobru volju, da posle svih tih dešavanja je jako teško moglo nešto da se uradi. Treba tu jako puno ulaganja, a na to izgleda niko nije bio spreman.
Duško Polovina ističe da veliki broj ljudi koji su radio u firmi “Premium chicken” nisu imali stalno zaposlenje.
– Godinama su samo, dobrom delu ljudi koji su ovde radili, produžavali ugovore. Oni nisu bili zaposleni za stalno. Ljudi su bili tog stava da moraju da rade, da tu imaju jedan ili dva obroka. Ljudi stalno imaju nadu da će biti bolje. Ali to je na neki način i zloupotreba od strane poslodavaca. Nehumano postupanje. Ja sad znam da je neko siromašan i onda ga teram da radi za bednu platu i da dolazi tu zato što će pojesti nešto. To je tako nisko da ja ne mogu da prihvatim da to sme da se dešava u današnje vreme, objašnjava Polovina.
Kaže da su sada svi ostali bez posla, da nikoga nema osim portirske službe i da se, prema njegovim nezvaničnim informacijama, iz objekta firme iznosi i odnosi sve što može.
– Ako se otvori stečaj radnicima, po meni, jedino preostje Fond solidarnosti i ako uspeju tu nešto da dobiju. Sindikalnu organizaciju su tek formirali na kraju 2020. godine kada je već dogorelo do onog kata da nisu imali kud, onda su počeli da se organizuju. Ali razumem da ranije nisu ni mogli zato što ukoliko se učlane u sindikat ugovor im neće biti produžen. Ljudi su na neki način bili ucenjeni da nisu smeli ni da se organizuju.
.gif)
.gif)
.gif)
