Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da će, ako se trend porasta broja gojaznih nastavi, Evropa biti – kontinent debelih.
Na prvom mestu biće Irska, gde će do 2030. godine celokupno odraslo stanovništvo imati problem suvišnih kilograma. I u susednoj Britaniji skoro tri četvrtine muškaraca i dve trećine žena postaće gojazno u narednih 15 godina, pokazuje istraživanje SZO i Zdravstvenog foruma Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije, koje je rađeno u 53 evropske države. U ovom istraživanju Srbija se ne pominje, ali podaci Nacionalnog instituta za javno zdravlje su takođe upozoravajući: prekomernu telesnu težinu ima 54,5 odsto odraslih, oko 11 odsto dece je umereno gojazno, a oko šest odsto izrazito!
Očekuje se i porast broja stanovnika sa viškom kilograma u Španiji, Grčkoj, Švedskoj, Austriji i Češkoj, a procena stručnjaka je da će žitelji ovih država čak preteći Britaniju po broju “debeljuca”. Prema prognozama, u Grčkoj će se udvostručiti broj gojaznih u odnosu na 2010. godinu, i umesto 20, biće ih čak 44 odsto. Što se žena tiče, Bugarska i Belgija će imati najveći postotak gojaznih žena u narednih 15 godina.
„Samo će Holandija, od 53 države koje su učestvovale u istraživanju, imati manje gojaznih muškaraca i žena 2030. godine u odnosu na 2010. godinu, i to svega osam odsto“, navodi se u izveštaju stručnjaka SZO i Zdravstvenog foruma UK koji je prezentovan na Evropskom kongresu o gojaznosti, održanom u Pragu.
Zbog čega Holanđani postaju mršaviji, a ostatak Evrope dobija kilograme? Zemlja lala i vetrenjača je rangirana kao zemlja sa najhranljivijom, najizdašnijom i najzdravijom hranom od 125 zemalja koje su učestvovale u istraživanju međunarodne mreže Oksfam. Holandija je stvorila dobro tržište koje ljudima omogućava da imaju dovoljno hrane, ocenili su stručnjaci. Cene su relativno niske i stabilne, a vrsta hrane koju ljudi jedu je uravnotežena.
Broj gojaznih među odraslima u Srbiji povećao se, između dva preseka zdravlja nacije, za jedan odsto. Prema podacima poslednjeg istraživanja iz 2013. godine, imamo 36,2 odsto odraslih sa prekomernom telesnom težinom, i još 18,3 odsto gojaznih. To znači da je od 5,8 miliona punoletnih građana, više od dva miliona pregojazno, a čak milion njih je prešlo granicu kada debljina postaje – bolest.
Najviše debeljuca je u Vojvodini, gde prekomernu telesnu težinu ima čak 74,3 odsto stanovnika oba pola, starosti 45 i više godina. Smatra se da su osobe s prekomernom težinom one koje imaju indeks telesne mase (BMI) iznad 25. Gojazna osoba je ona koja ima indeks BMI iznad 30. Drugi pokazatelj gojaznosti je obim struka za koji poslednjih godina važe sve stroži kriterijumi.
Nažalost, ni nove generacije ne rastu zdravije. Oko 11 odsto dece je umereno gojazno, a oko šest odsto izrazito. Lekari to objašnjavaju uglavnom lošom, nezdravom ishranom, i nedostatkom fizičke aktivnosti.
– Velika je verovatnoća da će gojazno dete porasti u gojaznu odraslu osobu A takva gojaznost je opasnija jer, kao faktor rizika za pojavu hipertenzije, metaboličkih poremećaja, povišenog šećera u krvi i drugih bolesti, duže traje nego kada se čovek ugoji u srednjem dobu, kaže za Novosti Jelena Gudelj Rakić, specijalista higijene, magistar ishrane Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije prošle godine je u svetu bilo 1,9 milijardi ljudi sa prekomernom telesnom težinom, od kojih je 600 miliona bilo gojazno. Budući da gojaznost skraćuje život osobe za čak devet godina i doprinosi riziku od bolesti, poput raka, milioni će se suočiti sa preranim umiranjem ili bolešću.
Izvor: Novosti.rs
.gif)
.gif)
