Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 2025. za Međunarodnu godinu zadruga, koja se obeležava pod sloganom “Zadruge grade bolji svet”. Time se naglasak za razvoj stavlja na kooperaciju i saradnju, umesto na konkurenciju. Domaći zadrugari kažu da se u Srbiji na ovaj vid udruživanja još gleda sa predrasudama, kao i da se zadružni sektor suočava sa brojnim izazovima koji prate agrar, kao što su visoke cene inputa, visoki troškovi kamata, niske cene poljoprivrednih proizvoda, piše RTS.
Zemljoradnička zadruga “Agrosoj” postoji više od 20 godina. Bavi se proizvodnjom ratarskih i povrtarskih kultura i ima oko 200 kooperanata, kojima pomaže u finansiranju i organizaciji proizvodnje. Budući da je podrška poljoprivrednicima, zadruga se i sama suočava sa brojnim izazovima koje prate ovaj sektor i pokušava da preživi i bude konkurentna, kažu u ovoj zadruzi.
U poslednjih pet godina, čak tri su bile sušne i to je ostavilo ozbiljne posledice na domaći agrar, a još veći problem je što su otkupne cene mnogih poljoprivrednih proizvoda niže od proizvodnih.
.jpg)
“Od 2020. zvanični podaci o inflaciji su da je ona kumulativno na nivou 39 odsto. Poljoprivreda je tu u posebno teškom stanju jer je povećanje cene naših inputa čak i veće od 39 posto, dok su cene naših proizvoda ili iste ili čak i manje nego što su bile pre pet godina. To je ogroman raskorak”, kaže za RTS Nandor Vereš iz ZZ „Agrosoj“ iz Neuzine.
U zemljama razvijenog zadrugarstva ono je davno prisutno u sektorima veće profitabilnosti od poljoprivrede, kao što su saobraćaj, trgovina, zdravstvo, bankarstvo.
U prethodnom periodu država je preduzela niz mera kako bi ojačala zadrugarstvo. Pre svega, donet je zakon koji je definisao pitanje zadružne svojine, organizovanje, upravljanje i rukovođenje zadrugama i odgovornosti. Uz to, akcija 500 zadruga u 500 sela podstakla je formiranje novih i revitalizaciju postojećih zadruga. Takođe, obezbeđeni su i dodatni bodovi za zadruge i članove zadruga na različitim republičkim i pokrajinskim konkursima, što im daje značajnu podršku u realizaciji razvojnih investicija. Ipak, za dalji razvoj zadrugarstva u Srbiji potrebne su i dodatne mere.
Ogromna je potreba za subvencionisanim kreditima za investicije, trajna obrtna sredstva i obrtna sredstva, kao i ulaganja u osposobljavanje zalivnih sistema.
“To su velike investicije koje zadruge i poljoprivrednici ne mogu sami da iznesu, ali istovremeno su to i najsigurnije investicije za državu jer obezbeđuju opstanak ljudi u selima i daju mogućnost stvaranje većeg prihoda što za državu istovremeno znači i veći porez i više novca u budžetu. Svi su na dobitku. Imamo neverovatne resurse, plodno zemljište ispresecano rekama u sred Evrope i trebalo bi da taj resurs iskoristimo na najbolji način. Suvim ratarstvom to sigurno ne radimo”, objašnjava Vereš.
Iako udruživanje u zadruge ima niz prednosti, čini se da su se dvadesetak godina unazad mnogi okretali samo sebi, dok su strpljenje i saradnja skrajnuti su u stranu. U poslednje vreme to polako počinje da se menja.
“Mnogi poljoprivrednici su sve mašine hteli sami da kupe zadužujući se kod banaka, umesto da kupe zajedno sa komšijom i tako uštede i ostvare veću zaradu. Najbolje su u toj priči prošli prodavci mehanizacije. Teška vremena stvaraju potrebu za promenom i sada počinje da se nazire okretanje tog trenda i shvatanje da je saradnja neophodna i da zajedno mnogo lakše možemo prebroditi sve nedaće. Zadruge su uvek bile glavni zagovornik tog pristupa i kao takve dobijaju sve veću pažnju”, objašnjava.
Domaće zadruge uglavnom nemaju prerađivačke kapacitete
Proglašenjem Međunarodne godine zadruga naglašava se trajni globalni uticaj zadruga, a istovremeno se i šalje poruka nacionalnim vladama svih država i široj javnosti da obrate pažnju na svoj zadružni sektor, na uslove u kojima zadruge posluju, smatrajući zadružni sektor generatorom privrednog rasta i zaštite od siromaštva u najširem smislu te reči. Iako je istorija zadrugarstva u našoj zemlji duga, ovde su tradicionalno najzastupljenije zemljoradničke zadruge.
“U odnosu na zemljoradničko zadrugarstvo u državama starim članicama EU, može se zaključiti da naše zadruge imaju manje zadrugara i zaposlenih i najčešće nemaju u vlasništvu preradne i druge kapacitete kroz koje se stvara dodata vrednost za njihove zadrugare. Pored navedenog, u našim zadrugama postoji niži stepen specijalizacije, što je uslovljeno strukturom i načinom proizvodnje kod zadrugara”, kaže mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.
Slična situacije je u većini država novih člancica EU.
„Proizilazi zaključak da u državama koje su prolazile kroz tranziciju, zadrugarstvo nije postiglo stepen razvoja koji postoji u državama u kojima nije bilo promena društveno-ekonomskog sistema. Za naše zadrugarstvo je karakteristično da i pored postojanja zakonodavnog okvira za zadruge, postoje dugogodišnji izazovi zadruga u ostvarivanju njihovih prava, kao i neprepoznavanje specifičnosti i potencijala ovog oblika organizovanja u mnogim propisima i merama ekonomske politike u poljoprivredi“, dodaje.
U svetu posluje oko tri miliona zadruga
Osim kvalitetnijeg uključivanja zadruga u mere ekonomske politike u poljoprivredi veoma je važno podići javnu svest o potencijalima zadrugarstva, što zahteva veća znanja i informisanost.
“Od ključnog značaja je i da mladi poljoprivrednici u što većoj meri prepoznaju mogućnosti zadružnog organizovanja, koje će i u budućnosti, kao i u svojoj dugoj istoriji biti ključno za opstanak i razvoj poljoprivrednika u tržišnoj proizvodnji, ali i za njihov ostanak i život na selu“, navodi Nestorov Bizonj.
Podaci Međunarodnog zadružnog saveza pokazuju da u svetu posluje oko tri miliona zadruga u raznovrsnim delatnostima. Najmanje 12 odsto svetskog stanovništva je u članstvu zadruga, pri čemu zadruge obezbeđuju radna mesta za oko 10 procenata zaposlenih u svetu. Zadružni sektor, zajedno sa javnim i privatnim, čini osnovu privrednog razvoja i rasta u svetskim okvirima. Zadrugarstvo u svetu karakteriše izuzetno velika raznovrsnost, kako u delatnostima u kojima zadruge posluju, tako i u pogledu njihovog stepena razvoja.
Ceo tekst pročitajte OVDE.
Izvor: RTS
.gif)
.gif)
