Ministarstvo za brigu o selu je tokom 2022. godine sprovelo tri programa vrednosti 1,2 milijarde dinara kako bi sela u Srbiji oživela i kako bi se ljudi vratili da žive u njima. Najzapaženiji je program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. Slede još i programi dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za prevoz seoskog stanovništva i za organizaciju manifestacije „Miholjski susreti sela“.
„U ovoj godini 980 seoskih kuća sa okućnicom je kupljeno sredstvima iz programa koji je vredan 1,08 milijardi dinara. One se nalaze u 396 sela, u 103 jedinice lokalne samouprave i u 22 upravna okruga. Od početka sprovođenja programa 2021. godine za ove namene opredeljeno je 1,7 milijardi dinara. Kupljena je 1.631 seoska kuća sa okućnicom u 570 sela koja se nalaze u 119 jedinica lokalnih samouprava u 27 upravnih okruga. Time je obezbeđen dom na selu za 5.000 ljudi koji imaju 2.250-oro dece. Reč je o 1.200 porodica, 200 mladih poljoprivrednika/ca i 231-om samohranom roditelju“, navodi se u saopštenju Ministarstva za brigu o selu.
Najjeftinija kuća na selu koštala je 399.000 dinara
„Najjeftinija kuća koštala je 399.000 dinara. Nalazi se u selu Torak u opštini Žitište. Ima 64 m2 i 7 ari placa. Maksimalan iznos od 1,2 miliona dinara dostigle su kuće u Somboru, Sečnju, Zaječaru, Ćupriji, Bojniku… Kuća sa najvećom okućnicom od 2,5 hektara nalazi se u selu Dedevci, kod Kraljeva. Kuća od 134 m2 sa imanjem sada je posed mladog poljoprivrednika koji ima 21 godinu. Dobitnici bespovratnih sredstava za kupovinu kuća na selu su u proseku imali 29,8 godina“, kažu u resornom ministarstvu.
Uz to ističu da je 300 podnosilaca prijave prešlo da živi iz grada u selo. Za dve godine najviše kuća kupljeno je u Bačkoj Palanci. Čak 110. Sledi Sombor sa 93 kuće. Na jugu su se imanja na selu najviše kupovala u Knjaževcu, Aleksincu, Pirotu, Dimitrovgradu, Leskovcu, čak i u Medveđi i Bujanovcu po jedno. Selo koje ima najviše dodeljenih kuća je Bačko Petrovo Selo – 55.
„Ravnomerni regionalni razvoj i opstanak sela Srbije traže jasno definisanu političku volju, ljude, znanja i umeća i mnogo novca. Za ljude znanja i veština – agronome, tehnologe, veterinare, lekare, stomatologe, a koji su više nego neophodni u nerazvijenim i pograničnim područjima, nužno je obezbediti zarade i do tri puta veće od zarada koje imaju njihove kolege u gradskim sredinama“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić prilikom sumiranja rezultata realizovanih programa ministarstva za brigu o selu u protekloj godini i predstavljanju planova za 2023.
17 lokalnih samouprava dobilo je minibuseve za prevoz seoskog stanovništva
U odlazećoj godini 17 lokalnih samouprava dobilo je sredstva za nabavku minibuseva. Devet pripada devastiranim područjima, a šest je IV gurpe razvijenosti. Po jedna pripdaju III i II grupi razvijenosti.
„Za ovaj progam je u 2022. godini izdvojeno 120 miliona dinara. U čak 368 sela, od kojih je 198 na nadmorskoj visini preko 500 metara, obezbeđen je prevoz. 1.300 putnika dnevno koristiće ovaj vid prevoza, sa 49 linija“, navodi se u saopštenju.
Podrška „Miholjskim susretima sela“
U 2022. godini 87 jedinica lokalne samouprave dobilo je sredstva za organizovanje jednodnevnih ili višednevnih manifestacija koje podržavaju negovanje kulture i tradicije, doprinose bogaćenju društvenog i sportskog života.
„Na konkursu je ove godine učestvovalo 1.289 sela sa 150.000 učesnika i posetilaca. Za ovaj program opredeljeno je 43 miliona dinara. Po prijavi je dodeljivano do 500 hiljada dinara, a za dve godine ukupno je za ove namene izdvojen 71 milion dinara“, navode u resornom ministarstvu.
Za kupovinu kuća na selu dnevno stizalo i do 15 zahteva
U 2023. Ministarstvo za brigu o selu ima za cilj nastavak Programa dodele sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom budući da je pred kraj konkursa dnevno stizalo 13 do 15 zahteva. Projekcija je da je to 5.000 zahteva na godišnjem nivou. Realizacijom svih tih zahteva za narednu godinu na selu bi ostalo ili prešlo da živi oko 15.000 ljudi.
Rešavanje problema mobilnosti seoskog stanovništva naročito u rubnim, pograničnim delovima zemlje, na celovit, integralan način je, takođe, jedan od prioriteta ministarstva. Postoji spremnost Saobraćajnog fakulteta za izradu celovite studije.
U planu je i nastavak sprovođenja programa podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja zadruga. Od početka sprovođenja ovog programa formirano je preko 1.000 novih zadruga dok se u prethodnom periodu godišnje gasilo oko 100 zadruga, a novih skoro da nije ni bilo. Od 2017. godine finansijski je pomognut rad 207 zadruga u ukupnom iznosu od 2,13 milijardi dinara. I to 37 ratarskih, 34 voćarske i vinogradarske, 32 stočarske i 32 za preradu voća, 19 pčelarskih, 17 povrtarskih, 6 za preradu lekovitog bilja, po jedna socijalna i turistička.
U 2023. je u planu i program adaptacije ili rekonstrukcije domova kulture ili zadružnih domova u selima u moderne, multifunkcionalne objekte koji će seoskom stanovništvu približiti zdravstvenu zaštitu, neophodne administrativne usluge, kulurne sadržaje i biti mesta za njihovu socijalizaciju i društveni život. Plan je da takav objekat ima 5 celina – ambulanta sa apotekom, opštinski/ poštanski šalter, sala bioskopskog tipa sa pozornicom, klub za mlade sa internet ćoškom i klub za penzionere.
Program pokretanja privrednih aktivnosti na selu usmeren je ka obnovi starih i novih zanata, samostalnih radnji, seoskog turizma i svih delatnosti koje su potrebne za normalno funkcionisanje sela, zaključuju u Ministarstvu za brigu o selu.
.gif)
.gif)
