Svečano otvaranje izložbe fotografija „Into the void – U prazninu“, Jovana Marjanova, likovnog umetnika iz Beograda, u Galeriji asocijacije likovnih umetnika Zrenjanina (ALUZ), će biti upriličeno u petak, 15. novembra, u 19 časova.
Iložba će trajati do 29. novembra, a radno vreme galerije je od 17 do 19 časova.
Jovan Marjanov je rođen 19. maja 1981. godine u Beogradu. Završava srednju školu u rodnom gradu, nakon koje upisuje Višu poslovnu školu i diplomira na istoj 2004. godine – smer poslovna informatika.
Za fotografiju pokazuje interesovanje 2000-te godine, 2004. upisuje Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, i diplomira 2010. godine na smeru Fotografija u klasi Branimira Karanovića. Nekoliko meseci tokom 2008. godine radi honorarno u Srpskoj nacionalnoj agenciji TANJUG kao fotoreporter. Kasnije kao samostalni umetnik sarađuje sa velikim brojem agencija i časopisa.
Učestvovao na brojnim izložbama u Srbiji i zemljama Evrope. Dobitnik Nikonove nagrade za projekat Moj život u boji, druge nagrade za vizuelni identitet za kampanju Chevrolet Spark, pohvale na salonu minijatura u Studentskom gradu i Bienalu minijatura u Gornjem Milanovcu.
Od 2016. Godine radi kao docent na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici. Predaje predmet Fotografija na odseku za grafički dizajn. 2017. godine upisuje Akademske doktorske studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu gde je na završnoj godini studija. Član je udruženja likovnih i primenjenih umetnika Srbije ULUPUDS.
https://www.jovanmarjanov.com/
Into the void – U prazninu
Kada se bavimo analizom moderne umetnosti i modernog društva uopšte kao prelomni momenat u istoriji uzimamo industrijsku revoluciju, a kao vodeći pronalazak parnu mašinu. Ovaj pronalazak je doprineo brzini kretanja kao i brzini napretka čovečanstva. Samo vek kasnije patentirana je fotografija.
Projekat (izložba) “Into the void – U prazninu” se bavi pravcima i putanjama modernog čoveka. Taj put je zabeležen kroz vetrobran automobila koji je nedvosmisleno simbol modernog doba i kretanja pojedinca. Brzina nam omogućava da zamenimo ljudsku prirodu hodanja sa ubrzanim kretanjem u svim pravcima, koja nas na kraju odvaja i od same prirode. Ovo je oda ljudskom napretku, ali i ljudskom propadanju. Vreme nije zamrznuto, ono traje na ovim fotografijama. Kao što je Polok svoj unutrašnji nemir četkama i bojom nanosio na platno, u ovom projektu četkica je automobil koji vozim, a platno elektronski čip fotoaparata koji bez predrasuda uspeva da uhvati svaki piksel stvarnosti u kojoj živimo.
Ovaj projekat treba još jednom da nas odvoji od uskogrudog i suženog gledanja problema društva i društvenog napretka. Duga ekspozicija je se koristi kao izraz, kao vizuelno pomagalo ne bi li hiperbolisalo brzinu i apstraktno lažnu sliku napretka, kao opomena da treba da usporimo da bi videli stvari jasnije.