Svedoci smo da u Zrenjaninu ima mnogo izuzetnih, uspešnih i ambicioznih mladih ljudi i posebno nas raduje svako njihovo dostignuće. Nađa Markov, bivša učenica i maturantkinja Zrenjaninske gimnazije, upravo je deo tih sjajnih mladih ljudi, koja je svojim akademskim uspehom, vannastavnim aktivnostima i raznim veštinama pokazala da je izuzetna i da bi je prestižni univerziteti rado primili kao svog budućeg studenta.
Potrebno je biti svestran
„Krajem marta ove godine primljena sam kao student osnovnih studija sa punom stipendijom na američke univerzitete Prinston i Harvard. Ipak, dostizanje mog cilja je zahtevalo dosta truda i rada. Proces upisivanja američkih fakulteta mnogo se razlikuje od onog na koji smo mi navikli. Prvo sam radila standardizovane testove iz matematike i engleskog, a potom je bilo potrebno da uradim i test znanja engleskog kao stranog jezika. Ipak, prijava ovde tek počinje. Svaki univerzitet zahteva određen broj eseja koji se bave različitim aspektima ličnosti, kao i opise vannastavnih aktivnosti i takmičenja za prethodne četiri godine. S druge strane, traže se i pisma preporuke profesora. Na kraju je potrebno uraditi i intervju sa osobama odabranim od strane fakulteta. Svi ovi elementi zajedno stvaraju jasniju sliku potencijalnog studenta izvan samih rezultata na prijemnom – vidi se student kao osoba, kao učenik srednje škole, kao sportista, kao umetnik, kao takmičar… Ovo omogućava fakultetima naprave jasnu selekciju, a konkurencija je iz godine u godinu sve veća“, kaže naša sagovornica Nađa Markov.
Elektrotehnika me interesuje od detinjstva
„Nakon dužeg razmišljanja, odlučila sam da je univerzitet Prinston pravi izbor za mene, kako zbog većeg fokusa na studentima osnovnih studija, tako i zbog same lokacije i mojih akademskih interesovanja. Što se tiče samih studija, planiram da studiram elektrotehničko i računarsko inženjerstvo, ali nisam u obavezi da se izjasnim o konkretnom smeru do kraja
prve godine. Elektrotehnika me interesuje od detinjstva i istraživala sam je kako u slobodno vreme tako i u Istraživačkoj stanici Petnica. Usko je vezana i sa izradom gitarskih pedala, što je jedan od mojih primarnih hobija. Ono što izdvaja Prinston je fokus na projektnom učenju, i to je aspekt kom se najviše radujem. Pored toga, treba napomenuti da su i društveni predmeti značajno zastupljeni u sklopu programa. Delim uverenje Prinstona da su svetu potrebni društveno svesni, interdisciplinarni inženjeri“, navodi naša sagovornica. Prestižne univerzitete u inostranstvu vezujemo samo za decu iz bogatih porodica „Sam koncept studiranja u inostranstvu se neretko otpisuje u samom startu kao nešto skupo i nedostižno. “Ivy” ligu i druge prestižne privatne institucije vezujemo za decu iz bogatih porodica koje su u mogućnosti da priušte ovakvo školovanje. Pre ulaženja u proces apliciranja na univerzitete u inostranstvu imala sam slične stavove. Štaviše, bila sam ubeđena da me nijedan fakultet neće primiti jer ne mogu da priuštim školarinu. Moram reći da je situacija dosta drugačija. Nakon višemesečnog rada na testovima, esejima i intervjuima, uz moje pozivno pismo došlo je još jedno pismo: finansijska podrška. Oba fakulteta su mi ponudila stipendije koje uključuju školarinu, smeštaj, obroke, kao i avionske karte od Srbije do Amerike dva puta godišnje. Moja ovogodišnja stipendija na Prinstonu iznosi 78 hiljada dolara. Drugim rečima, ukoliko neki od ovih univerziteta želi da budete njihov student, učiniće sve što je u njihovoj moći da to i postanete“, dodaje Nađa.
Podrška mnogo znači
„Sve ovo ne bi bilo moguće bez bezuslovne podrške ljudi oko mene. Smatram da su mom uspehu u mnogome doprineli porodica, prijatelji, nastavno osoblje moje osnovne škole u Elemiru, kao i profesori Zrenjaninske gimnazije i predavači škole računara Nimiko. Posebno bih istakla Maju Petkanić, koja nažalost više nije sa nama, kao osobu koja mi je osim znanja engleskog jezika prenela i mnoge životne lekcije koje ću dalje poneti sa sobom“, zaključuje naša sagovornica.
.gif)
.gif)
