Ove godine očekuje se da rod kukuruza bude između 6,2 i 6,7 miliona tona. To znači da ćemo za izvoz imati više od dva miliona tona ove žitarice. Međutim, zbog problema sa transportom i logistikom pitanje je da li ćemo kukuruz uopšte moći da isporučimo potencijalnim kupcima. Ratare dodatno brine i cena, jer sa sadašnjih 16 dinara po kilogramu, ne mogu ni da vrate ono što su uložili u proizvodnju, a ne da zarade, piše RTS.
Žetva kukuruza je u toku, a ratari računaju prinose i gubitke.
“Prinos je šarolik, jer je bilo dosta elementarnih nepogoda. Tamo gde je duvao olujni vetar i gde je padao led, prosek je oko 4 tone po jutru, bar kod mene. Tamo gde nije bilo nevremena biće sigurno više, 5-6 tona po katastarskom jutru. To je svakako više nego prošle godne”, kaže za RTS Stevan Radovančev, poljoprivrednik iz Zrenjanina.
“E, sad ono što treba reći je da je kukuruz u ovo vreme prošle godine bio 35 dinara po kilogramu, a sada je 16-16,5 dinara. Najveći problem i za pšenicu i za suncokret i za soju i za kukuruz je cena. Imali smo bolje prinose nego prošle godine, ali cena je mnogo lošija. Definitivno da je zarada upitna”, dodaje ovaj poljoprivrednik.
Svi se slažu da je ovogodišnja proizvodnja zasnovana po izuzetno visokim cenama.
“Ove godine veštačko đubrivo je malo pojeftinilo, ali su semena, hemija, gorivo skuplji nego prošle godine. Verujem da bi proizvođači bili zadovoljni da je cena kukuruza kao prošle godine. Ovako računice nema, pogotovo na zemlji za koju plaćamo arendu. Čak i na svojoj zemlji daj Bože da smo na nuli, a na onoj u zakupu smo u minusu sto posto”, objašnjava Radovančev.
Da li će ratari sada prodavati kukuruz ili će ga čuvati u nadi da će cena ići gore, teško je reći.
“Neko će prodavati jer nismo zaradili ni na pšenici, ni na suncokretu, a treba zasnovati novu proizvodnju. Ja lično sam trećinu već prodao, a za dve trećine ćemo videti šta će biti u narednih mesec-dva. Proizvođači se nadaju da će od tri kulture koje seju, zaraditi bar na dve. Ove godine zarade nema ni na jednoj”, dodaje ovaj poljoprivrednik iz Zrenjanina.
Vremenske (ne)prilike i te kako su uticale na prinos
U Srednjem Banatu proletos je kukuruzom zasejano oko 75.000 hektara, a prinosi variraju od parcele do parcele.
“Već nekoliko godina postoje veće razlike u prinosima, zavisno od toga da li je deo regiona dobio kišu ili nije bilo padavina, da li je bilo olujnog vetra, grada... Ove godine prinosi se kreću od 7 do 10, pa i preko 10 tona po hektaru. Imamo deo regiona gde je u više navrata padao grad tokom leta. Postoje parcele gde je usev potpuno uništen. Na velikom broju parcela bilo je iskrzanih listova od grada, što je uticalo na prinose”, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Nevreme koje je zahvatilo region Srednjeg Banata, objašnjava, je različito oštetio useve, zavisno od faze razvoja u kojima su se nalazili.
“Najmanja šteta je u najranijim fazama porasta, u fazi 3 do 5, pa i do 7 listova. Što je usev razvijeniji štete na listovima i stablu su veće, pa je smanjenje prinosa veće. Najgore je kada usev pretrpi štetu od grada u fazi metličenja, oplodnje. A mi smo imali takve situacije”, navodi.
“Kvalitet kukuruza rekla bih da je dobar. Sad sve zavisi kako će se dalje roba čuvati. Postoji nezadovoljstvo proizvođača što se tiče cene. Proizvodnja je bila skupa, troškovi su bili visoki, a sada je kukuruz jeftin. Niska cena će jedino prinosima moći da se kompenzuje, pa će oni koji imaju veće prinose biti zadovoljniji”, dodaje Rajačić.
Ove godine može se očekivati da rod kukuruza bude između 6,2 i 6,7 miliona tona. Za izvoz će ostati više od dva miliona tona, ali je pitanje kako će se logistički i transportni problemi odraziti na izvoz ove žitarice iz Srbije, navodi RTS.
Ceo tekst možete pročitati ovde.
Izvor: RTS
.gif)
.gif)
