I love Zrenjanin portal

  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Na pijacama se kupuje manje nego ranije

Pre desetak i više godina voće i povrće se, kao po pravilu, kupovalo na pijacama. Jer, tada se znalo da sveža i zdrava hrana zasigurno može da se nađe samo na pijacama. Otvaranje velikih marketa uticalo je na to da za mnoge građane pijace više ne budu prvi izbor za nabavku neophodnih namirnica. Nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo je da je trgovina na pijacama opala čak za trećinu. Stručnjaci kažu da je tržišna borba jedan od načina da se poveća obim trgovine na tezgama.  

Trgovina na pijacama je opala za trećinu, pokazuju podaci nedavno sprovedenog istraživanja u Srbiji.

PerSu marketi

„Ima nagoveštaja da situacija može da se promeni na bolje, uprkos činjenici da pijace imaju veliku konkurenciju. Profesionalni menadžment, modernizacija objekata i tržišna borba samo su neki od mogućnosti za unapređenje poslovanja pijaca“, kaže Goran Đaković, predsednik udruženja novinara za poljoprivredu Agropres.

Poslednjih godina mnoge pijace unapređuju uslove poslovanja, upravo kroz modernizaciju objekata.

„JP Beogradske pijace sprovodi velike investicione poduhvate u ovoj godini. Nastavljaju se investicije u obnovu Kalenić pijace na kojoj će biti izgradjen i podzemni logistički centar. Takođe, radiće se i na rekonstrukciji ostalih pijaca u gradu. Među njima su Palilulska, pijaca na Senjaku, Skadarlija“, kaže Dejan Jednak, direktor analitike u JP Beogradske pijace.

Pad prometa i na pijaci u Zrenjaninu

U JKP Pijace i parkinzi u Zrenjaninu potvrđuju činjenicu da je promet na pijacama opao. Ipak, ne mogu da tvrde da je to za trećinu.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

„JKP Pijace i parkinzi iz Zrenjanina je članica poslovnog udruženja Pijace Srbije od 2002. godine, od kada smo osnovani. U tom udruženju radimo ozbiljnu analitiku. Što se tiče prometa na pijacama, on jeste opao dosta. Ali, ne znamo koliko je to tačno – procentualno. Mislim da ćemo na narednoj skupštini udruženja koja treba da se održi septembra, izaći sa nekim egzaktnim podacima. Veliki problem pijaca su megamarketi koji se otvaraju. U njima građani imaju bolje uslove u smislu da je zimi toplo kada idu u kupovinu, a da je leti u tim objektima hladnije, jer su klimatizovani. To je jedan od problema sa kojima se pijace u Srbiji susreću. Međutim, ipak su pijace mesto gde se tradicionalno kupuje. Tu postoji neposredna komunikacija između proizvođača i potrošača. I to se vekovima ne menja“, kaže Ilija Mandić, direktor JKP Pijace i parkinzi.

Ilija Mandić

JKP Pijace i parkinzi poslednjih godina uložilo mnogo sredstava u rekonstrukciju pijaca

Sve tri zrenjaninske pijace su u dobrom stanju, jer su nedavno renovirane.

„Nova centralna pijaca izgrađena je 2002. godine i ona je u relativno dobrom stanju. Tu smo poboljšavali uslove u smislu da su pokrivene pešačke komunikacije da građani ne bi bili izloženi kiši, suncu, vremenskim nepogodama… Krajem 2012. rekonsturisana je pijaca na Bagljašu i tu su drastično poboljšani uslovi za rad i kupovinu. Mala pijaca u Jug Bogdanovoj ulici je potpuno rekonstruisana 2016. Mi kao preduzeće radimo svakodnevno na tome da poboljšavamo uslove na pijacama kako kupcima, tako i našim korisnicima tj. prodavcima. U narednom periodu planiramo izradu projektno-tehničke dokumentacije za uređenje buvlje pijace tj. mesta gde se prodaje polovna roba. Krećemo u izradu tog projekta i mislim da ćemo možda sledeće godine uspeti da realizujemo taj projekat“, dodaje naš sagovornik.

I pored toga što su, ne tako davno, pijace rekonstruisane, oni koji odlaze na malu pijacu na Bagljašu znaju da je kada pada kiša ovaj objekat u vodi.

„Uvek ima nekakvih primedbi i mi gledamo da na to odreagujemo i da ih rešimo. Projekat je bio rađen 2010. godine. On je takav kakav je, pijaca je završena. Mi otklanjamo sve probleme koji se u trenutnku pojave bilo da je to prokišnjavanje ili neka druga vrsta problema. Mislim da je naša služba održavanja to već otklonila. Na maloj pijaci na Bagljašu smo uveli video i alarmni nadzor, jer su korisnici pijaca imali problema s obijanjem tezgi“, kaže Mandić.

„Zrenjaninske pijace imaju oko 780 tezgi, a popunjenost kapaciteta u ovom trenutku je 80 posto. Zakup 2 metra tezge koje prodavac uzme mesečno košta oko 8000 dinara“, dodaje naš sagovornik.

Na pijacama u Srbiji radi 80000 ljudi

Pijace su, čini se, jedan od većih poslodavaca u državi, jer tu posao ima oko 80000 ljudi.

„Podaci iz 2014. govore kako su pijace u Srbiji, kojih ima 410, tradicionalno lako dostupni i jeftini kanali distribucije za poljoprivredne proizvođače. Na oko 70000 prodajnih mesta na srpskim pijacama se kupcima svakodnevno nude voće, povrće, mleko, mlečni proizvodi, zanatski proizvodi i roba široke potrošnje. Tokom 2014. promet robe na pijacama u Srbiji je bio 28 milijardi dinara, što je za 9,5 procenata više nego 2013. Svakog dana na pijacama radi oko 80000 ljudi. Po osnovu poreza na dodatnu vredost pijace godišnje uplate u bužet oko 600 miliona dinara ili blizu 5,5 miliona evra“, kaže Ilija Mandić, direktor JKP Pijace i parkinzi.

Uskoro će se na pijacama prodavati i prerađevine

Proizvođači s nestrpljenjem iščekuju novi Zakon o bezbednosti hrane. On bi, prema najavama nadležnih, trebao da pomogne poljoprivrednim proizvođačima da plasiraju svoje prerađevine. A pijace su pravo mesto za to.

„Zakon o bezbednosti hrane omogućiće prodaju prerađenih poljoprivrednih proizvoda na pijacama. Ministarstvo će učiniti sve da jedemo bezbednu hranu i da proizvođači mogu da izlažu svoje proizvode direktno na pijacama. Bez prisustva posrednika“, kaže Velimir Stanojević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Trgovinski lanci ugasili bakalnice                                                                                        

Zbog dolaska velikih trgovinskih lanaca došlo je do gašenja malih prodavnica. A vidimo da i pijace imaju problem da zadrže kupce. Međutim, aktuelna ekonomska situacija dovela je i do pada u prodaji u velikim trgovinskim lancima.

„Na tržištu dolazi do promena. Ni veliki lanci nisu pošteđeni pada prometa. U poslednje vreme se dešava da je, na primer, teglica kornišona jeftinija u malim radnjama nego u hipermarketima. Najočigledniji primer problema kod velikih trgovaca je Agrokor. Ova kompanija je u velikim dugovima o čemu se dosta govori u javnosti. Srbija nema dovoljno proizvoda koje traži samo nemačko tržište, tako da treba razmišljati o povećanju proizvodnje organskih proizvoda i bio proizvodnje. Koliko je potrebno razvijati proizvodnju pokazuje i primer kompota od trešnje koji je nemoguće naći, a postoji veliko interesovanje kupaca za njim“, kaže Goran Malčić, stručnjak za trgovinu.

I dok se prodavci na pijacama žale da im kupce odvlače veliki marketi, u trgovinama kažu da su prosečni računi i kod njih poslednjih godina sve manji. Građani voće i povrće ne kupuju na kilograme, nego na komad, a mnogi meso pazare tek ponekad. Razloge za to svakako treba tražiti u nezavidnom standardu stanovnika Srbije, čije su plate među najnižima u regionu.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh