Dan mentalnog zdravlja u zrenjaninskoj bolnici obeležen je bez doktorskih mantila. Lekari su zajedno sa svojim pacijentima sedeli, razgovarali i razmenjivali poruke podrške. Stručnjaci nas podsećaju da svima može da nam se dogodi da u nekom trenutku budemo bolesni ili potišteni, ali da za to svakako postoji rešenje i da je potrebno da potražimo pomoć.
Dan mentalnog zdravlja obeležava se svakog 10. oktobara u čitavom svetu.
“Naša Dnevenva bolnica se bavi poluhospitalnim tretmanom i tu se na najsavrmenijni način prati stanje pacijenata i rešavaju njihovi mentalni problemi. Mnoga mentalna stanja se mogu efikasno lečiti, sa niskim troškovima, a velikim rezultatima. Osoba treba da prepozna da ima problem, što je nekada teško priznati. Za to je potrebna podrška porodice, društva, okoline. Ovo je za nas posebna godina, jer slavimo 50 godina od osnivanja. Mi smo bili prva Dnevna bolnica u Vojvodini i četvrta u Srbiji”, kaže dr Vesela Jašin Laletin, šef Odseka Dnevne bolnice psihijatrije, specijaliste psihijatrije.
Rad Dnevne bolnice organizovan je u tri sekcije.
“Najstarija sekcija bavi se lečenjem bolesti zavistnosti. Pre svega, alkoholizma, ali tu su sada i tabletomanija, kocka, zavisnost od interneta, mobilnih telefona… Zatim imamo sekciju za psihotične poremećaje, kao i sekciju za nepsihotične poremećaje u koje spadaju poremećaj raspoloženja, depresija, anksioznost”, objašnjava naša sagovornica.
“Prednosti dnevne bolnice su to što pacijent ovde provede neko vreme, dobije terapiju, savetodavni razgovor, psihološku podršku i podršku socijalnog radnika. Nakon toga se vraća kući i obavlja svoje obaveze i ostaje deo porodice. Mi radimo i sa porodicama, edukujemo ih, objašnjavamo šta mogu da očekuju i da reaguju pravovremeno. Timski rad je ovde na prvom mestu”, navodi Jašin Laletin.
Ove godine na Dan mentalnog zdravlja poseban akcenat se stavlja na promociju mentalnog zdavlja na radnom mestu.
“To je bitno jer živimo brzo i svi osećamo da smo nakon radnog dana istrošeni, malaksali, umorni. Teško ustajemo i loše spavamo. Zato i dolazi do izgaranja. U nekom trenutku zbog toga dolazi do pucanja. I to svima može da se dogodi. Pomoć postoji. To može da bude razgovor, savet, prijem kroz dnevnu bolnicu. Lekar daje mogućnosti, pacijent bira, ali saradnja je neophodna”, kaže doktorka.
“Psihijatrijski pacijenti su senzitivni, osetljivi i veoma privrženi nama lekarima. Uvek postoji neka vrsta izuzetaka. Tada lečenje nastavljamo kroz hospitalizaciju, jer je potreban nadzor da pacijent ne bi naudio sebi ili okolini. Svi moramo da vodimo računa o našoj duši. Moramo naći vreme za sebe. Da posle večere prošetamo, da se bavimo sportom, da odemo na koncert, u pozorište. Da radimo nešto što nas čini zadovoljnim”, podseća Jašin Laletin.
Korona je, kaže, promenila naše nekadašnje navike i učinila da se udaljimo jedni od drugih.
“Do korone nismo verovali u epidemijske bolesti, jer se nisu dešavale. Svake stote godine se dogodi nešto poput korone. Mislim da nam je ona donela to da se ljudi otuđe. Svako se povukao u sebe, smanjena je komunikacija, smanjila su se druženja. Korone više nema, ali je naš život ograničen. I dalje se ne družimo, ne okupljamo. Usamljenost je veliki problem. To je pogotovo kod starih ljudi prisutno. A sve više se dešava i sa mladima. Međusobno ne pričaju. Tišina je. Ja se plašim te tišine. Pitanje je koju ćemo generaciju imati”, upozorava naša sagovornica.
Kod mladih je, navodi, sve izraženija zavisnost od mobilnih telefona.
“Deci možete sve da oduzmete, ali ne i telefon. I to je najveća fobija danas. Da ne izgubimo mobilni”, objašnjava naša sagovornica.
Pacijenti Dnevne bolnice su većinom zadovoljni lečenjem i terapeutskim pristupom.
“U Dnevnu boljnicu dolazim već 10-ak godina zbog psihoze. Nije mi bilo dobro, javio sam se lekaru i sada je mnogo bolje. Imam 42 godine, a lečim se 25. Ranije se nisam ni sa kim družio, nisam izlazio, nisam hteo da pijem lekove. Samo sam ležao i spavao. Kada sam krenuo na terapije video sam da mi je to potrebno, da treba da pijem lekove. Počeo sam da se družim, da se krećem. Moj veliki hobi je pecanje, a volim da gledam sport“, kaže pacijent Dnevne bolnice.
Stručnjaci kažu da je jako važno da društvo izlečenim pacijentima pruži podršku.
„Da im se omogući da rade na nekim lakšim poslovima, jer će dopirnositi i društvu i mnogo bolje će se osećati i oni sami”, kaže Jašin Laletin.
U zrenjaninskoj bolnici Dan mentalnog zdravlja obeležen je bez lekarskih mantila, jer su doktori želeli svojim pacijentima da pokažu da svakom od nas može da se desi da pokleknemo i da u nekom trenutku budemo ranjeni, bolesni ili potišteni.
„Pacijenti su spremili jedan prigodan program, čitali su svoje pesme. Od mene su dobili porukice iznenađenja koje je trebalo da prokomentarišu. To je bilo iznenađenje za sve, ali je jako bilo prijatno i oni su poneli te poruke sa sobom. Druženje je trajalo dva sata i to je jako dobro i za pacijente i za nas terapeute, jer vidimo šta smo uradili i šta nas još čeka“, navodi naša sagovornica.
“Da bismo bili srećni treba da odbacimo reči “kada bi” i “samo” i zamenimo ih rečima “sledeći put”. Imamo velika očekivanja, često smo nezadovoljni i tužni, potišteni što nismo uspeli da odradimo sve što smo planirali. To ne treba shvatiti kao neuspeh, već kao nešto što će se odraditi sledeći put”, poručuje dr Vesela Jašin Laletin.
.gif)
.gif)
