Savremeno doba nametnulo je i savremenu opremu, robote, alate za rad… Ali, da bi čovečanstvo stiglo do novih tehnologija moralo je da prođe vreme i da se unapređuju mašine i alati koje su ljudi koristili. Mnogi danas ne znaju kako je nekada izgledao, recimo, radio ili telefon. A da ne govorimo o parnoj mašini ili vršalici. Sve to, a i mnogo više čuva se u Muzeju Žeravica u Novom Miloševu, zahvaljujući volji, želji, entuzijazmu njegovih vlasnika i saradnika. Ova postavka privlači brojne posetioce, a posebno raduje što je među njima sve više dece. Muzej Žeravica nedavno je dobio i himnu. O tome zašto je to bitno, ali i izazovima sa kojima se suočavaju i planovima za dalje unapređenje muzeja razgovarali smo sa Ivanom Zec, kustosem ove privatne ustanove kulture.
Šta je zapravo Muzej Žeravica? Kako se rodila ideja za njegovo formiranje i da li se on i danas nadograđuje?
Muzej Žeravica je, u osnovi, nastao iz želje jednog čoveka, koji je prepoznao značaj očuvanja kulturno-istorijskog nasleđa, da napravi privatnu kolekciju poljoprivredne mehanizacije, otvorenu za javnost. Međutim, sa godinama, rasle su kolekcije, ali je i muzej prerastao u privatnu ustanovu kulture, koja se svakoga dana menja i proširuje, u smislu dostupne građe i znanja.
Kakva je veza između Muzeja Žeravica i Džejmsa Bonda?
Šta sve može da se vidi u Vašem muzeju?
Muzej Žeravica je unija industrijsko-tehničkog i etnološkog nasleđa, sa posebnom postavkom Popov. Duško Popov. Kolekcije muzeja obuhvataju tri veka industrijskog razvoja i sastoje se iz nekoliko zbirki, pa sa ponosom tvrdimo da je ovo – muzej za sve uzraste! Nekoliko hiljada eksponata je podeljeno na kolekcije: traktora, parnih mašina, automobila, stacionarnih motora, bicikala, motocikala, starih
zanata, radio, tv i foto aparata…
Priča o tajnom agentu 007, svoj koren ima na adresi muzeja, gde je krajem XIX veka sagrađena porodična kuća u kojoj je Duško proveo deo detinjstva. Za vreme Drugog svetskog rata, Jan Fleming, kreator Džejmsa Bonda, kao nadređeni agent pratio je Duškov rad i kasnije njegove akcije opisao u romanima, koji su ekranizovani, postigli svetsku slavu.
Šta je najstarije u muzeju, a koji eksponat je najmlađi?
Najstariji eksponat muzeja je parna mašina, engleskog proizvođača Ruston, Proctor & Co, proizvedena 28. februara 1884. godine. Pored tehničkih podataka o ekponatima, u muzeju čuvamo i lične priče
vezane za njih i porodice kojima su pripadali, pa se takvim prezentacijama, pored interaktivnih obilazaka izdvajamo kao muzej, koji je preporučljiv za dečije ekskurzije. Primera radi, pomenuta mašina je poslednji put radila 1963. godine, kada su je vukli volovi Cvetonja i Relja!
Najmlađi eksponati datiraju iz 70-ih godina prošlog veka i uglavnom pripadaju zbirkama radio, tv i foto aparata.
Najveći deo eksponata je u ispravnom stanju
Jesu li svi eksponati ispravni i koliko je to teško u današnje vreme da se obezbedi, budući da za mnoge mašine više i nema rezervnih delova?
Najveći deo eksponata je u radnom stanju. U muzejskoj radionici nema odmora i često se uporedo radi na nekoliko desetina predmeta i vozila, upravo iz razloga što je do delova i literature teško doći, pogotovo ako su predmeti proizvedeni do 1945. godine. Ratovi su uništili većinu biblioteka i magacina rezevnih delova, pa smo u stalnom kontaktu sa srodnim muzejima i privatnim kolekcionarima. Pomažemo jedni drugima, koliko možemo.
Muzej Žeravica godišnje obiđe oko 5.000 mališana
Ko su najčešći posetioci? Koliko su najmlađi posetioci zainteresovani za Vašu postavku i kako reaguju kada vide sve to što čuvate u muzeju?
Poslednjih par godina najbrojniji i najčešći posetioci su nam deca. Prvo stidljivo i sporadično su agencije obilazak Muzeja Žeravica ubacivale u plan ekskurzija, dok nisu počele da stižu veoma pozitivne povratne
informacije. Sada, godišnje muzej obiđe oko 5.000 dece, uzrasta 4 – 10 godina. Za njih smo osmislili poseban program sa muzejskim radionicama „za poneti“, jer smo želeli i roditelje da uključimo u rad. Da radimo dobro, vidimo i po dečijim crtežima, koje nam šalju vaspitači, učitelji i nastavnici. Na crtežima prepoznajemo svo znanje koje uspemo da im prenesemo u toku obilaska, pa su ovi „domaći zadaci“ naš način da ostanemo u kontaktu sa novom publikom. Ne jednom, se desilo da se termini menjaju na licu mesta, zato što su se kod nas zadržali duže od planiranog vremena.
Šta im je najinteresantnije?
Svim generacijama je najinteresantniji interaktivni obilazak. Imamo nekoliko eksponata koje puštamo u rad i to je najlakši način da im u praksi prenesemo znanje.
Zašto je važno da ovakvi muzeji postoje?
Živimo brzo, stalno smo u potrazi za poslom i instant rešenjima koje nam tehnologija pruža, dok nam se socijalna inteligencija i društvene veštine gube. Ljudi sve više vremena provode u virtuelnom svetu, gde
nema prave komunikacije, a osećanja se izražavaju emotikonima. Baš zbog toga je bitno da odvojimo vreme, da se vratimo sebi ili da upoznamo sebe i izgradimo ljudske odnose, upoznajući istoriju sveta i način kako smo nastali.
Boravak u muzeju rađa posebnu emociju kod posetioca
Sa kakvim se sve izazovima suočava Muzej Žeravica, budući da je reč o privatnom muzeju? Znamo da su troškovi održavanja muzeja veliki, na koji način Vi uspevate da obezbedite sredstva za to?
Najveći izazov koji je muzej uspešno savladao se odnosio na muzejsku publiku. Kako gomilu gvožđa, alata, alatki i aparata koji nisu u upotrebi prezentovati ljudima da im se svidi i da prepoznaju emociju i ideju kojom smo vođeni! To je nešto što morate da doživite kad dođete, ne može se preneti na parčetu papira ili ekrana.
Troškovi su posebna priča. Kao privatan muzej, nismo na budžetu i nemamo stalne prihode. Donacije od obilaska muzeja trošimo na dečije radionice i osnovna higijenska sredstva. Neke godine manje neke više, od pokrajine i republike, na konkursima dobijemo deo sredstava za projekte koji su nam u toku, ali uglavnom stisnemo zube i sami zasučemo rukave da uradimo šta treba. Dvojac na čelu muzeja, vlasnik Čedomir Žeravica i kustos, ja – Ivana Zec, smo dobitna kombinacija i kad smislimo šta hoćemo, nađemo
način da to ostvarimo.
Kakav je status ovakvih i sličnih muzeja u svetu u odnosu na Srbiju? Da li se tamo više odvaja za kulturu i očuvanje tradicije?
Kada naiđemo na prepreku, otme se ponekad – šta da smo..? Ali nismo i ponosni smo na to što uspeli baš kod nas da napravimo muzej koji može, rame uz rame, da stane uz mnoge evropske. U kontaktu smo sa srodnim muzejima po Evropi, ali to nam nikada nije tema razgovora.
Muzej Žeravica od ove godine ima i svoju himnu
U prethodnom periodu imali smo i pandemiju korona virusa. Koliko je i kako ona uticala na rad muzeja i ostvarenje planova?
Uticala je korona i na nas, u smislu smanjene posete. Ipak, iz cele kovid priče, čini nam se da se naš narod malo opismenio u domaćem turizmu. Onemogućeni da putuju na egzotične i manje egzotične lokacije, počeli smo da otkrivamo naša blaga, pored kojih smo godinama i decenijama prolazili, a da nismo znali i da nas nisu interesovala.
Ove godine Muzej Žeravica je dobio i svoju himnu. O čemu se zapravo radi i zašto je i to bitno da postoji?
Kod nas detalji rađaju velike ideje. Obično u toku obilaska, kada dođemo do muzičke postavke (imamo i nju), sa decom otpevamo neku dečiju pesmicu. Međutim, desi se ponekad da pustimo njih da izaberu koju hoće. Ovaj projekat je nastao upravo zbog njihovih muzičkih izbora, koji su u nedostatku bolje definicije – sve sem dečiji! Zato smo napisali i uz pomoć našeg muzičkog drugara Damjana Deurića komponovali muzejsku Himnu, koja će biti sledeći „zadatak za poneti“.
Kakvi su planovi za budućnost kada je u pitanju ovaj muzej? Kakvi Vas tu izazovi očekuju?
Naredni plan je proširenje muzeja, ne iz hira, nego iz potrebe. Nedostaje nam mesta da sve eksponate stavimo pod krov, pa nam je finansijska konstrukcija ujedno i najveći izazov. Čekamo konkurse za
narednu godinu, sa spremnim projektima.
Uskoro otvaranje i Muzeja Ranka Žeravice
U kojoj fazi je formiranje Muzeja Ranka Žeravice? Šta je sve još neophodno da bi i on zaživeo i hoće li biti otvoren ove jeseni?
Muzej Ranka Žeravice je poseban projekat, na kom radimo uporedo sa ovim muzejem. Najiskrenije se nadamo otvaranju ove jeseni, ali je ostalo još nekoliko neurađenih stvari da bi se to ostvarilo. Nema krivaca za to. Mi smo uložili sva raspoloživa sredstva, zahvaljujemo se svim donatorima i molimo ih da budu stpljivi. Želimo da i ta priča bude reprezentativna i međunarodna, a za to je potrebno vreme, znanje, naravno finansije i stpljenje. Volje, rada i želje nam ne manjka.
Kada posetioci mogu da dođu u Muzej Žeravica? Da li je potrebna prethodna najava i plaća li se ulaz?
Muzej Žeravica je moguće obići radnim danima, od 8 – 16 časova, subotom od 8 – 13 časova, a za organizovane grupe van tih termina je potrebna najava. Muzej radi na bazi donacija i imamo preporučene pojedinačne i grupne ulaznice za obilazak.
.gif)
.gif)
