Prethodnog vikenda u Mošorinu je održan drugi Lala fest. Ideja organizatora bila je da ove godine učesnici-treneri unaprede svoja znanja vezana za zemljanu arhitekturu. Održavanje radionica ometala je najpre kiša, a potom i nezapamćeni grad koji se sručio na ovo selo.
Od 15. do 18. jula Mošorin je opet bio centar zemljane arhitekture. Stručnjaci iz ove oblasti iz Srbije, Hrvatske, Italije, Francuske okupili su se na drugom Lala festu kako bi unapredili i usavršili svoja znanja i veštine.
„Ideja je bila da se nakon prošlogodišnjeg festivala gde su se treneri radionica prvi put okupili zajedno, ovoga puta posvetimo upravo njima i da radimo na unapređenju naših veština na raznim poljima. Tako smo prva tri i po dana radili radionice sa trenerima, a popodne smo imali goste koji su nas dodatno obučavali. U nedelju popodne smo bili otvoreni za javnost“, počinje priču Dragana Kojičić, predsednica Udruženja kluba finih zanata i organizator Lala festa.
“Radionice koje su treneri radili sami za sebe bile su izrada staklenika za uzgoj lala, pošto je Lala fest. Zidali smo severni zid, jer je staklenik sa svih strana od stakla, osim tog jednog zida koji je od recikliranih materijala. Sa staklenikom smo imali problem, jer je zid koji je izgrađen pao zbog nevremena koje je pogodilo Mošorin. Meštani kažu da u poslednjih 60 godina ne pamte da je u selu bilo takvo nevreme. Stakleni deo staklenika će u narednih 10-ak dana biti postvaljen, a taj zid ćemo ponovo raditi. Ako ne bude gotov do kraja jula, radićemo ga u prvih 15 dana avgusta kada se bude održavao kamp mladih istraživača Srbije“, dodaje naša sagovirnica.
Lala fest održan, iako je kiša pretila da sve pokvari
Osim izrade staklenika, tokom Lala festa učesnici su pravili kućicu na drvetu, spavaonicu i učili o zemljanim malterima.
„Radionicu za izradu kućice na drvetu su vodili Igor i Milica Kovač, Kruno Ladišić i još jedan momak. Pravili su drvenu kućicu koja će imati različite ispune od pletera, drveta, zemlje… Konstrukcija je završena, treba samo da se uradi završna obrada koju planiramo da uradimo u narednih nekoliko nedelja. Imali smo i radionicu koja se odnosila na malterisanje, dok je četvrta bila pravljenje prve spavaonice u potkrovlju Kluba. To je vodio Milorad Ešković. Tokom trajanja Lala festa padala je jako kiša i onemogućavala je održavanje radionica na otvorenom, ali smo nekako uspeli da to izguramo“, objašnjava Kojičić.
„U popodnevnim časovima smo imali goste koji su nam pričali o arhitekturi i umetnosti koju bismo mi mogli da primenimo negde… Prvog dana bila nam je Gordana Momčilović koja se bavi dokumentarnim filmom i antropologijom. Ona nam je pričala o antropologiji pozorišta sa idejom da spojimo zemlju i scenu. A onda nas je Alvize iz Švajcarske proveo kroz dvosatni program radionica vezanih za teatar i gradnju prirodnim materijalima. U petak nam je u gostima bila Danijela Milovanović Rodić. Ona je sa arhitektonskog fakulteta u Beogradu i radi jako zanimljive projekte sa studentima. Na Staroj planini su u jednoj MZ crtali pirotski ćilim… U subotu nam je bila Sonja Petrović koja se bavi ekološkim pozorištem i ona nam je približila čime se to pozorište bavi. Da se ono ne bavi samo ekološkim temama, već može da koristi prirodne materijale za scenografiju, maske…“, kaže naša sagovornica.
Svaki učesnik Lala festa pričao je svoju neku priču
„Imali smo i Tanju Babić i Jelenu Janev sa scenskog dizajna u Novom Sadu koje su bile sa nama i prošle godine. Ove godine su napravile male ramove od kartona, a svako od učesnika je imao svoju neku priču i objasnio zašto je određeni kutak u dvorištu izabrao. U nedelju smo imali kreativni pogon koji je od alata i materijala koje imamo na raspolaganju hteo da napravi jedan mali performans“, dodaje Kojičić.
Nezapamćeni grad iznenadio sve učesnike Lala festa
U nedelju popodne radionice u Klubu finih zanata bile su otvorene za javnost. Međutim, u posetu je došao i nezvani gost. Grad.
„Izrađivali smo maske, čerpiće, dorodango kuglice… Valjcima za moleraj smo oslikavali torbe. Imali smo izradu malih sličica od zemlje… Trebalo je male kućice da malterišemo… Međutim, oko četiri sata popodne Mošorin je zadesila strašna oluja, led je padao… Imali smo zaista vanrednu situaciju. Kada se vreme smirilo i kada smo izašli iz kuće dvorište je bilo potpuno belo, kao da je padao sneg. U početku je to bio šok za sve nas jer nismo očekivali takav grad, a posle nam je bilo bitno samo da su svi dobro i da niko nije povređen. Pošto su učesnici većinom došli automobilima, nekima su oni bili oštećeni. Nakon skupljanja leda i palog drveća, deo radionica smo održali u jednom manjem obimu“, objašnjava naša sagovornica.
„Čini mi se da je tokom korone poraslo interesovanje ljudi za gradnju prirodnim materijalima. Zbog godišnjih odmora i otvaranja granica možda je bilo manje učesnika na festivalu, ali i mi smo ograničili broj kako bismo svi mogli da se rasporedimo. Ideja je bila da se ove godine sve radionice održe istovremeno i da se ljudi tokom tog vremena kreću po dvorištu i rade uz pomoć trenera. Vremenske nepogode koje nismo očekivali u julu su nam mnogo više otežale održavanje festivala, nego korona. Lala fest se završio tako što je Gordana Momčilović prikazala dokumentarni film koji je pravila sa prošlogodišnjeg festivala. Projekciju smo održali zahvaljujući komšiji koji nam je ustupio agregat, jer je Mošorin bio bez struje do ponedeljka ujutru. U svakom slučaju najvažnije je da se sve dobro završilo“, zaključuje na kraju razgovora Dragana Kojičić.
