I love Zrenjanin portal

  • Univer export
  • Pozorište Zrenjanin
Vesti Zrenjanin

Monografija dr Filipa Krčmara „Laslo Karačonji i njegovo doba“ predstavljena u Narodnom muzeju

Monografija „Laslo Karačonji i njegovo doba: Torontalska biografija u svetlu novinskih natpisa (1854–1869)“ autora dr Filipa Krčmara prvo je delo koje daje najpotpunije odgovore na pitanja kakav je bio veliki župan i kakvo je bilo uređenje Banata u vreme njegove vladavine. Istražujući brojne novinske članke nemačkih i srpskih listova koji su se na različit način bavili likom i delom Lasla Karačonjija od Beodre, Krčmar je publici ponudio izuzetno značajnu knjigu u istoriografskom smislu.

Pre objavljivanja ove monografije o velikom županu nije se znalo mnogo. Upravo to je, kaže autor, bio motiv da započne projekat prikupljanja građe kako bi jednu značajnu istorijsku ličnost sačuvao od zaborava.

-Proces istraživanja i prikupljanja građe za knjigu je trajao dugo. Početna ideja se javila u vreme dok sam pisao svoju doktorsku disertaciju na temu Torontalske županije. Nailazio sam na dosta materijala o Laslu Karačonjiju i sve sam ostavljao sa strane, a vremenom se ispostavilo da se nakupilo puno materijala. Sve se to negde poklopilo sa interesovanjem ljudi iz Novog Miloševa koji su izuzetno zainteresovani za očuvanje svog kulturnog nasleđa, i tako smo krenuli u taj posao. Značajna podrška u tom procesu bili su tamošnje Udruženje za negovanje tradicije Novi Bečej i Banatski kulturni centar kao izdavač knjige, kaže dr Filip Krčmar, istoričar iz Zrenjanina.

I Taxi Zrenjanin

Monografija obiluje sadržajem i ilustracijama koje Karačonjija prikazuju u svetlu moćnog župana ali i čoveka koji je puno polagao u razvoj kulture na ovim prostorima.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

– Izdvojio bih nekoliko detalja iz knjige poput Karačonjijevog portreta iz 1861, godine koja označava vrhunac njegove političke karijere odnosno, kada je drugi put proglašen za torontalskog velikog župana. Ovaj portret je uradio jedan od najvećih likovnih umetnika u Ugarskoj u to doba Mikloš Barabaš, i sve do 1918. godine nalazio se u Županijskoj palati, današnjoj Gradskoj kući Zrenjanina, kada je sa nizom drugih portreta prenet u Muzej „Atila Jožef“ u gradiću Mako u Mađarskoj. Upravo ovaj portret Lasla Karačonjija Beodranskog nalazi se i na naslovnoj strani moje knjige. Izdvojio bih i mapu Torontalske županije u doba velikog župana koja Banat prikazuje drugačijim nego što ga danas znamo. Tu vidimo četiri sreza – Veliki Sen Mikluš koji je danas u Rumuniji, Tursko-kanjiški (današnji Novi Kneževac), Velikobečkerečki srez kao najveći i Ujpeč koji je danas u Rumuniji. U knjizi se nalazi „šematizam“, odnosno spisak svih činovnika, osoblja, svih lica jedne grane vlasti, sudske vojne, civilne, onih koji su bili zaposleni u Torontalskoj županiji. Od velikog župana, podžupana, do načelnika srezova, pomoćnika i svih drugih, pojašnjava dr Filip Krčmar.

Čuveni portret na naslovnoj strani knjige „Laslo Karačonji i njegovo doba: Torontalska biografija u svetlu novinskih natpisa (1854–1869)“

U knjizi su dati primeri časopisa koji su o velikom županu pisali u superativu, ali i onih koji nisu bili ponosni na njegova dela.

-Najraniji novinski natpis koji sam uspeo da nađem o Laslu Karačonjiju je naslovna strana jednog književnog časopisa na srpskom jeziku „Peštansko- Budimski skoroteča“. Reč je zapravo o pohvalnoj pesmi i jednom od retkih novinskih izvora koji slavi Karačonjija na srpskom jeziku. Tu je i naslovna strana lista „Zastava, tada najznačajnijeg i najuticajnijeg političkog lista koji je uređivao Svetozar Miletić. Ovaj list o Karačonjija prikazivao na sasvim drugačiji, negativan način, za razliku od nemačke štampe koja je o njemu pisala uvek u sueprlativu i pod jakim uticajem mađarske vlasti. List „Zastava“ je zastupao srpske nacionalne interese i zamerao Karačonjiju što uskraćuje politička prava i slobode Srbima koji žive u Torontalskoj županiji, kaže dr Krčmar.

Tokom predstavljanja knjige pred zrenjaninskom publikom u Narodnom muzeju, autor je ukazao na mogućnost da bi upravo Laslo Karačonji mogao biti čuveni plemić za čije se ime vezuje legenda o izgradnji zrenjaninskog pozorišta.

– Priča o plemiću sa ovih prostora i podizanju pozorišta iz njegove ljubavi prema glumici iz Budimpešte možda ima neki istorijski osnov, a taj osnov bi mogao biti upravo u Karačonjiju jer je zgrada današnjeg pozorišta podignuta u vreme kada je on bio podžupan. Takođe, on je osnovao i Društvo prijatelja pozorišta, kaže dr Filip Krčmar.

Filip Krčmar, foto: Ivan Knežević

O ovoj vrednoj biografiji na promociji su govorili i recenzenti dr Milivoj Bešlin iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu i dr Aleksandar Kasaš, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u penziji, i Dragan Rauški iz Udruženja za negovanje tradicije Novi Bečej.

– Krčmar je znalački kontroverznu istorijsku ličnost stavio u istorijski kontekst. U knjizi se, pored određenog broja ilustracija, nalaze i korišćeni izvori i literatura za biografiju porodice Karačonji i Lasla Karačonjija. Svaka stranica teksta svedoči o velikom uloženom trudu i ozbiljnom istraživačkom radu na prikupljanju podataka mladog i perspektivnog istoričara, rekao je prof. dr Kasaš.

foto: Ivan Knežević

foto: Ivan Knežević

Prema rečima dr Milivoja Bešlina „Torontalska biografija istoričara dr Filipa Krčmara vredno je ostvarenje u najboljoj tradiciji kritičke istoriografske škole“.

-Posle dugo vremena, reč je o jednom od najvažnijih profesionalnih doprinosa istoriji Novog Miloševa u kome je svoj posed imao torontalski veliki župan Laslo Karačonji Beodranski. Ipak, monografija Filipa Krčmara svojim istraživačkim dometima značajno prevazilazi lokalnu ili zavičajnu istoriju i saznajnim rezultatima predstavlja važan prilog proučavanju istorije Habzburške monarhije. Istraživati i pisati biografiju najznačajnijeg predstavnika doma Karačonji značilo je biti dobar poznavalac i dati važan doprinos istraživanju istorije Banata i Ugarske u postrevolucionarnoj epohi druge polovine 19. veka. Vizuelno odlično opremljena, stilski besprekorno napisana, knjiga „Laslo Karačonji i njegovo doba“ autora dr Filipa Krčmara, predstavlja hvale vredan i u srpskoj istoriografiji redak istraživački i interpretativni iskorak u proučavanju istorije Habzburške monarhije, rekao je Bešlin.

Dragan Rauški iz Udruženja za negovanje tradicije Novi Bečej osvrnuo se na nekadašnje velelepno zdanje Lasla Karačonjija, dvorac u Novom Miloševu. Jedini detalj koji danas podseća da je ova građevina nekada bila predmet divljenja je drvena izrezbarena tavanica u jednoj prostoriji. Sve ostalo je uništeno.

– Dvorac je danas u očajnom stanju. Na njegovu devastaciju uticalo je i to što je korišćen kao sedište hemijske industrije čiji se ostaci i danas vide. Nekoliko investitora je bilo na putu da ulože ozbiljna sredstva, ali na kraju se od toga ništa nije desilo. nije sedelo. Nadamo se da će i ova knjiga pomoći da se iznađu sredstva da se dvorac zaštiti, rekao je Rauški.

Iako nije bilo planirano, knjiga je izašla u godini u kojoj se obeležava 150 godina od smrti Lasla Karačonjija. To je još jedan znak da je njegovu priču, kako je to uradio dr Krčmar, i te kako trebalo i vredelo sačuvati od zaborava.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh