I love Zrenjanin portal

  • AD POLET
  • Aviv park Zrenjanin
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Momčilo Ćalić uzgaja čičoku i bamiju – biljke sa velikim lekovitim svojstvom

Iako je po zanimanju mašinac, Momčilu Ćaliću iz Plandišta predmet interesovanja poslednjih godina sve više postaju čičoka i bamija. Osim što gaji ove ukrasne i lekovite biljke Momčilo je počeo i da ih prerađuje. U ponudi ima turšiju, klice i čaj od bamije, mlevenu bamiju i čičoku, sušenu čičoku, masti, sapune, gelove, tinkture… O tome zašto je počeo da se bavi proizvodnjom i preradom ovih biljaka i šta ga povezuje sa Zrenjaninom pričali smo sa Momčilom Ćalićem na nedavo održanoj Banatskoj sirijadi u Boki.

Da diplomu mašinskog inženjera zameni poljoprivredom Momčila Ćalića iz Plandišta naterala je muka.

“Do biljaka sam došao jer je otac imao problema sa zdravljem. Gubio je krv. Svaka tri meseca je išao na transfuziju, primao je krv. Hemoglobin mu je bio izuzetno nizak. Onda mi je jedan prijatelj rekao da je čičoka jako dobra i da je puna gvožđa. Probali smo tu biljku i za nepunih 6 meseci otac se povratio. Hemoglobin se popravio. Doktori su se oduševili rezultatima i ja sam počeo da se bavim čičokom. Kasnije sam počeo da radim i bamiju. To su dve neprevaziđene biljke što se tiče šećera u krvi, gvožđa, svih vitamina”, počinje priču Momčilo Ćalić, vlasnik firme Čičoka-Bamija.

PerSu marketi

Momčilo Ćalić sa sinom

Bamija i čičoka mogu da se prerade u turšiju, tinkture, masti, čajeve, sapune…

Osim što uzgaja biljke i koristi ih sveže, Momčilo je počeo i da prerađuje čičoku i bamiju.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

“Napravio sam čaj protiv helikobakterije, kandide, ešerihije… Takođe, pravim i gel za sve promene na koži. Protiv ujeda komarca, ose… Dobar je i protiv trnjenja u rukama i nogama. Ljudi uglavnom jedu bamiju, a ja sam iskoristio ovu biljku da od nje napravim jako dobar gel, bez hemije. On je dobar protiv alergija, migrene, opekotina, hemoroida… Ovo je sve isprobano, sve su ljudi probali. Ja sam tek sada izašao na tržište, zato što sam 5 godina ispitivao kako preparati deluju. I ljudi su zadovoljni. Oni koji su probali preparate, zovu mekoje čine , poručuju, preporočuju proizvode drugim ljudima”, objašnjava naš sagovornik.

“Evo sada sam došao na ovu manifestaciju – Banatska sirijada koja se održava u Boki. Žena iz Kikinde je došla do mene i rekla da mora obavezno da kupi dva gela za njenu drugaricu, jer joj samo ovaj gel pomaže za hemoroide. Ostalo je sve probala, ništa joj nije pomoglo. I kad to čujem, imam volje da radim dalje. Kad imate migrenu, seva vam u očima, boli vas glava, mutno vidite… Kanete nekoliko kapi u oči, namažete slepoočnice, vratne žile i za 20 minuta sve vas prođe. Pravim i domaće sapune sa gelom od bamije. Ako imate perut, problem sa kosom, nemate volumen kose sve to rešava ovaj sapun. Sa ovim sapunom se rešavaju i problemi sa kožom”, dodaje Ćalić.

Čičoka i bamija mogu da se koriste sveže ili suve

Na ideju da prerađuje čičoku i bamiju Momčilo je došao zbog toga što ovih biljaka nema tokom zime.

“Bamija je sezonska biljka. Sirove bamije ima do kraja oktobra. Pošto je nema cele godine ja je sušim i seckam kako bi mušterije mogle da je koriste cele godine. Suva biljka ima isti efekat kao sveža. Može da se samelje i da se koristi kao dodatak jelima, kao začin za salate… Od toga mogu da se kuvaju supe, čorbe. Pravim i klice od bamije. To pasterizujem u jabukovom sirćetu. Nama tu nikakve hemije. Prepuno je vitamina. To koriste ljudi koji imaju karcinome. Pravim i turšiju od bamije, takođe, u jabukovom sirćetu. Kažu da je bamija u telu isto što je i ulje u motoru automobila. Jača mišiće, kosti… Kinseski atletičari pre takmičenja koriste obavezno bamiju”, kaže naš sagovornik.

“Seme bamiije pečemo i meljemo i dobijamo nešto što liči na mlevenu kafu. Od toga se priprema napitak sličan kafi, samo što je on mnogo zdraviji. Dobar je za mišiće srca, želudac i nema kofeina. Od ovog napitka ne može da skoči pritisak”, precizira Ćalić.

Uzgoj čičoke i bamije

Bamija je,objašnjava naš sagovornik, izuzetno osetljiva biljka prilikom nicanja.

“Bamija se sadi kada je temperatura zemljišta 15 stepeni. Ako se to ne ispoštuje biljka neće krenuti. Ako zemljište ima dobru temperaturu za sadnju i ako za nekoliko dana temperatura padne bamija propada. Ova biljka je jako osetljiva dok ne krene, a kad krene nije problem. Voli i vodu i sušu, ništa joj ne fali. Kada je velika suša stagnira dok ne dobije vodu i onda se čak i bokori, kreće ponovo da raste. Odlična je biljka, samo je treba pokrenuti. Od kada se bavim proizvodnjom nikada bamiju nisam zasejao u isto vreme. Na plantaži imam oko 25.000 biljaka”, kaže ovaj stanovnik Plandišta.

“Čičoke imam na 14 ari. U planu mi je da pravim miks od ove dve biljke koji će jako biti dobar za muškarce. To će biti biljna vijagra. Čičoka je jako žilava biljka. Za nju nema problema da li je suša ili poplava. Nju jednom posadite i imate je 100 godina u bašti. Samo treba da znate da je koristite. Mnogi misle da se to gaji kao cveće, zbog cveća. Osim za hemoglobin jako je dobra za probavu. Crevna flora se reguliše ovom biljkom. Osim ešerihije i kandide rešava i problem salmonele. Iz vrtića u Beogradu su me zvali kada su imali problem sa decom koja su imala salmonelu. Ja sam biljku samleo i deca su je jela kao dodatak jogurtu. Čičoka je kao krompir. Koristi se taj donji deo. Cvet se koristi kao čaj. Ja pravim i tinkturu od nje, kao i mast”, objašnjava Ćalić.

Bivši zrenjaninski đak i student iz grada na Begeju je poneo najlepše uspomene

Iako se u poslednje vreme sve više čuje za ove preparate, još ima ljudi koji nisu upoznati sa čičokom i bamijom.

“Ima onih koji prepoznaju i koji  znaju šta je ovo. To su ljudi koji su koristili preparate. Preporuke idu od usta do usta i onda ljudi zovu, pitaju. Ja šaljem pouzećem. Imamo sajt, imamo fb stranicu. Bamiju radim 5-6 godina, a čičoku 10-ak. Imunitet sam stekao, prehlade nemam, mogu hladno pivo da popijem i ništa, a ranije nisam mogao. I sve to od kako koristim čičoku. Pre nje mi je doktor rekao da zaobilazim frižider. Sad ne moram”, kaže naš sagovonik.

Uprkos tome što nije iz opštine Zrenjanin, Momčila za grad na Begeju vežu lepe uspomene.

“Ja sam iz Plandišta. To je 69 kilometara od Zrenjanina. Inače, završio sam mašinsku školu u Zrenjaninu i postao sam i mašinski inženjer u Zrenjaninu. Sad samo prolazim kroz Zrenjanin i imam mušterije u Zrenjaninu. Uspomene me vežu za Vaš grad. Cara Dušana ulica broj 4 je bio internat. Posle toga sam bio u studentskom domu u Maloj Americi. Moraću to jednom da obiđem. Možda i dođem na Dane piva. Na Zrenjanin me asocira sve – od ljubavi do učenja, od pijanki do druženja, prijateljstava… Sve nešto lepo, ništa ružno. Zrenjaninci su fantastični domaćini. U moje vreme tamo su bile kafanice sa muzikom uživo sa nekoliko instrumenata i onda je provod bio do ujutru do zore na uvce. Nikakvih svađa nije bilo. Samo lepe stvari su se dešavale”, zaključuje na kraju razgovora Momčilo Ćalić.

Kremanska voda
Picerija Aquarius
Halo Taxi Zrenjanin
Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh