I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • Univer export
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Mnogi poljoprivrednici primorani da menjaju način prodaje svojih proizvoda

Mladi luk, zelena salata, blitva, rotkvice, rasad povrća… Sve su ovo proizvodi koji dospevaju na tržište u ovom periodu. Problem je što oni ne mogu dugo da stoje, već moraju brzo da nađu put do potrošača. Zbog trenutne situacije sa korona virusom zrenjaninske pijace su zatvorene. Tako su mnogi, pre svega mali poljoprivrednici, prinuđeni da se prilagođavaju i da menjaju način prodaje svojih proizvoda. Okreću se oglašavanju na društvenim mrežama, dostavi na kućnu adresu, a raspituju se i za saradnju sa organizovanim udruženjima poljoprivrednika.

Od prošle nedelje pijace na Bagljašu i u Jug Bogdanovoj ne rade. Da bi se sprečilo širenje korona virusa i tezge na Centralnoj pijaci biće do daljeg prazne. A ove odluke mnogo su otežale poslovanje, pre svega, malih i srednjih poljoprivrednika. Zbog toga su se neki dosetili pa su svoje kontakte ostavili u blizini pijace.

„Trebalo je da počnem da prodajem rasad ovih dana. Proizvodim rasad paradajza, paprike, krastavca, tikvice, petunije, begonije, a od voća prodajemo naše jabuke. Mene tek sada pogađa ova mera zatvaranja pijaca, jer sam do sada radio normalno, pripremao sam rasad i trebalo je od subote da krenem da ga prodajem. Imam stalne mušterije koje dolaze kod mene kući i uzimaju, ali ovo što je trebalo da prodam na pijaci ne znam šta će biti. Za sada slabo ljudi zovu iako sam ostavio svoj broj na vratima pijace. Većinom stariji ljudi sade rasad, šta će sada biti, kažem, videćemo. Da li će mlađi dolaziti da uzimaju za njih ne znam. Prošle godine smo imali mraz koji nam je uništio proizvodnju voća, nismo imali prihode. Ove godine nas je zadesila korona virus, tako da smo baš u nezavidnoj situaciji“, kaže Danilo Vešović iz Poljoprivrednog gazdinstva Vešović.

PerSu marketi

Gde će završiti rasad – u zemlji ili smeću?

„Mi smo proizveli 20.000 rasada paradajza, 7.000-8.000 paprike, oko 5.000 krastavaca, kažem tu su i tikvice… To su ozbiljne količine. Ja imam stalnu mušteriju iz Plandišta, čovek se javio da bi došao u petak ako bude mogao da se kreće neometano. Situacija je nezavidna za mnoge poljoprivrednike. Rasad mora da se proda relativno brzo, u roku od 10-15 dana kada stasa. Može i kasnije, ali onda ne deluje lepo i niko neće da ga kupi. Mi smo to sejali u turnusima, pa rasad stiže po etapama. To je veliki posao da se održi rasad. Po ceo dan si obavezan da si u plasteniku. Ono što ne budem prodao manji deo ću posaditi, a ostalo ću ili podeliti prijateljima ili ću baciti. Šta da radimo. Moramo da dignemo glavu i da idemo dalje“, dodaje naš sagovornik.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Jedan od načina da se roba proda van pijace jeste i dostava na kućnu adresu.

„Imam svoj kombi, sprovodim sve mere zaštite, dezinfikujem ga, čistim, imam zaštitnu opremu. Onome ko se bude javio i želeo ja ću dostavljati rasad na adresu. Primaću porudžbine i pravićemo planove za raznošenje. Ako budemo izvukli samo ono što smo uložili u proizvodnju bićemo zadovoljni. Ove godine teško da možemo da računamo na zaradu. Sreća mi je što radim kasno cveće, pa ću možda tu moći da se provučem“, kaže Vešović.

Poljoprivrednici aktivni na društvenim mrežama u cilju prodaje proizvoda

Društvene mreže su se i ovoga puta pokazale kao dobar medij za komunikaciju sa potrošačima.

„Dosta dobro se pokazao oglas koji sam postavila na fejsbuku. Ljudi zovu. Videćemo šta će biti kasnije i ako se, ne daj Bože, uvede policijski čas. Ja sam se prijavila i kao volonter, tako da i na taj način mogu da idem da dostavljam ljudima ono što im je potrebno. I kada me zovu da kupe sir, ja pitam da li im još nešto treba da im donesem kad već dolazim. Svakodnevno sir nosim po Mužlji, a subotom, pošto velika pijaca ne radi, ići ću u Zrenjanin da raznesem porudžbine. Ranije su ljudi uzimali manje količine, a sada traže malo više. Imaju obzira da ja dolazim i donosim proizvode, pa da me ne bi zvali često. Uglavnom ljudi poručuju više vrsta sireva. Stvarno imaju obzira što se porudžbina tiče. Ima dosta starijih ljudi koji poručuju po manje, ali ja im svima dostavljam“, kaže Jarmila Kanas iz poljoprivrdnog gazdinstva iz Mužlje.

„Pravim razne vrste mladih sireva i tvrde sireve, kao kačkavalj. Ti tvrdi sirevi mogu neko vreme da stoje, a ostali ne mogu, jer im je potrebno da budu na hladnom. Svakoga dana pravim novu količinu sira. Ako nas zatvore 24 sata ja ne znam šta ću da radim sa mlekom, jer sam čula da ni mlekare neće otkupljivati mleko. Dnevno se na mom gazdinstvu proizvede oko 200 litara mleka. To nije mala količina. A ja nemam gde to da čuvam i skladištim“, objašnjava naša sagovornica.

Dostava poljoprivrednih proizvoda na kućnu adresu

Dostava na kućnu adresu se sprovodi bez nepotrebnih kontakata.

„Ja primenjujem sve propisane mere zaštite. Imam masku, rukavice… Mogu da kažem da sam malo i ljuta na ljude koji ne koriste maske. Ja sam svima rekla da kada im donosim porudžbinu stave preko lica neki šal, maramicu, peškir… Ako ni to neće onda da ostave novac na nekom stočiću. Ja ću tamo da ostavim robu i da uzmem ono što je moje. Neki su se zbog toga i naljutili, a ima i onih koji su to sa razumevanjem prihvatili. Rekla sam im da time čuvam i sebe i njih i sve druge. Jer ne dolazim samo kod njih, već idem i na druge adrese“, kaže Jarmila Kanas.

Ima i onih poljoprivrednika koji su još ranije usposatavili saranju sa trgovinama, pa sada ne moraju na brzinu da se snalaze kako bi pronašli način da prodaju svoje proizvode.

„Mi smo prošle godine prestali da radimo na pijacama i samo snabdevamo trgovniske lance. Da smo ostali na pijaci stvarno bi nam bio problem sada. Naše kolege su u velikom problemu. Stigla su zelena salata, blitva, mladi luk. To ništa ne može da stoji, a oni nemaju gde da prodaju. Kupci zovu, traže kućnu dostavu, ali teško je naći i ko to da vozi. Ljudi se plaše. Prodaja je sada malo usporena. Imala sam nekoliko poziva iz Beograda, što sa Novog Beograda, Vračara, Bežanijske kose za pakete proizvoda. Trebalo bi da nađem vozača koji bi to odneo, dostavio i vratio se pre nego što počne policijski čas. To je teško i meni je to problem. Ja bih da isporučim robu, ali mi nemamo nikakvu uigranu šemu što se tiče dostave. Pitanje je da li taj vozač zna Beograd ili ne, pa treba da traži“, kaže Gordana Šokšić, sa farme Šokšić.

Saradnja sa trgovinskim lancima

„Što se tiče trgovinskih lanaca prve dve nedelje je bila velika potražanja, jer je bila panika među ljudima pa su mnogo i kupovali. U trećoj i četvrtoj nedelji korone je to mnogo manje, jer je manje ljudi na ulicama, skraćeno je radno vreme trgovina. Verovatno se i trgovniski lanci plaše da uzmu veće količine pa da ta roba stoji. Mi se ne žalimo, jer mi kao poljoprivrednici koliko-toliko funkcionišemo, za razliku od ljudi koji drže restorane, turističke agencije, frizerske salone… Od kada ne radimo na pijaci svu energiju smo usmerili ka trgovinskim lancima i to se pokazalo dobrim. Sigurnija je prodaja, cene jesu niže nego kada prodajete na pijaci, ali trgovine uzimaju veće količine. Čekamo da sve ovo prođe, da budemo živi i zdravi i da se vratimo u redovne tokove“, objašnajva naša sagovornica.

Da bi obavili posao i poljoprivrednici mogu da traže dozvole za kretanje i u vreme kada to nije dozvoljeno.

„Mi do sada nismo tražili posebne dozvole i sve gledamo da završimo do policijskog časa. Iz Privredne komore nam svakodnevno šalju obaveštenja vezano za dozvole i za mere, ali nama, kažem, još nisu trebale. Setvu smo uspeli da obavimo. Još nismo došli u situaciju da nam trebaju radnici za kopanje. Videćemo šta će biti u narednom periodu. U početku smo imali asepsol, a sada koristimo redovno maske i rukavice kada smo u proizvodnji“, kaže Gordana Šokšić.

Izvoz poljoprivrednih proizvoda u vreme korone?

Vanredna situacija, uvođenje različitih mera, zatvaranje granica uticale su i na prekid izvoza proizvoda iz Srbije. Nekih namerno, a nekih jer se čekaju pojašnjenja kako će prodaju u inostranstvu da se realizuje.

„Radimo otežano, ali mislim da će se tokom nedelje dati određena rešenja za izvoz i za snabdevanje domaćeg tržišta. Svakog dana imamo nove mere. Ako sve bude kako treba za koji dan mogao bi da krene šleper sa šargarepom čak i ka Italiji. Danas je u proizvodnji prana ta šargarepa. Konkretno kako će to da izgleda ne mogu da vam kažem, još ne znamo ni mi. Očekujemo da ćemo u ovim otežanim uslovima u narednih 5-6 dana imati izvoz u Italiju, Rumuniju i Bugarsku. To bi trebalo da bude do sledećeg petka. Ne znamo da li će se izvoz i ostvariti. Trenutno je problem prevoz, zbog karantina. Ne znamo kakve su procedure, pa očekujemo da vidimo kakva će biti rešenja. Jednostavno robe mora da bude na tržištu. U ovom trenutku mi snabdevamo tržište preko Gomexa konzumnim povrćem, a sa druge strane zasnivamo ovogodišnju proizvodnju“, objašnjava Đula Madaras iz Carske bašte.

„Imamo oko 3,5 miliona rasada u našem rasadniku koji će biti raspoređen kod naših kooperanata. Velika je to količina. Ovih dana u svakom naseljenom mestu sekretari daju potrebne dozvole za kretanje u vreme policijskog časa, jer posao mora da se završi. Što se poljoprivrednih radova tiče mislim da država pazi da se to obavi na vreme. Mi radimo punom parom. Slušajući preporuke države imamo strožije uslove za zaposlene. Svima koji rade prilikom dolaska na posao merimo temperaturu, imamo obezbeđene maske i rukavice. Radi se odvojeno u grupama. Plašimo se, jer ako se virus pojavi u bilo kojoj smeni ne znamo šta bi bilo sa firmom kompletno. Svaka dva sata radi se dezinfekcja zajedničkih prostorija“, dodaje naš sagovornik.

Povećana tražnja za domaćim poljoprivrednim proizvodima

Potražnja za proizvodima koje plasira Carska bašta je uvećana od kada se u Srbiji pojavio korona virus. Poljoprivrednici koji su prodavali robu na pijaci kontaktiraju ovu kompaniju ne bi li preko njih plasirali svoje povrće.

„Mislim da je potrošnja uvećana za 50 posto u poslednje vreme. Pretpostavljam da je to zbog toga što su zatvoreni restorani i pijace i što sada ljudi mogu da se snabdevaju samo u trgovinama. To osećamo i zato i zapošljavamo nove radnike“, kaže Madaras.

„Svakodnevno postoje kontakti i proizvođači nas zovu. Mali proizvođači koji proizvode za pijacu rade neke druge sorte, imaju drugačije pakovanje… Poljoprivrednici koji su se navikli na takvu proizvodnju, teško mogu da se uklope u način rada za trgovine. Ali, u ovom trenutku kada se proizvode salata, mladi luk, rotkvice ti proizvođači se javljaju i ja mislim da će tržište prihvatiti i njihove proizvode jer se oseća da je potrošnja veća. Mislimo da će biti i nestašice uvoznih proizvoda, što će dovesti do još većeg rasta potrošnje domaćih proizvoda. Zato verujem da će nas još više malih kontaktirati da pokušaju preko nas da plasiraju svoje proizvode. Sveža povrtarska proizvodnja je krenula u  Leskovcu. Mi u Vojvodini imamo samo mladi luk, rotkvice… Tek za mesec i po dana imaćemo mladi kupus, mladi krompir i sve ostale artikle. Trenutno se obnavlja proizvodnja i nema veće ponude ovogodišnjih proizvoda“, dodaje naš sagovornik.

Proizvesti poljoprivredni proizvod nije lako, a još je teže prodati ga čak i uslovima kada su pijace otvorene. Novonasale okolnosti primorale su i poljoprivrednike da iznalaze rešenja za plasman kako bi pretrpeli što manje gubitke zbog pojave korona virusa.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh