I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • 3D gradjevinska kuca
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

Mitovi i običaji vezani za Veliki petak

Vernici i Pravoslavna crkva obeležavaju Veliki petak, dan kada je, po verovanju, Isus Hristos odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude razapet na krstu.

Veliki petak se zato smatra najtužnijim danom hrišćanstva. Na taj dan se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti.

veliki-petak

Na Veliki petak se posti, jede se samo suvi hleb i pije voda. Običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.

Fordomanija

Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Jaje kao simbol uskrsa i početak novog života

Mit i običaji

 U predanjima mnogih naroda jaje se smatra simbolom vasione, koja je i sa sama nastala iz jajeta. Ovakav mit o postanku sveta prožet je u skoro svim kulturama. Jaje predstavlja oličenje stvaralačke sile, novog života i ponovnog rađanja…

Kelti, Grci, Kinezi, Egipćani,Indijci i mnogi drugi narodi verovali su da je čitav svet nastao iz jajeta. Po jednom kineskom mitu i sam čovek se izlegao iz jajeta. Kao simbol svemira, smatra se da je iz gornje ljuske izašlo nebo, iz donje polovine je nastala zemlja, a od žumanceta je nastalo zlatno Sunce!

Drevna indijska kosmogonija nam govori da je iz zlatnog jajeta iznikao tvorac Pradžapti, od koga je nastao bog Brama, tvorac neba i zemlje.

Jaje je simbol svemira ali i plodnosti

Izvor života! U obredima mnogih naroda jaje ima značajnu ulogu u pospešivanju plodnost, začeće, rađanje i rasta.

Kao simbol života, jaje je bila česta žrtva mrtvima. Smatra se i za oličenje prelaska iz jednog sveta u drugi, odnosno, simbolom vaskrsnuća.

Običaj farbanja jaja

Običaj farbanja jaja za vreme Uskrsa  veoma je star i poznat mnogim kulturama. Smatran je za običaj koji datira još pre pojave hrišćanstva. Kod nas se jaja farbaju od dvanaestog veka.  Crvena boja je boja života, boja krvi, odnosno duše, te se u slavu predaka jaja farbaju u crveno.

U narodu postoji niz verovanja o jajetu kao simbolu plodnosti. Kada kokoška snese jaje s dva žumanceta to je dobar znak za domaćinstvo. Narod kaže da se sluti skora trudnoća gazdarice. Da bi se olakšale porođajne muke, kroz košulju porodilje bi se provlačilo jaje. U nekim krajevima Srbije, tri jajeta bi se zakopala u njivu kako bi prinos bio dobar. Postoji i običaj gde se uskršnje jaje zakopava u mravinjak kako bi domaćinstvo napredovalo, bilo marljivo i mnogobrojno poput mrava.

Posle sedam nedelja posta, na Uskrs, običaj je da se jedu farbana jaja. Ujutro,  deci se daje po jedno crveno jaje koje se prvo protrlja po licu kako bi čeljade bilo zdravo i rumeno.

jaja

Običaji kod drugih naroda

U Nemačkoj je običaj da orač prvi pojede uskršnje jaje kada dođe na polje. Ljuske jajeta su se stavljala u seme žita i lana. Drevni Germani su obavezno u grobove stavljali i jaja. Nekada davno, u Nemačkoj, farbana jaja darivana su na Cveti ili veliki četvrtak, kako bi svi o prazniku, Uskrsu, imali dovoljno jaja. Kasnije je ovo darivanje ostavljeno za sam praznik. U nekim krajevima značajan je bio i broj jaja koje bi devojke darivale momcima: dva jajeta- znak da nema nikakve nade za ljubav, tri-zahvalnost, četiri-poštovanje, pet-ljubav, šest-znak pristanka na brak.

U Italiji uskršnje jaje je takođe deo raskošne tradicije. Za praznik se peče „golubica“ (colombina), vrsta kolača u obliku goluba koji umesto glave ima ukrašeno jaje. Devojke  uzvratno daruju jaja za Uskrs mladićima koji su im, o prazniku Cveti, poklonili maslinovu grančicu.

Čuvarkuća

Prvo ofarbano jaje naziva se čuvarkuća, čuvar, peraške, izmamak… U Leskovačkoj Moravi, kako piše etnolog Mile Nedeljković, bojeno je uz bajanje, pre zore. Ono je smatrano lekovitim, a domaćice su ga čuvale i kao zaštitu od grada.  Obično su se čuvala prva tri ofarbana jajeta. Kažu da su mogla da se sačuvaju i po tri godine, bez kvarenja.

Uskrs najradosniji hrišćanski praznik.

Različiti su običaji ne samo širom sveta nego i širom Srbije. Svako podneblje ima svoje specifične obrede. Ono što nas sve povezuje jeste jedan običaj isti, a to je tucanje uskršnjim jajima.Ovaj običaj daje posebnu draž prazniku. Jaje koje je čvršće pobeđuje i pobednik odnosi sva polupana jaja. Gostu koji nam dolazi u kuću za Uskrs dariva se farbano jaje. Pre uskršnje trpeze, običaj je da se prvo pojede farbano jaje, pa tek onda ostala hrana.

Tucanje jajima jača takmičarski duh i čini da Uskrs doživljavamo kao najradosniji hrišćanski praznik.

Srećan vam Uskrs!

 

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh