Srbija je početkom novembra dobila 25 sertifikovanih trenera za bolju prevenciju i reagovanje tokom i nakon katastrofa. Obuke u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i obnove nakon elementarnih i drugih nepogoda pohađali su službenici zaposleni u Kancelariji za javna ulaganja i Sektoru za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), kao i u lokalnim samoupravama u Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Ubu, Obrenovcu, Somboru, Loznici, Valjevu, Vršcu, Vranju i Zrenjaninu. Zvanje sertifikovanog trenera poneo je i šef Odseka za odbranu i vanredne situacije Gradske uprave Zrenjanin, Miroslav Sladojević.
Novostečena znanja i veštine sertifikovani treneri će preneti dalje svojim kolegama pa će službenici u lokalnim samoupravama, pripadnici jedinica civilne zaštite i zaposleni u javnim institucijama i preduzećima biti bolje pripremljeni za brzo i efikasno reagovanje u vanrednim situacijama.
Obuke za trenere organizovane su u okviru projekta “EU za Srbiju otpornu na katastrofe”, koji finansira Evropska unija, a sprovodi UNDP.
Šef Odseka za odbranu i vanredne situacije Gradske uprave Zrenjanin, Miroslav Sladojević, kaže na početku razgovora da je Zrenjanin u prvih pet lokalnih samouprava po sredstvima, organizaciji, formiranju jedinica i svega onog što je do sada urađeno.
Pomeranje priče o civilnoj zaštiti s mrtve tačke
– 2010. godine formirano je Odeljenje za odbranu i vanredne situacije, a to je urađeno na osnovu Zakona o vanrednim situacijama. To je pomerilo priču o civilnoj zaštiti s mrtve tačke, formiranjem Sektora za vanredne situacije na republičkom nivou. Grad Zrenjanin je formirao Odeljenje za odbranu i vanredne situacije, rekao je Miroslav Sladojević.
Ističe i da je sistem civilne zaštite koji smo nekad imali u staroj Jugoslaviji i koji se učio u školama, bio fantastično uređen.
– Sistem civilne zaštite je bio fantastično urađen, funkcionisao je sve te godine, ali je i koštao. Potom su došle devedesete, pa krize dvehiljaditih i negde se to malo zagubilo. Pre desetak godina se pošlo ka tome da se vratimo na neke staze stare slave, ali se može reći da je 2016. godina bila prekretnica kada je Zrenjanin u pitanju. Grad te godine ulazi u prekograničnu saradnju sa Rumunijom i značajno podiže svoje kapacitete. Dobijanjem jednog dela opreme pomerili smo se sa mrtve tačke i samim tim uspeli da zainteresujemo ljude, jer je način popunjavanja ovakvih jedinica, uglavnom na dobrovoljnoj bazi. To je tada bila najbolja opcija, jer nam nisu bili potrebni ljudi koji će biti prisutni samo na papiru. Od 2016. godine rađene su raznorazne aktivnosti od obuka, formiranja jedinice civilne zaštite opšte namene koju čini 25 ljudi, sredstva se održavaju, a nešto je dato na korišćenje javnim preduzećima. Data su na upotrebu s tim da su preduzeća u obavezi da u skladu sa nekom katastrofom, elementarnom nepogodom koja nas zadesi – reaguju i ta sredstva stave na raspolaganje Gradu odnosno ljudstvu. Ta sredstva tada bivaju uključena u sistem zaštite i spašavanja.
Sladojević pojašnjava da je u periodu od 2010. do 2016. godine bilo aktivnosti i rada na poboljšanju sistema, ali ne kao što je to danas.
– Nije da se ništa nije radilo, ali nije u ovoj meri i na ovom nivo, što zbog neusklađenosti zakonskih akata, što zbog novca – oko dva miliona dinara je potrebno da samo obučemo tridesetak ljudi, a gde je sve drugo. Grad svakako nije bio prepušten sam sebi. U Zrenjaninu imamo i specijalizovane jedinice koje se nalaze u okviru Odeljenja za vanredne situacije u Zrenjaninu – vatrogasci, protivpožarna policija i tako dalje.
Ugovor između Grada i 350 pripradnika Dobrovoljne vatrogasne jedinice
Gradu Zrenjanjinu, prema rečima šefa Odseka za odbranu i vanredne situacije Gradske uprave Zrenjanin, poverene su aktivnosti i obeveze u skladu sa Zakonu o smanjenju rizika koji je proizišao iz Zakona o vanrednim situacijama.
– Formiran je štab i stručnooperativni timovi, određeni su subjekti od značaja novom Odlukom o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite na lokalnom nivou za teritoriju Zrenjanina. Usklađena je dotadašnja odluka sa zakonskom regulativom Zakona o smanjenju rizika i Zakona o dobrovoljnom vatrogastvu. Data je mogućnost jedinicama lokalne samuprave da u skladu sa kapacitetima angažuje Dobrovoljno vatrogasna društva (DVD) gde bi pripadnici imali status pripadnika civilne zaštite, a DVD bila organizovane snage koje su u obavezi da reaguju na teritoriji Grada.
Grad Zrenjanin je, kako navodi naš sagovornik, prvi potpisao ugovor između Grada i 350 pripradnika Dobrovoljne vatrogasne jedinice koji su spremi da reaguju na određenim zadacima – pomoć ili učestvovanje u akcijama gašenja požara gde neposredno prvi stižu na teren, a u zavisnosti od obima požara počinju sa početnim gašenjem, sve do dolaska profesionalnih vatrogasnih jedinica.
– To je osnovno. Sve ostalo što je potrebno zavisi od rizika koji se mogu javiti, a oni su u obavezi da reaguju. Ceo taj sistem pruža podršku profesionalnim pripadnicima koji obavljaju poslove zaštite i spašavanja. Sve se svodi, po zakonu, na jednostavnije fizičke poslove – punjenje džakova peskom, pomoć ugroženima, početno gašenje požara na otvorenom, pomoć pri evakuaciji, pružanje prve medicinske pomoći… Oni su ti koji će biti prvi na udaru ali i prvi u svojoj zajednici koji će priteći u pomoć do dolaska službi hitne pomoći, vatrogasaca, specijalizovanih jedinica za spašavanje na vodi… S obzirom na to da su nam vatrogasna društva u svakom selu po jedno, mi kao lokalna samouprava smo oslobođeni formiranja jedinice opšte namene na toj teritoriji. Zrenjanin sam po sebi na teritoriji nema vatrogasnu jedinicu, pa je dogovoreno da formiramo i tri voda opšte namene od 100 ljudi koji žive na teritoriji Grada i koji će reagovati na toj teritoriji. To je ono što nas čeka u narednom periodu i tu dolazimo do trenera za bolju prevenciju i reagovanje tokom i nakon katastrofa.
Umrežavanje lokalnih samouprava u odnosu na zajedničke rizike
– Da bi se potrebno ljudstvo na teritoriji cele zemlje obučilo, krenulo se sa obukom trenera. Srbija ima oko 160 opština i valjalo bi da svako ima svog trenera za svoje potrebe. Takođe, da bi sve funkcionisalo kako treba, potrebno je da se lokalne samuprave povežu u odnosu na konkretne rizike, pa je dogovoreno da regionalne organizacije budu bazirane na principu slivova. Prvi sliv koji je nastao je sliv Zapadne morave u koji je uključeno 18 lokalnih samouprava. Formiran je sliv za potrebe takve i te vrste organizacije. Izmenjen je Zakon o vanrednim situacijama i Zakon o lokalnoj samoupravi gde smo svi morali da promenimo studiju da bismo imali zakonski osnov kako bismo mogli da se povežemo u odnosu na zajedničke rizike koji nam prete, pa tako njima prete bujični vodotoci i zemljotresi, a mi ovde u Vojvodini imamo drugu vrstu rizika. Odnosno, svi imamo iste rizike ali učestalost je različita – nama poplave, podzemne vode, a njima bujični vodotokovi i iznenadne velike količine padavina.
Do sada je u Srbiji formirano pet slivova, a jedan od njih je – Banatski vodotoci, sa sedištem u Zrenjaninu uz 16 lokalnih samouprava Banata, a kapaciteti koje poseduje Grad Zrenjanin stavljaju se na raspolaganje ostalim samoupravama i obrnuto.
– Kada smo se svi povezali krenulo se u projekat preko kojeg smo dobili 25 obučenih trenera za dalji rad i obuku ljudi na teritotiji cele zemlje. Nakon polaganja za trenere, počeli smo sa treninzima na zapadnoj Moravi. Tu su uključeni subjekti i pripadnici sistema civilne zaštite iz tog sliva, a to je oko 800 ljudi. Obezbeđene su uniforme, protivplavne brane u okviru projekta, planska dokumentacija, materijalno-tehnička sredstva, obuka, vežba. U drugom delu se ide na obuku 600 ljudi u Vojvodini. Ta ista ekipa trenera dolazi ovde. Rade se banatski vodotoci. Zadatak nas trenera je da prenesemo stečenja znanja i iskustva kao i neku zakonsku formu, informativu na polaznike. Svaki polaznik će dobiti sertifikat o položenoj obuci, barem što se tiče teorija gde će svi polaznici biti upoznati sa Zakonom o smanjenju rizika, Zakonom o dobrovoljnom vatrogastvu… Obuhvaćen je ceo jedan postupak, događaj vanredne situacije, obaveze i nivoi vlasti u vreme vanredne situacije, vanrednog stanja. Mi kao treneri imamo obavezu, ali i cilj da svako na kraju u svojoj lokalnoj samoupravi ima svog trenera.
„Okidač“ da se na ovoj način pristupi rešavanju problema
– „Okidač“ za celu državu i tačka od koje zaštita kreće da se podiže na viši nivo je svakako Obrenovac 2014. godine nakon poplava. Tamo su bili pripadnici vojske i policije, ali lokalne samouprave nije bilo nigde, bila je u naznakama. Svi ti ljudi su bili angažovani ali ne i organizaciono u smislu da znaš koliko obučenih ljudi imaš, sa kojom sve opremom raspolažeš, ko šta i sa čim radi… da se izbegne stihijsko reagovanje i čekanje dok dođu vojska, žandarmerija, policija… Ili su dolazili građani u želji da pomognu, a time dovodili sebe i druge u rizik. Tu se pokazalo da sistem treba bolje organizovati. Dok je voda stigla u Obrenovac i poplavila, prošla je kroz Kolubaru, Valjevo, Ub…
Zrenjanin – Šta je sve urađeno i šta se planira u naredne 4 godine
– Grad Zrenjanin je je imao dva međunarodna i dva lokalna projekta. Zahvaljujući tim projektima dobili smo magacin, šest čamaca, vozilo, motore, prikolice… Pedeset ljudi može da se spakuje u nekom realnom vremenu od sat i da bude na teritoriji Grada kao pomoć. Takođe, javna i privatna preduzeća su nam dostupni subjekti od značaja koja poseduju mašine i mehanizaciju koja bi za neku nepogodu bila pripremljena. Postoji spisak na kojem imamo lokalne građevinske firme koje se mogu kontaktirati za dodatnu pomoć i njima se u datim okolnostima uvodi pripravnost, što znači da firme koriste svoju opremu, ali kad stigne poziv mašine se prebacuju na potreban teren. Ta usluga se plaća po tržišnoj ceni. Urađena su i planska dokumenta – procena rizika i planovi zaštite i spašavanja.
Plan smanjenja rizika je sledeća tačka a čeka se, kako navodi naš sagovornik, na metodologiju koja će biti potvrđena u praksi drugih.
– To je planski dokument koji nam u velikoj meri govori šta je to što mi treba da radimo – sva dokumenta nam dimenzionišu ono što bi trebalo i moralo da uradimo na polju reagovanja, pripreme, pripravnosti i preventive. Analizirajući procenu rizika i plana zaštite i spašavanja, došli smo do broja ljudi koji nam je potreban – sto pripadnika jedinice civilne zaštite opšte namene i 350 ljudi iz DVD-a. To je ukupno 450 obučenih ljudi koji u datom momentu mogu da reaguju. To je naš zadati nivo. Šta to znači za Grad Zrenjanin – formiranje jedinice civilne zaštite u tri voda i njihovo opremanje. Ta tri voda se mogu koristiti i u preventivi ali su namenjeni za reagovanje. Za preventivu ipak trebaju određeni programi i određena sredstva.
Sladojević ističe da je sama preventiva od ogromnog značaja, da košta i da nije vidljiva. Dodaje da je jedan uložen euro u preventivi čak 7 do 12 eura u otklanjanju posledica.
– Od 2016. godine do danas opremili smo i obučili ljude, krenuli smo u priču oko slivova, iako nas je korona sve omela, mogu slobodno reći da sve što smo u ovom periodu zamislili to smo i uradili – stavljeno je sve u funkciju, servisirano i održavano. Sad krećemo u realizaciju plana za naredne četiri godine. Jedan od njih je i Situacioni centar za koji je urađen elaborat, a urađena je i Akustička studija za Grad Zrenjanin. Zakonska obaveza lokalne samouprave je da održava sistem za uzbunjivanje. Sektor za vanredne situacije upravlja tim sistemom.
Uložena su sredstva za održavanje i opravku postojaćih sirena, pa je tako 75% trenutno u ispravnom stanju dok je 25% sirena uvezano u daljinski sistem aktiviranja. To su sirene koje se čuju svake prve srede u mesecu u 12 časova.
– Plan je i da se sistem komunikacije podigne na viši nivo. Nabavljene su dvadeset i dve radio stanice, a cilj je bio da povežemo svaku mesnu zajednicu, naseljeno mesto sa centralom. Zna se da u prva 2 do 4 sata iskaču bazne stanice, baterije se prazne jer nema stuje, ostajemo bez mobilne kmunikacije… Negde u tom momentu može ispasti i fiksna telefonija iz upotrebe. Zato je važna radio mreža. Uz veliku pomoć Radio kluba Zrenjanin radimo na tome da se na određeni način, a u zavisnosti od sredstava, formira mreža za opasnost. Nešto je već započeto, ali treba pojačati sa radio stubom, emiterom. Oni bi imali sopstvena napajanja, a baterije im daleko duže traju. Kada potrošimo sve kanale komunikacije, posle šest sati prelazimo na radio mrežu koja može da traje duže uz akumulator ili agregat. To nam je projektni zadatak i cilj za budućnost.
Za kraj razgovora Miroslav Sladojević kaže da će određeni ljudi dobijati pozive preko Ministarstva odbrane u nameri da se jedinice civilne zaštite na celoj teritoriji Srbije popune.
– Sada kada imamo opremu i tim trenera, dolazimo do toga da nam je potreban i veći broj ljudi. Ove jedinice će se popunjavati vojnim obveznicima koji nisu služili vojsku, a koji se nalaze na ratnom rasporedu, ali su neraspoređeni ili nisu završili obuku. Odatle će se popunjavati jedinice civilne zaštite u toku 2022. godine.
.gif)
.gif)
