Minimalna zarada u Srbiji od januara 40.020 dinara

Mali je u obraćanju novinarima istakao da je to procentualno povećanje od 14,3 odsto, što je najveći rast minimalne zarade ikada.

Ovde smo pokušali da uspostavimo ravnotežu između dva zahteva – zahteva sindikata za mnogo veće povećanje minimalne zarade i zahteva poslodavaca da u situaciji kada sve više raste cena inputa i energenata, ali i neizvesnosti na tržištu, pokušamo da sačuvamo radna mesta, objasnio je on.

Ministar je ukazao na to da je država iz godine u godinu išla ka materijalnom povećanju minimalne cene rada, mnogo većem nego što je bila stopa inflacije, a isti princip primenjuje i sada.

Naime, kako je predočio, prosečna stopa inflacije ove godine projektovana je na 11,5 odsto, naredne godine 8,7 odsto, tako da sa te strane ovo povećanje minimalne zarade, umnogome ili bar donekle, pokriva povećanje stope inflacije ove dve godine.

On je rekao da povećanje minimalne zarade od 14,3 odsto povećava trošak svih poslodavaca u Srbiji – i države i privatnih poslodavaca za ukupno 41 milijardu dinara, odnosno 350 miliona evra godišnje.

Prema njegovim rečima, upravo imajući to u vidu država je opet preuzela teret ovog povećanja minimalne zarade na sebe i donela odluku da se dodatno rasterete zarade na teret poslodavca, dakle da nastavimo sa onim trendom smanjenja opterećenja na zarade sa kojim smo počeli 2017. godine.

Od 1. januara 2023. godine ići ćemo sa povećanjem neoporezivog dela dohotka sa 19.300 dinara na 21.712 dinara i takođe ćemo umanjiti doprinose za PIO fond na teret poslodavca za jedan procentni poen, precizirao je Mali.

Ministar je objasnio da ćemo na takav način u potpunosti da anuliramo povećanje za poslodavce koje donosi minimalna zarada kako bismo izbegli bilo kakvu mogućnost otpuštanja usled povećanja plata, a imajući u vidu ogromnu krizu sa kojom se ceo svet trenutno suočava.

On je ukazao na to da je ukupno rasterećenje zarada u poslednjih pet godina došlo na 60 odsto.

Prema njegovim rečima, stopa nezaposlenosti iznosi 8,9 odsto, što je istorijski najniža stopa nezaposlenosti u Srbiji, rast BDP-a u prvom kvartalu iznosio je 4,4 odsto, a u drugom 3,9 odsto, javni dug je na nivou od 54,7 odsto, dok je u prvih osam meseci ove godine bilo 2,6 milijardi evra stranih direktnih investicija.

Veoma je važno da sve što radimo sagledamo u okviru jedne šire slike – makroekonomske stabilnosti u Srbiji, koju ćemo održati samo na osnovu ovako balansiranih odluka, podvukao je Mali.

Pored povećanja minimalne cene rada, država će od 1. novembra povećati penzije za devet odsto, a od 1. januara dodatno 12,1 odsto, najavio je on i dodao da nas očekuje i povećanje plata u javnom sektoru u iznosu od 12,5 odsto.

Nakon povećanja minimalne zarade i plata u javnom sektoru, očekujemo da će prosečna plata u 2023. godini iznositi 706 evra, tako da u potpunosti idemo u korak sa planom da do kraja 2025. godine prosečna plata bude 1.000 evra, a prosečna penzija oko 420-450 evra, napomenuo je ministar.

Istovremeno, Mali se osvrnuo i na minimalnu potrošačku korpu, koja je danas pokrivena sa 81,2 odsto minimalnom cenom rada.

Izvor: Vlada Republike Srbije