 (1).gif)
Minimalnu garantovanu zaradu od oko 20.000 dinara prima svaki treći radnik u Srbiji.
Najniža garantovana cena rada već treću godinu za redom ostala je na nivou od 20.000 dinara mesečno. Iako je ovaj iznos jednak polovini prosečne plate u Srbiji, prema računici sindikata, prima je gotovo trećina zaposlenih.
Iznos minimalca važiće, kako je Vlada nedavno odlučila, sigurno do kraja godine. Garantovani iznos je na dnu evropske lestvice i sa cifrom od 115 dinara po času radnik će, sa prosečnih 176 radnih sati mesečno, zaraditi tek oko 20.000 dinara. Predstavnici radničkih udruženja tražili su 130 dinara po satu, ali ovaj zahtev nije prihvaćen.
– Ne ostaje nam ništa drugo nego da socijalno delujemo, a odluka Vlade je očekivana s obzirom na opredeljenje da mora da se štedi. Najniža plata mora da se ograniči zakonom, jer se u budžetskim firmama i mnogim javnim preduzećima ona množi sa određenim koeficijentom, pa će, ukoliko se poveća minimalac za pet odsto, izdvajanje iz budžeta biti veće za isti taj postotak – kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, prenose “Novosti”.
.jpg)
Naš bruto društveni proizvod (BDP) po “glavi” stanovnika, odnosno prihod koji svako od nas pojedinačno stvori, niži je nego u Rumuniji i Bugarskoj. Ukoliko vrednost minimalca padne ispod 70 odsto od minimalne potrošačke korpe, srpski sindikati predlažu da se automatski koriguje taj iznos odlukom Vlade.
– Moramo da shvatimo da su nam navike evropske, a privreda afrička. Za poređenje je dovoljan podatak da je 1990. godine u Beogradu bilo 242.000 industrijskih radnika, a danas ih je svega 12.500, što znači, da industriju praktično i nemamo.
U mnogim razvijenim zemljama ne postoji utvrđena minimalna cena rada, već je radnik sam ugovara sa poslodavcem. Takva je praksa u skandinavskim zemljama, Švedskoj, Danskoj i Finskoj. U Nemačkoj je minimalac tek nedavno uveden.
Izvor: Telegraf.rs
.gif)
.gif)
