Naša hrabra sugrađanka, Milica Knežević, vrlo često nas svojim primerom i gestovima podseti koliko je važno biti borac u životu. Iako se kreće u invalidskim kolicima, Milica je naučila da roni, da vozi kajak, skakala je padobranom, a sada je u Americi gde se usavršava.
Dobila je punu stipendiju američke vlade, kao jedan od troje stipendista iz Srbije, za učešće u programu „Global UGRAD“, za koju je apliciralo više od 20.000 ljudi iz celog sveta.
-Za program na koji sam konkurisala čula sam pre par godina, dok sam još bila u srednjoj školi. Sticajem okolnosti poznavala sam nekolicinu ljudi koji su dobili tu stipendiju, i njihova iskustva su bila u potpunosti pozitivna. Sama činjenica da se radi o punoj stipendiji, koja pokriva apsolutno sve troškove, bila je dovoljna da budem sigurna da ću predati svoju aplikaciju kada za to dođe vreme. Ipak, kada je prošle godine otvoren proces apliciranja, dugo sam se dvoumila da li vredi da trošim vreme na to, i koje su šanse da baš mene odaberu. Najvise me je brinulo kako ću se snaći, jer bi to bio prvi put posle povrede da živim sama, i to na drugom kraju sveta gde nikoga ne poznajem. U poslednjem momentu sam odlučila da nemam šta da izgubim, i predala sam aplikaciju bukvalno 5 minuta pre zatvaranja, priča Milica za naš portal.
.jpg)
Čudo se desilo – dodeljen joj je „Wright State“ univerzitet u gradu Dejton, državi Ohajo. Program traje jedan semestar, tačnije do sredine decembra.
-Program je koncipiran tako da obuhvata više stvari. Naravno, ono prvo jesu same studije, i tu sam nastavila sa predmetima koji su u domenu softverskog inženjerstva koje studiram i u Srbiji. Pored toga, veliki akcenat je stavljen na kulturnu razmenu, liderstvo, upoznavanje američkog sistema obrazovanja, i osnaživanje studenata da se angažuju u lokalnim i globalnim zajednicama. Trebalo mi je oko dve nedelje da se naviknem na sve obaveze koje imam, kao i na drugačiji sistem obrazovanja. Sada sam našla sebi rutinu, i dovoljno vremena da nastavim i sa svojim treninzima. Očekivala sam da će ovo biti nezaboravno iskustvo, ali je već prvog dana premašilo moja očekivanja. Univerzitet koji mi je dodeljen u okviru stipendije, jedan od najprilagođenijih univerziteta. I posle mesec dana mi je neverovatno koliko je sve pristupačno, ne samo za korisnike kolica, vec i za sve koji imaju bilo kakvu vrstu invaliditeta. Mislim da se po prvi put nakon povrede osećam potpuno slobodno. Celo ovo iskustvo mi je samo dokaz da se vredi boriti (kada je već takvo stanje da moramo da se borimo), za pristupačnost na koju svi imaju pravo, kaže ova hrabra devojka.
Prema njenim rečima, iskustvo svakodnevnog upoznavanja desetine ljudi, druženje sa studentima iz svih krajeva sveta, i učenje od profesora koji iza sebe imaju neverovatne karijere u onome što predaju, nešto je što svaki student treba da doživi.
-Naučila sam da mogu sama da savladam mnogo toga, samo ako sebi dam šansu. Po prvi put sam iskusila koliko je lepo studirati u okruženju koje je toliko izmešano u pogledu kultura i jezika, i ono najvažnije što sam naučila, jeste to da mogu da budem potpuno samostalna, poručila je Milica.
.gif)
.gif)
