I love Zrenjanin portal

  • Basicline
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Milica Arsić: Ako pokrećete sopstveni posao, to mora da bude nešto jedinstveno

Milica Arsić ima 39 godina. Diplomirani je grafičar i profesor likovne kulture. Poslednjih godinu dana vlasnica je Fashion studija Gospođica Mici u Zrenjaninu, Djure Jakšića 26. U izložbenom delu studija moguće je izabrati nešto od već gotove odeće iz prethodnih kolekcija ili se može postići dogovor o komadu koji će biti urađen posebno za svakog klijenta. Reč je o odevnim komadima koji odgovaraju građi kupca, prilici za koju mu je potrebna, boji i materijalu koji su najbolji za svakog klijenta posebno. Milicu Arsić smo pitali kako se i zbog čega odlučila da otvori svoj modni studio, ko su ljudi koji na ovaj način kupuju garderobu i može li se od ovog posla živeti.

Da li ste i koliko dugo čekali posao? Kada ste počeli da razmišljate o otvaranju privatne firme i zbog čega ste se odlučili na taj korak?

I Taxi Zrenjanin

Milica Arsić: Posao na birou nisam dugo čekala jer sam se samo nekoliko meseci nakon prijavljivanja odlučila da osnujem svoje preduzeće. Naime, ja se dizajniranjem i izradom ženske odeće bavim već više od deset godina. Sticajem nekih okolnosti konačno sam prelomila, osetila sam da sam spremna i  da je došlo vreme da se malo ozbiljnije posvetim tome. A šta je ozbiljnije od toga da si sam svoj gazda i za da si za sve odgovoran? 🙂 Takođe, počeo je da mi nedostaje prostor u kojem bi moje klijentkinje mogle da dođu, da se osećaju opušteno i da na miru mogu da gledaju i isprobavaju odeću.

Milica Arsić

Predavanja za samozapošljavanje su pokrivala oblasti od psihologije do knjigovodstva, marketinga, programiranja…

Kako je izgledala obuka za samozapošljavanje koju ste prošli i koliko Vam je ona bila od pomoći?

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Milica Arsić: Pošto sam odlučila šta ću, u novinama sam slučajno videla najavu Online kursa za preduzetnice pod pokroviteljstvom grada Beograda i Ministarstva za inovacije i tehnološki razvoj, pa sam se prijavila. Online kurs se sastojao od 60 časova. Predavanja su bila vrlo korisna jer su pokrivala oblasti od psihologije do knjigovodstva, marketinga, programiranja. Nekoliko časova posvećeno je iskustvima preduzetnica koje su već dugo u poslu, to je bilo bas inspirativno. Na kraju kursa polagala sam test i dobila sertifikat. Iako nisam u našoj filijali NSZ -a prošla klasičnu obuku, moram da naponem da imam odličnu saradnju sa njima. Da su zaista predusetljivi, ljubazni i spremni da svakom od nas evo i danas, kad nismo više u programu, izađu u susret i pomognu.

Da li ste pre obuke imali bilo kakvo predznanje o privatnom poslu i šta ste naučili na obuci?

Milica Arsić: Imala sam neko znanje o privatnom poslu prvo iz svog okruženja a i jer radim ovaj posao već dugo, tako da su mi odnos sa klijentima, sam ritam mog posla i potrebe oko njega jako dobro poznati. Stvari kao što su kako osnovati preduzeće, kako funkcioniše APR, postupak registracija firme sam naučila tokom kursa. Sve što mi je bilo nejasno pitala sam onog ko to zna ili sam potražila na netu. Zaista je sve prošla glatko. Ni jednom mi se nije desilo da mi fali „jedan papir“ 🙂

“Pisanje biznis plana mi je postalo teško kad sam došla do brojeva i računa” – kaže Milica Arsić

Da li je bilo teško napisati biznis plan? Na šta ste morali posebno da obratite pažnju prilikom pisanja biznis plana?

Milica Arsić: Pisanje samog biznis plana mi je postalo teško kad sam došla do brojeva i računa, jer su u pitanju, ipak, samo pretpostavke. Čime raspolažete, koliko ćete nečega napraviti, koju cenu odrediti, koliko prodati… A na kraju biznis plana svi ti brojevi treba da se poklope… Međutim, kada nešto ne umete ili niste sigurni da ćete dobro uraditi, najbolje je da pitate nekoga ko to zna da vam pomogne. Zahvaljujući mom bratu cifre su se na kraju poklopile.

Uspevate li da se držite u potpunosti biznis plana?

Milica Arsić: Držati se biznis plana… Ono što je u njemu napisano je jedno, lepe ideje i želje, a realnost je nešto drugo. Te stvari se ne poklapaju baš uvek, ali trudim se da sve ono što sam zamisila i ostvarim. Uglavnom je to sporije od mojih očekivanja tako da se učim strpljenju i povremeno ponovo pročitam belešku sa kursa – Kako upravljati stresom.

Koliko ste novca dobili za samozapošljavanje i na šta ste potrošili taj novac? Da li ste imali nešto svog novca koji ste uložili u ovaj posao?

Milica Arsić: Od NSZ sam dobila 200.000 dinara, što je meni delovalo kao velika suma. Ali to je novac koji vi u principu vratite državi jer ste po ugovoru obavezni da uplaćujete sebi doprinose 12 meseci, a tu je i knjigovođa i drugi troškovi. Bez obzira na sve to, taj novac znači jer u početku imate oslonac koji je bitan. Uz malo svog novca opremila sam studio, kupila neke osnovne stvari i počela da radim.

Modele koje kreira Milica Arsić uglavnom kupuju žene iz Beograda, Novog Sada, inostranstva…

Jeste li koristili do sada bankarske kredite i ako jeste kakvo je Vaše iskustvo sa tim?

Milica Arsić: Za sada uspevam da izbegnem kredite i trudiću se da tako i ostane.

Da li ste u firmi zaposleni samo Vi ili imate još radnika?

Milica Arsić: U mojoj firmi sam zaposlena samo ja. Zasad.

Imate li Vi u Zrenjaninu konkurenciju i kako gledate na nju? Na na koji način pokušavate da budete ispred nje?

Milica Arsić: Nemam konkurenciju jer niko nigde ne radi kao ja. Šalim se. Svaki komad moje odeće je unikat. Moji crteži su sa papira prešli na tekstil, a to je ono što moje klijentkinje najviše vole i po čemu su moji modeli prepoznatljivi. Radim isključivo od prirodnih materijala, jednostavne, čiste krojeve koji su uvek u modi i lako uklopivi.

Da li ste razmišljali da studio otvorite možda u nekom većem gradu i do kakvog ste zaključka došli? Koje su prednosti, a koji nedostaci Zrenjanina kada je reč o bavljenju modom?

Milica Arsić: Meni je svejedno gde radim, ali moram da priznam da u našem gradu skoro da i nemam klijente. Uglavnom su to žene iz Beograda, Novog Sada, inostranstva… Sva ona mesta u koja naše Zrenjaninke odlaze da bi kupile garderobu. Precenjenu konfekciju, lošeg kvaliteta dok u našem gradu imaju sugrađane koji rade kvalitetne, jedinstvene stvari. Torbe, helanke, nakit, porcelan, obuću… To su ljudi koji su cenjeni i traženi u istim tim gradovima. To je valjda stvar „malog grada“ i lične veličine. Ali, to je već pitanje za nekog drugog privatnika, druge prakse, ja mogu samo da kažem da mi je žao što je tako.

“Kllijent koga teško osvojite, sigurno ostaje stalan klijent”

Ko su Vaše mušterije i kako dolaze do Vas ili kako Vaši modeli stižu do njih?

Milica Arsić: Moje klijentkinje su žene koje tačno znaju šta hoće, a šta neće. Ja sam samo tu da doprinesem njihovom stilu. Uglavnom se dogovaramo oko modela, da li će neki konkretan model i kroj odgovarati figuri, koja bi boja bila najbolja za neku određenu priliku. Jedna od rečenica koju sam čula na kursu, a koju i sama iz prakse mogu da potvrdim kao tačnu, jeste da  klijent koga teško osvojite, sigurno ostaje stalan klijent. I oni su naravno najbolja reklama za svaku firmu jer će vas preporučiti i drugima. Na moju sreću moji novi klijenti uglavnom tako dolaze do mene, po preporuci. Narovno, tu su i fejsbuk, instagram, a u budućnosti nadam se i neka malo jača reklamna kampanja.

Odeću uglavnom šaljem preko kurirskih službi, često iz bez ikakve probe, čak sam i jednu venčanicu  tako radila, na nevidjeno. Na sreću sve je bilo kako treba. Sve je samo stvar dobre komunikacije i preciznog dogovora.

Da li su potrošači spremni da plate kvalitet?

Milica Arsić: Jesu. Moji modeli su izrađeni isključivo prirodnih materijala, to naravno podiže cenu ali to se i očekuje jer znate šta ćete dobiti zauzvrat. Komad garderobe koji će trajati i koji nećete baciti sledeće sezone jer više nije u trendu, ili je izgubio boju ili formu.

Milica Arsić se za sada nije pokajala što je pokrenula modnu liniju Gospođica Mici

Koliko je teško biti privatnik?

Milica Arsić: Jedan dan je jako lako, sutra je užasno teško. 🙂 Ako imam posla i ako radim onda je sve kako treba. Ali, naiđe period kad je zatišje i tad naravno počnem da se pitam šta mi je ovo trebalo, kako ću, šta ću, a nema nikog osim mene. Nisam počela da se bavim ovim poslom, niti sam završila Likovnu akademiju da bih se obogatila ili bila poznata. Radim ovo jer volim, uživam. Osećaj kada klijentkinja obuče haljinu koju ste za nju napravili, kada vidite da je zadovoljna i da blista to je sreća. Kada je vidite u nečemo što ste vi osmislili, iskrojili, prvili od parčeta tkanine svojim rukama…

Da li ste se ikada pokajali što ste se odlučili na ovaj korak?

Milica Arsić: Za sada se nisam pokajala. Bude mi naravno nekad teško, ali kad uđem u moj studio koji sam uz pomoć moje mame sama okrečila, izgletovala, ofarbala, za koji sam pravila police i svaki detalj osmislila i kad počnem da radim sve to nestane.  Takođe, za ovih godinu dana upoznala sam puno divnih ljudi od kojih  su mi neki postali prijatelji. Samo i zbog toga, vredelo je.

U privatnom poslu morate da budete drugačiji od ostalih

Koja bi bila Vaša poruka onima koji se razmišljaju da li da se upuste u privatne vode?

Milica Arsić: Poručila bih im prvo da dobro osmisle šta je to što će oni ponuditi na tržištu. Ako pokrećete neki posao zato što vidite da nekom drugom to dobro ide, odmah odustanite. Morate imati nešto što će vas izdvajati od svih ostalih. Morate da volite to što radite i da se za to žrtvujete i odreknete nekih stvari. Kad sve to posložite u svojoj glavi, dogovorite se sa samim sobom, čestitatajte sebi i samo napred.

Da li je i kako kriza izazvana korona virusom uticala na Vaše poslovanje? Gotovo dva meseca smo imali vanredno stanje i zabranu okupljanja, sada je ista mera na snazi opet, nema proslava, mnoge delatnosti su ugrožene jer je manje potrošača… Da li su ljudi počeli manje novca da izdvajaju za garderobu ili se to još ne oseti toliko?

Milica Arsić: Čini mi se što kao da smo vezani lastišem. Kad malo krene, ponovo počne da se radi, vrate nas nazad. A nikakvu predstavu nemamo kako će se stvari odvijati u narednim mesecima. Još u martu je bilo jasno da je ovo leto izgubljeno. Mature su prošle neopaženo, a sad  su i svadbe otkazane tako da su mi mnoge porudžbine povučene. Na žalost trudim se da idem na sigurno. Bez velikih ulaganja u kolekcije koje, inače, radim par puta godišnje jer mislim da ćemo tek od jeseni osetiti koliko je ovo uticalo na sve nas.

Ja sam, ipak, večiti optimista i mislim da će ubuduće  ljudi  kupovati manje količinski, da će gledati kvalitet stvari i da će se vratiti se uslugama malih proizvđača, domaćim proizvodima. I tu vidim šansu za nas privatnike. Dobro bi došla i mala pomoć države da ljude na to podstakne. Videćemo uskoro. Pitajte me opet za nekoliko meseci 🙂

Fotografije ustupila Milica Arsić

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh