Mihajlo Tasić je završio EGŠ „Nikola Tesla“ u Zrenjaninu, smer elektrotehničar informacionih tehnologija. On je đak generacije. Želi da studira grafičko inženjerstvo i dizajn na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. U slobodno vreme voli da crta i čita, a često fotografiše u prirodi i gradu. Šta mu znači titula najboljeg učenika u generaciji, kako je proteklo školovanje i kave planove ima za budućnost ovaj momak govorio je za portal I love Zrenjanin. O tome kakav je Mihajlo zaista bio đak pričali smo sa njegovom razrednom Majom Almažan.
Šta za tebe znači titula đaka generacije?
Velika je stvar biti đak generacije. Ova titula za mene predstavlja veliki podsticaj i vetar u leđa za dalje obrazovanje i karijeru.
Da li si pre četiri godine razmišljao o tome da budeš najbolji učenik u generaciji?
Pre četiri godine zaista nisam razmišljao o tome da budem đak generacije. Na početku srednje škole sam se trudio da se zbližim sa novim društvom i naviknem na okruženje.
Na kojim si sve takmičenjima učestvovao i kakve si rezultate ostvarivao?
Iz srednje škole nosim 1. mesto na takmičenju iz fotografije sa temom „Portet“. Žao mi je što nisam stigao da ostvarim više nagrada s obzirom da smo veliki deo srednjeg obrazovanja proveli uz ekran i samim tim su nam bile uskraćene pripreme i takmičenja.
Kako je izgledalo tvoje školovanje? Šta je bilo najteže, šta najlakše, koji su bili izazovi?
Tokom školovanja najteže mi je bilo nekoliko stručnih predmeta koji zahtevaju redovno učenje i ponavljanje starog gradiva, ali redovnost je najbitnija stvar.
Učenje neposredno u školi je za neke predmete nezamenjivo
Pripadaš generaciji koja je dosta učila na daljinu. Kakvo je tvoje mišljenje o ovakvom načinu rada? Koliko je to dobro, a koliko loše i za đake i za profesore?
Meni lično se najviše sviđa tradicionalni način učenja , a to jeste uživo u školi. Postoje predmeti i lekcije koje profesor mora da predaje i pokaže uživo kako bi ga zapravo razumeli. Posle onlajn nastave nam je trebao duži period da se naviknemo na redovno dolaženje i učenje u školi, ali je sve to mnogo lakše kada imate dobro društvo. Prednost onlajn nastave svakako jeste više slobodnog vremena iako nije najefikasniji metod učenja.
Šta su nam digitalna komunikacija i društvene mreže donele, a šta oduzele, budući da mladi sada mnogo vremena provode na računarima, telefonima, tabletima?
Digitalne komunakcije i društvene mreže su velika prednost današnjice koja, naravno, ima i mane. Društvene mreže omogućavaju brzo stupanje u kontakt sa ljudima i pružaju dnevnu dozu bitnih informacija, ali nas, takođe, obasipaju i informacijama koje nam nisu potrebne. Nekad je teško fokusirati se na obaveze pored distrakcija digitalnih sadržaja. Kontakt sa ljudima preko interneta jeste korisna stvar, ali nije i vid druženja s obzirom na to da nas nekada više otuđuje i pravi nesporazume. Mislim da je svakako najbolje videti se sa drugarima uživo nego dopisivati.
Šta ti je bio najveći motiv da učiš i da ostvaruješ dobre rezulate?
Najveći motiv za učenje mi je bilo to što ću imati maksimalno bodova i prednosti na upisu za fakultet kao i znanje koje mogu da primenim.
Kako tvoji prijatelji, drugari, roditelji gledaju na tvoj uspeh?
Roditelji i drugari su naravno preponosni na moj uspeh i velika su podrška za ostvarivanje daljih ciljeva.
Mihajlo je u srednjoj školi stekao prijatelje za ceo život
Da li je nešto tokom tvog školovanja moralo da trpi zbog učenja ili si imao vremena i za druženja, izlaske (kada su bili dozvoljeni, zbog situacije)?
Bilo je momenata u toku školovanja kada je trebalo ‘zapeti’ sa učenjem, ali uz dobru organizaciju vremena mislim da je moguće stići na svaki rođendan i žurku.
Koliko je školski sistem, po tebi, prilagođen vremenu u kojem živimo i da li bi nešto trebalo menjati kako bi đaci zaista sticali znanja koja mogu da primene u praksi? Vidimo da rezultati testiranja koji se sprovode nisu baš za pohvalu.
Mislim da rezultati sa probne mature nisu ni sramota, ni greška profesora kao ni učenika. Korona nas je sve omela i mogu reći opustila. Nije lako vratiti staru naviku učenja tek tako. Iz priča sa drugarima sam primetio da se većini učenika ne sviđa novi koncept mature. Mislim da se vrši veliki pritisak na đake s obzirom na to da moraju da se spremaju za maturu pored prijemnih ispita koje polažu na fakultetima. Mislim da je najbolje ostaviti stvari takvim kakve jesu, jer promena ne mora da znači da je promena nabolje.
Šta ćeš zauvek pamtiti iz školskih dana?
Zauvek ću pamtiti naše ekskurzije, izlaske i druženja između časova. Mislim da sam u srednjoj školi stekao neka od neraskidivih prijateljstava.
“Najbitnije odluke u životu se donose iz srca”
Želiš da studiraš na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, smer grafičko inženjerstvo i dizajn. Zašto baš to i šta očekuješ od nastavka školovanja?
Odlučio sam se za smer grafičkog inženjerstva i dizajna na FTN-u jer smatram da je odličan spoj kreativnosti i stručnog znanja stečenom u srednjoj školi. Tokom poslednjih nekoliko godina sam shvatio da mi digitalna umetnost bolje leži nego ‘kodiranje’. Voleo bih da jednog dana radim u filmskoj ili gejmerskoj industriji. Ali, o tom potom…
Koja bi bila poruka i đacima i onima koji to više nisu?
Svima bih poručio da uče i rade ono što zaista žele i vole, kao i da se najbitnije odluke u životu donose iz srca.
„Velika je čast biti razredni starešina odeljenju koje ima đaka generacije“
Mihajlova razredna kaže da je ponosna na čitav razred koji je tokom četiri godine vodila.
„Svih 30 učenika koji su upisali smer elektrotehničar informacionih tehnologija došli su kao jako dobri đaci koji su imali odlične rezultate na završnom ispitu. Iako je Mihajlo od pvog razreda imao sve petice, nije se moglo reći da će baš on biti izabran za đaka generacije, jer je bilo još učenika sa istim uspehom kao i on. Međutim, tokom četiri godine srednje škole, Mihajlo se pokazao kao vredno dete, dobar drug koji je uvek nesebično pomagao drugima i redovno izvršavao sve svoje obaveze. Đak generacije treba da bude nosilac Vukove diplome, ali, pre svega, treba da bude zrela i kompletna ličnost, što naš Mihajlo stvarno jeste. Ponosna sam i srećna što sam im baš ja bila razredni starešina protekle četiri godine i čast mi je velika što je đak generacije iz mog odeljenja“, kaže Maja Almažan, Mihajlova razredna.
“Biti razredni starešina u uslovima kada đaci ne dolaze neposredno u školu je veliki izazov. Puno truda je uloženo. Ali kad se osvrnem unazad, shvatim da je u stvari bilo lako, jer su bili jedno dobro odeljenje i dobri đaci koji su se jako dobro snašli i u on-line nastavi. Moja poruka svima generacijama jeste da nikada ne treba odustati, treba se truditi, jer se na kraju taj trud mora isplatiti. Pošto sam profesor engleskog jezika, svojim učenicima sam napisala poruku u našem godišnjaku: Never stop dreaming, never stop believing, never give up, never stop trying and never stop learning!“, dodaje naša sagovornica.
Fotografije ustupili Mihajlo Tasić i Maja Almažan
.gif)
.gif)
