Meštani Ečke predstavili suvenire, gastronomiju i istoriju sela

U Gradskoj bašti u okviru manifestacije „Banatska bajka“ sinoć se predstavilo multinacionalno selo Ečka. Na početku programa koji je vodio glumac Milan Kočalović, emitovan je promotivni film o istorijatu sela, i njegovom kulturno – istorijskom nasleđu. Usledilo je čitanje poezije, nakon čega i muzički i folklorni nastupi. Na štandovima su bili izloženi proizvodi domaće radinosti, udruženja i samostalnih proizvođača.

Prema poslednjem popisu stanovništva, Ečka danas broji oko 4000 stanovnika. Reč je o multikonfesionalnom, multinacionalnom i multikulturalnom selu, sa tri različite crkve i 19 nacija koje žive u njemu. Svi žitelji skladno funkcionišu i žive, bez obzira na različitosti. Imaju svoje kulturno – umetničko društvo, lovačko društvo, fudbalski klub, mnogo poljoprivrednih proizvođača i samostalnih zanatlija.

-Klub žena Ečka je veoma aktivno udruženje koje postoji od 2001. godine. Bavi se negovanjem tradicije i učestvovanjem u humanitarnim akcijama. Od nedavno imamo novu predsednicu Maricu Kričković, i nadamo se još većem napretku sa njom na čelu. Organizujemo dva druženja godišnje, kada nam nekoliko stotina gostiju dolazi iz svih krajeva zemlje. Učestvujemo i osvajamo nagrade na svim tematskim takmičenjima, pa smo iz tog razloga odlučili da se večeras predstavimo sa kolačima, sa kojima smo ostvarili visoka mesta. Nas 14 žena, donelo je 20 vrsta kolača. Iako imamo predsednicu, sve žene su međusobno jednake, i sve funkcioniše na bazi dogovora, izjavila je bivša predsednica udruženja Emilija Bucu.

Očuvanje starih i tradicionalnih motiva u kombinaciji sa savremenim tehnikama, moguća je i ostvarljiva aktivnost.

-Dugo godina se bavim ručnim vezom, i primenjum ga svugde gde je moguće i upotrebljivo. Prepoznatljiva sam po malim, vezenim vrećicama punjenim lavandom. Jedno vreme sam bila „zaljubljena“ u dozidnice, takozvane „kuvarice – domaćice“ .U početku sam ih izrađivala u prirodnoj veličini, ali kako to više nije aktuelno, radim ih u manijim formatima. Vezem na stolnjacima, nadstolnjacima, keceljama, kuhinjskim rukavicama, jelovnicima za restorane… Radim motive svih nacija našeg mesta, prilagođene potražnji aktuelnog tržišta. Imam svoj krug mušterija koje snabdevam robom, a van toga svi zainteresovani me mogu pronaći na manifestacijama ovakvog tipa, poručila je Violeta Fijat.

Nijedna manifestacija se ne može zamisliti bez prisustva etno suvenira. Svoje radove u Gradskoj bašti izložila je i Viorika Magda.

-Ručnim radom bavim se 10 godina, a svoju zanatsku radnju „Etno suvenir“ imam već 6 godina. Radim različite tehnike, od pustovanja vune do obrade kože. Prepoznatljiva sam po izradi šešira od jute, jer jsam sa tim i krenula. Među današnjim eksponatima ima oslikanih tikvi, poslužavnika rađenih tehnikom „mix media“, tu su magneti za frižider obloženi grizom, vuneni i juteni proizvodi. Bitno mi je da ne odstupim od etno tradicije, bez obzira za koju se tehniku izrade odlučim, istakla je Magda.

Značajni čuvari tradicije svakako jesu kulturno- umetnička društva, koja kroz igru i pesmu prenose duh prošlog vremena.

„Kud „Lala“ je osnovan 2009. godine pri klubu žena, a od 2010. su registrovani kao kulturno-umetničko društvo. U našim redovima su deca različitih nacionalnosti koja zajedno nižu uspehe na takmičenjima i folklornim smotrama. Večeras ćemo prikazati igre iz Dragačeva i Vlaške igre. Ove godine smo osvojili treće mesto u Vojvodini, na takmičenju dece Vojvodine, kao jedini sa teritorije grada Zrenjanina koji su otišli na to takmičenje, ponosno kaže predsednica KUD „Lala“ Slavica Labinjanin.

Umetnički deo programa upotpunila je i Aleksandra Stefanović akademska umetnica na klarinetu.

-Fakultet sam završila u Nišu i vratila se u svoje rodno mesto. Član sam kulturno- umetničkog društva „Lala“ od samog osnivanja, i učestvujem kao igrač, deo pevačke grupe i orkestra. Bitno je da se mladi okrenu pravim vrednostima i da neguju svoje poreklo. Tačno je da mala mesta odumiru, ali to se dešava samo ako se ne trudimo da sačuvamo naše vrednosti, da ne zaboravimo ko smo, istakla je umetnica.

O ovom selu u neposrednoj blizini Zrenjanina, prvi pisani tragovi datiraju iz daleke 1439. godine, u poveljama despota Đurađa Brankovića. O poreklu imena ne postoje verodostojni tragovi, već samo legende, a meštanima je ipak najdraža ona koja se vezuje za ime velikog hunskog vojskovođe Atile, „Biča Božijeg“. Legenda kaže da je selo dobilo ime po Atilinoj ćerki Eče, koja je rano preminula. Današnja glavna ulica u Ečki deo je nekadašnjeg „carskog druma“ kojim su prolazile mnoge istorijske ličnosti i kraljevi. Prvi u nizu događaja koji je bitno uticao na istoriju i strukturu sela, jeste kolonizacija rumunskog življa, u drugoj polovini XVIII veka, i tada se broj stanovnika u narednih deset godina udvostručio. Najznačajniji događaj je svakako kupovina zemlja i stvaranje poseda, jermenskog trgovca Lazara Lukača 1780. godine, čija je porodica vladala Ečkom oko 160 godina. Davne 1820. godine otvorio je vlastelinski dvorac „Kaštel“, sagrađen u engleskom stilu. Danas je dvorac značajan simbol sela, a od devedesetih godina XX veka je stavljen pod zaštitu Zavoda za spomenike i kulturu.