Baka iz Zrenjanina nedavno je srdita uletela u jednu mesaru u centru grada, inače poznatog mesno-industrijskog giganta koji svoje prodajne objekte ima širom Srbije, i pokazala prašku šunku koju je kupila samo dva dana ranije, a sada je potpuno zelena.
Kao dokaz donela je i uredno pokazala fiskalni račun na kojem je bio datum. Nezainteresovani prodavci pravdali su se da joj možda frižider ne hladi namirnice dobro, pa je sve ostalo na rečima.
Mesarska mafija je proteklih godina pustila u promet desetine tona mesa uginulih životinja i zaradila milione evra sistematski trujući ljude. Po nekim proračunima, oko 300 miliona evra godišnje obrne se trgovinom mesa od uginulih životinja.
Početkom februara ove godine uhapšeni su i Branislav Jovanović iz Jakova i Marica.
Jedan švercer sa zrenjaninske pijace kaže da su najtraženija creva za kobasice, čija je cena u Mađarskoj bila skoro upola manja, tako da je zarada bila fantastična. Creva su bila vakuumski upakovana i velika količina se lako mogla prošvercovati u jednoj turi, uglavnom u gepeku, čak i na 40 stepeni.
Milić iz Adaševaca kod Šida zbog prodaje mesa od crknutih svinja. Oni su krali lešine sa stočnog otpada kod Ilinaca u Sremu, ali i sa jednog smetlišta u blizini Bečeja i od tog mesa pravili kobasice, a deo su i sušili. Te prerađevine i pršutu prodavali su u Beogradu, na parkingu kod zemunske pijace Gornja varoš.
Beograđani i Vojvođani za dve godine pojeli su oko sto tona ćevapa od mesa sumnjivog porekla, a ovaj podatak zvanično je izneo Ostoja Lubarda, mesar iz Zrenjanina, priznajući da je za dve godine prošvercovao sto tona goveđeg mesa, koje je krišom noću u džakovima isporučivao preduzeću Skara u Zemunu. On je naglasio da je prodavao meso bez papira po ceni od 300 dinara po kilogramu za pravljenje ćevapa.
– Kupovao sam stare krave u celom Banatu, klali smo ih pod kruškom i meso trpali u džakove, koje sam dva-tri puta nedeljno vozio u Zemun. Tamo su me između dva i pet sati ujutru čekali radnici Skare, preuzimali su džakove i davali mi novac za ranije isporuke. Nisam bio jedini koji je to radio – naglasio je Lubarda, uz napomenu da mu je vlasnik Zoran Golubović ostao dužan više od pola miliona dinara.
Mada je kasnije, Golubović ove tvrdnje pokušao da negira, ali su veterinarske inspekcije pronašle u magacinima njegove firme više od 250 kilograma mesa bez deklaracije i bilo kakvog porekla, dok je nešto kasnije u firmi, čija je vlasnica Golubovićeva supruga Olivera, otkriveno još 310 kilograma mesa bez papira i oko 250 kilograma mesnih prerađevina. Sve je uništeno u kafileriji.
I da apsurd ove priče bude još veći, prema nekim dostupnim podacima Uprave za veterinu, za godinu dana inspekcija je podnela tri prijave protiv ovog preduzeća, a sud je doneo jedno sudsko rešenje kojim je preduzeće kažnjeno sa 100.000 dinara, a odgovorno lice sa 10.000 dinara…
Bonovi za trihinelozu
Najveća epidemija trihineloze u Vojvodini pre desetak godina potekla je iz privatne klanice “Vajkov” u selu Kumane, nedaleko od Zrenjanina. Epilog od više od 300 obolelih od trihineloze, koji su konzumirali njihove kobasice.
Najviše su stradali radnici zrenjaninskih preduzeća Šinvoz i Inženjering-grejanje, koji su umesto dela plate, iz klanice “Vajkov” dobili bonove za kobasice. Zaražena kobasica stigla je i u druge krajeve Srbije, pa čak i do Crne Gore i Republike Srpske.
Trihinelom je zaraženo 15 vojnika garnizona u Svilajncu, po troje ljudi je obolelo u Banjaluci, Kikindi i Veterniku, dok je jedna osoba u Nikšiću stradala od kobasice filovane trihinelom. Uhapšeni su vlasnik klanice “Vajkov” Miloš Nosonjin i veterinarska inspektorka u Novom Bečeju Zorica Ćurčin.
Veterinarski i sanitarni inspektori su u akciji pojačane kontrole svinjskog mesa i mesnih prerađevina, do sada od različitih proizvođača u Srbiji, oduzeli ukupno 2.577 kilograma higijenski neispravnih proizvoda.
Izvor : Vestionline.com
