U proleće 1941. godine, nakon ulaska fašističkih trupa u tadašnji Petrovgrad, prva žrtva okupatora bio je Jevrejin Viktor Elek, vlasnik Fabrike šećera, koji je streljan 24. aprila 1941. godine.
Srušena je potom do temelja velelepna sinagoga, podignuta 1896. godine, jedna od najlepših predratnih građevina u gradu. Vrhunac fašističkog terora usledio je 18. avgusta 1941. godine, kada je u samo jednom danu nestala gotovo celokupna tadašnja jevrejska populacija našeg grada. Više od 1200 Jevreja, uhapšenih prethodnih dana u Petrovgradu i okolini, i zatočenih u objektu nekadašnje kasarne, današnje Poljoprivredne škole, toga dana sprovedeno je do obala Begeja. Potom su šlepovima, rekom, odvedeni u beogradske logore, odakle su sistematski vođeni na streljanje u Jajince i ledinu pored sela Jabuka, nadomak Pančeva.
Prošlo je od tada tačno 80 godina i Zrenjanin je danas, na Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, počeo obeležavanje godišnjice tih tragičnih događaja i stradanja svojih nekadašnjih sugrađana. Tim povodom održan je komemorativni skup i položeni su venci na spomen-ploču, u Jevrejskoj ulici, na mestu gde se nalazila sinagoga. U ime Grada Zrenjanina venac su položili gradonačelnik Simo Salapura, zamenik gradonačelnika Saša Santovac i sekretarka Skupštine grada Svetlana Grujić. Venac su položili i predstavnici Jevrejske opštine Zrenjanin, koji svake godine i organizuju ovo okupljanje.
Sećajući se svih žrtava Holokausta u svetu, danas se Grad Zrenjanin seća i Jevreja iz naše sredine, koji su doživeli sličnu tragičnu sudbinu. Obraćajući se prisutnima, gradonačelnik Simo Salapura istakao je da je Zrenjanin višenacionalna sredina i primer kako treba da se poštuju druge zajednice.
– Jedan od načina tog poštovanja jeste i obeležavanje datuma kao što je današnji, Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, na stradanje naših sugrađana i ovde smo se okupili da položimo vence na spomen-obeležje, da se setimo tih tragičnih događaja, ali takođe i da podsetimo i edukujemo naše sugrađane, pre svega mlade, da strahote Holokausta ne smeju da se ponove – kazao je Salapura i dodao da će ova godina proteći u obeležavanju tužnih godišnjica, koje će Grad Zrenjanin organizovati u saradnji s Jevrejskom opštinom.
– Osamdeset godina prošlo je od rušenja sinagoge u našem gradu, od deportacije naših sugrađana i potrudićemo se da ove godine, zajedno s našim partnerima iz Jevrejske opštine, Zrenjanin bude prvi grad u Srbiji koji će postaviti spomen-obeležja “kamen spoticanja”, ispred kuća gde su živeli naši tragično stradali sugrađani. Nadam se da ćemo to zajedno i realizovati i da će nam u ovoj godini, prilikom obeležavanja i drugih značajnih datuma, to biti dodatni podstrek za negovanje kulture sećanja na takve događaje, kako se nikada više ne bi ponovili – poručio je gradonačelnik Zrenjanina.
.jpg)
Potpredsednik Jevrejske opštine Zrenjanin Vladimir Arsenić istakao je dobru saradnju te organizacije, koja okuplja potomke pripadnika nekadašnje jevrejske zajednice, sa gradom Zrenjaninom. Podsetio je da su Jevreji tokom istorije bili značajan činilac razvoja našeg grada i da uspomenu na njih čuva danas oko 200 članova Jevrejske opštine, mahom potomaka nekadašnjih Jevreja.
– Ono što se dogodilo 1941. godine, kada je deportovana skora celokupna jevrejska populacija grada i srednjeg Banata, predstavljalo je veliku tragediju, ne samo za jevrejski narod, već za ceo grad, jer je nestao jedan od pokretača njegovog razvoja. Jevrejska zajednica je tek nedavno obnovila svoj rad u Zrenjaninu, naš život i rad je, naravno, ovde neometan i spokojan i doprinosimo razvoju ove sredine koliko god možemo – rekao je Arsenić na današnjem skupu.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je u znak sećanja na 27. januar 1945. godine, kada je Crvena armija oslobodila Aušvic-Birkenau, simbol masovnog stradanja ljudi, većinom Jevreja i najozloglašeniji fašistički logor smrti u porobljenoj Evropi. Danas se obeležava 76. godišnjica od tog događaja, a prigodnim skupovima i Zrenjanin se pridružio sredinama u kojima će se evocirati uspomene na stradale i poslati poruke mira i tolerancije, kako se takvo zlo nikada i nikome više ne bi ponovilo.
Procenjuje se da je tokom Drugog svetskog rata u sklopu nacističkog tzv. “konačnog rešenja” ubijeno do šest miliona Jevreja, što je bila trećina svih pripadnika tog naroda. U velikim delovima centralne i istočne Evrope, jevrejska populacija je gotovo nestala, ili je svedena na neznatan broj.
izvor: zrenjanin.rs
.png)
.gif)
.gif)
