Marko Ljubović iz Titela jedan je od onih koji u sebi nosi sav teret koji mu je život natovario na pleća. Odnedavno sam podiže troje dece koju pokušava da prehrani odlazeći u nadnicu.
Postoje ljudi oko nas koji svoju muku i tugu nose ćuteći, ne žaleći se i ne opterećujući nikog svojom patnjom. Mi ih najčešće neprimećujemo ili okrećemo glavu od njih, a jedan od takvih ljudi je Marko Ljubović iz Titela koji u sebi nosi sav teret koji mu je život natovario na nejaka pleća. Odnedavno on sam podiže troje dece koje pokušava da prehrani odlazeći sa konjem u nadnicu.
Trošna kućica skoro na kraju Titela, unutar je puna Markove ljubavi prema dvema ćerkicama i sinu, zbog kojih mu, kako kaže, ništa nije teško. Iako ga je žena ostavila pre skoro dva meseca samog sa troje dece, iako je morao da da otkaz da bi se brinuo o stoci i deci, nalazi snagu da ide dalje. Marko ima dvoje starijih, dečaka i devojčicu, Uroša (5) i Marinu (6) koji idu u vrtić, a o najmlađoj ćerkici, Milici, brine on od kako ga je supruga napustila i vratila se kod oca.
„Oni su mi podrška, snaga i volja da se borim za njih.. Do sada nam niko nije pomogao. Do sada mi niko nije pružio ruku pomoći a iskreno nisam ni od koga ništa ni tražio, navikao sam da sve sam u životu zaradim i steknem san svojim radom… Nisam navikao da išta od ikog tražim. Ja sam hteo decu i moram da se borim za svoju decu, kako umem i znam“, ispričao je Marko u razgovoru sa Brankom Stankovićem, idejnim tvorcem emisije „Kvadratura kruga“, kroz koju prolaze svi oni obeleženi sudbinom.
Jedan konj i čelična volja, sve su čime svakodnevno ide u mobu za troje gladnih usta koje hrani. Posao ne bira, sve radi, odlazi čak i u šumu odakle izvlači drva za sebe i za koji groš, da se nakupi za hranu i druge potrepštine. Za njega celo selo ima samo reči hvale, baš kao i Staka Bogunović, koja već godinama poznaje i sarađuje sa Markom oko sitnih poslova oko okućnice. Kako ističe, ponosno odbija da ikoga moli, već se svakodnevno bori za svoj dinar kojim hrani svoju decu.
„Nikada nije tražio pomoć od nekoga. Nikad od nikoga! Ja kad mu ponudim nešto, njemu je prosto neprijatno da to uzme. Kažem, Marko uzmi to, još je dobro, ako ti treba. Ako ti ne treba, nemoj uzeti. Onda kaže ‘Treba mi tetka Stako, ali meni je jako neugodno'“, kaže Staka Bogunović, komšinica Marka Ljubovića.
„Najveći problem je plaćanje, jer Marku je uvek nelagodno da naplati svoj rad pa kaže ‘koliko date'“, priča ona. Za dečicu, jednu drugoj do ramena, dve devojčice i sebe, mesečno zaradi najviše 40.000 dinara mukotrpnim radom. Kako kaže, sa tim parama, ne može uvek da im obezbedi sve što im je potrebno. Da mama nije sa njima u kući, znaju čak i mališani, što su potvrdili odgovorom na Brankovo pitanje da i znaju gde im je mama.
„Mama je otišla kod dede“, kažu uglas Marina i Uroš, dok Milica bezbrižno drema u očevom naručju. Skromni i nasmejani, Marina i Uroš su na Brankovo pitanje šta bi voleli da dobiju, imali jednostavne odgovore. „On hoće barbiku. I da jede, ludo da jede“, rekla je mala Marina u ime svog brata, koji ju je ipak ispravio.
O boljem životu, Marko veli da mašta. Dečici su makar Božićni praznici protekli lepo, budući da im je Branko zajedno sa svojim prijateljem, doneo paketiće u kojima se nalazilo sve ono što im je najpotrebnije. Pored igračaka, u dom Ljubovića stigli su brašno, ulje, jaknice, tople farmerice… Pa, ko zna, možda se javi neko ko će Marku da ponudi posao koji će moći da uklopi sa obavezama oko stoke. Za njegov i osmeh njegove dece.
Izvor: RTS/Mondo
.gif)
.gif)
