I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Aviv park Zrenjanin
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

Marko Marković iz Torka o prednostima studiranja u Evropi

Iako na prvi pogled ne deluje tako, studiranje je možda i najlepši period u čovekovom životu. Mnogi tada prvi put odlaze od kuće na duže. Odvajaju se od roditelja i prijatelja, dolaze u novu sredinu i upoznaju nove ljude… Istina, ukoliko želite da budete dobar student morate da se pomučite i da spremate ispite, ali u tom periodu učenje je većini ionako jedina obaveza. Svršeni srednjoškolci iz Zrenjanina, ako se ne odluče za visoke škole u našem gradu, uglavnom upisuju fakultete u Novom Sadu, Beogradu, Kikindi ili Subotici. Ima i onih koji odlaze u Mađarsku. Marko Marković iz Torka odlučio se da studira u Rumuniji.  

Marko Marković na ekskurziji u San Marinu

Marko Marković ima 23 godine. Osnovne studije završio je u Temišvaru, gde je upisao i master. Tokom školovanja na Univerzitetu Vest, mnogo je putovao po Evropi.

“Ukratko rečeno, studiram gde god stignem. (smeh) Volim da putujem, a to mi omogućava i fakultet, tako da to koristim maksimalno. Student sam Fakulteta političkih nauka u Temišvaru. Tamo sam bio i na osnovnim studijama, a sad sam na masteru. Kad god sam bio u prilici, prijavljivao sam se za razmenu studenata. Tokom osnovnih studija, jedan semestar sam bio u Nemačkoj. Sada sam se vratio iz Italije gde sam takođe bio jedan semestar. Za koji dan idem na isto toliko u Belgiju”, počinje priču Marko Marković, student iz Torka.

PerSu marketi

Koloseum, Rim

Odluku da studira u Rumuniji doneo pred sam upis na fakultet

“Odluku da studiram u Rumuniji, a ne u Srbiji, doneo sam na prečac. Spremao sam se za prijemni ispit na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, smer međunarodni odnosi. Onda mi je kum, koji je otišao u Temišvar da studira, rekao da to isto što sam planirao da studiram u Beogradu postoji u Temišvaru i da su predavanja na nemačkom. Kako nemački pričam od treće godine, želeo sam da iskoristim to znanje. Osim toga, cilj mi je da se preselim u Nemačku. Mislim da studije u Rumuniji mogu u tome da mi pomognu, jer je ta država već članica EU. Postoje razni programi razmene studenata i kod nas u državi, ali to nije toliko razvijeno i ne funkcioniše kao u drugim državama. Činilo mi se da ću lakše ostvariti svoje planove ako odem u Temišvar, a to mi je i ekonomski povoljnije”, dodaje naš sagovornik.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Univerzitet u Bolonji

Marko Marković govori pet i uči još tri strana jezika

Marko očekuje da mu studiranje u Evropi pomogne prilikom zapošljavanja.

“To će biti jedna od referenci u mom CV-ju. Možda će mi to značiti, onda kada budem tražio posao. Uz to, ovu razmenu studenata koristim da upoznam što više kultura i da naučim što više jezika. Trenutno govorim pet jezika. To su rumunski, srpski, nemački, engleski i italijanski. Sada učim mađarski, švedski i francuski”, kaže naš sagovornik.

“Od jezika koje govorim najteži mi je rumunski, jer za njim nikada nisam imao potrebu. Nikada ga nisam učio u školi, ni pravopis, ni gramatiku. Ali, pošto sam iz sela koje je pretežno rumunsko onda sam ga naučio od komšija. Jeste da studiram u Temišvaru, ali tamo sam osnovne studije slušao i polagao na nemačkom. Master je sad na engleskom. Počeo sam da ga malo više pričam, jer tamo imam prijatelje. Od ova tri jezika koja trenutno učim najteži mi je mađarski, jer je on specifičan. Nema veze ni sa jednim od jezika koje znam i učim. Ali, svakako mi je interesantan. A kako sam delom i Mađar, voleo bih da znam jezik predaka”, dodaje Marković.

Cinque Terre, Italija

U Srbiji se studenti opterećuju nebitnim informacijma

Iako sve zemlje u kojima je do sada studirao pripadaju Evropskoj uniji, Marko je uočio da postoje i razlike među studijskim programima.

“Što se tiče sličnosti studijskih programa na nivou Evropske unije, mogu da kažem da je ceo sistem manje-više uniformisan. I to kada govorimo o bodovima, poenima, priznatosti diploma među državama. Međutim, ima i razlika u načinu sprovođenja programa. Istina, one nisu prevelike. U Italiji sam, recimo, imao više puta tokom nedelje jedno predavanje. S druge strane, određeni predmet u Nemačkoj sluša se nekoliko sati u toku jednog dana u nedelji, tako da taj predmet opet imamo tek sledeće nedelje. U Italiji mi se dopalo i to što su profesori dovodili dosta stručnjaka i gostiju iz Brisela koji su nam držali predavanja. U Nemačkoj, na primer, za razliku od Temišvara gde mi je baza, mnogo više se baziraju na praksi, a manje na teoriji. Tu nije reč o klasičnoj praksi i radu, već se sve više svodi na nekakva istraživanja i donošenja zaključaka. Manje su zastupljena suvoparna predavanja”, kaže naš sagovornik.

Habzburg Zamak Zigmaringen, Nemačka

Kao što je uvideo sličnsti i razlike između studiranja u zemljama članicama EU, tako je ovaj student iz Torka uočio i to koliko se studije u Srbiji razlikuju od onih u Evropi.

“Ja sam pisao jedan referat na temu razlika i sličnosti studiranja u Srbiji i Temišvaru. Na osnovu toga koliko sam informacija uspeo da prikupim, deluje mi da se u Srbiji traži previše od studenata. Da je gradivo preobimno. Nije da se u Rumuniji, Nemačkoj, Italiji traži malo, ali ovde se insistira na gomili informacija koje student neće koristiti nikada, pogotovo ne kada se bude zaposlio u struci. Ne bih da kažem da je to maltretiranje studenata, ali mi tako nekako deluje. U Evropi je, kažem, sve više podređeno praksi, što je mnogo bitnije”, objašnjava Marković.

San Marino

Na razmeni student ima vremena i da uči i da upozna državu čiji je gost

U svakoj od zemalja u kojima je bio na razmeni, Marko je proveo između pet i šest meseci. To je bilo dovoljno da se bar za početak upozna sa kulturom i tradicijom naroda koji tu žive.

“Programe za gostujuće studente pripremaju fakulteti koji primaju studente sa razmene. Za vannastavne aktivnosti su negde, takođe, zaduženi fakulteti, a negde to vreme organizuju studentske organizacije. U to spadaju razni izleti, ekskurzije, žurke, druženja… U Italiji sam obišao najmanje 20 različitih gradova. To mi je bilo fenomenalno, a sve je organizovala studentskska organizacija. U Nemačkoj je sam fakultet osmislio i studijski i prateći program za nas strance. Svi vode računa o tome da imamo vremena i da učimo i da upoznamo zemlju u kojoj privremeno boravimo”, kaže naš sagovornik.

Konstanc, grad u kojem je Marko studirao, Nemačka

“U Italiji smo prvih nekoliko nedelja istraživali sam grad u kojem smo bili. Da bismo se međusobno upoznali, bile su organizovane žurke. Svaki student koji je došao na razmenu je tu pravio neko nacionalno jelo. Ja tog dana nisam mogao da budem na žurci, jer sam morao da učim, ali sam zato za 1. maj spremao roštilj. Tako da sam tadašnji izostanak nekako kompenzovao. Mogu da kažem da se svima jako dopao roštilj. Pekli smo i meso i kobasice i svi su uživali. Onda je jedna drugarica iz Slovačke spremala piletinu u rerni. Nakon mesec dana, dolazi do većih dešavanja, kao što su ekskurzije. Iz Firence smo išli na tri dana u obilazak Napulja, Pompeje i ostrva Kapri. To je nešto nezaboravno”, dodaje Marković.

Ekskurzija, Cinque Terre, Italija

Srbi i Italijani imaju sličan mentalitet

Na ovakvim putovanjima se najbolje upoznaje i mentalitet nekog naroda.

“Za razliku od Srbije gde se ljudi bukvalno za minut dogovore da se vide, u Nemačkoj je sve bilo dva-tri dana unapred isplanirano kako bismo znali gde ćemo i šta ćemo. U Firenci, je bilo suprotno. Isto kao i kod nas. Čujemo se telefonom i dogovorimo se da se nađemo za pola sata, da idemo negde”, kaže ovaj dvadesettrogodišnji student.

Odlazak Marka sa bratom do Rima na nekoliko dana

Najviše studenata na razmeni je iz zemalja Evropske unije.

“Nemački studenti su šampioni u razmenama. Njih ima svuda. Bilo je dosta ljudi i iz Španije. S druge strane, bilo je ljudi iz Kine, SAD, Meksika… U Nemačkoj je bio kolega student koji je došao iz Bangladeša. Tužan deo priče je taj što kada se završi semsetar i kada se svako vrati u zemlju u kojoj živi ili studira, druženje uglavnom prestaje. Još neko vreme ostajemo prijatelji na fejsbuku, ali vremenom se i taj kontakt gubi. Ima i drugačijih primera. U Italiji sam stekao drugaricu iz Nemačke, sa kojom sam ostao u kontaktu i sa kojom bi trebalo da se vidim kada budem otišao u Belgiju. Ona živi blizu nemačko-belgijske granice. Ideja je da sa njenim prijateljima idem na dvodnevnu ekskurziju u Hajdelberg. Znači moguće je da se ostane u kontaktu, ali zavisi ko se sa kim koliko zbliži”, kaže naš sagovornik.

Kad god je vreme dozvoljavalo Marko je sa prijateljima obilazio muzeje po Firenci, Italija

“Želim da posetim Ameriku i jugoistočnu Aziju”

Do kraja master studija Marko ima još dva semestra. To je, kaže, pravo vreme da se prave planovi za budućnost.

“Pretposlednji semestar ću biti u Belgiji, a poslednji u Temišvaru. Imam neke ideje za budućnost. Hteo bih da vidim nekako da se organizujem da odem u Ameriku na nekoliko meseci preko programa Work and travel. Da vidim kakav je tamo život. Upoznao sam dosta ljudi iz Amerike koji su bili u Evropi. Želim i ja da odem kod njih. To mi je plan za sledeće leto. Nakon toga bih pokušao da iskoristim postojanje međunarodne studentske organizacije AIESEC koja pomaže mladima da pronađu posao i steknu praksu. Ova organizacija ima razgranatu mrežu u više od 130 država na svetu. Želeo bih da preko njih nađem neki poslić na pola godine ili godinu u jugoistočnoj Aziji, jer je to tako daleko, a želim da proputujem što više. Ili možda u južnoj Americi”, otkriva Marković.

Markov part-time posao za Božicnu pijacu, Nemačka

Zbog odluke da studira na ovaj način, Marko se nije pokajao. Ipak, postoji nešto što mu i pored svih pozitivnih strana studentskih razmena smeta.

“Sada kad razmislim, shvatam da me jedino malo nervira to što sam mnogo odvojen od porodice i prijatelja. Recimo, ove godine sam samo mesec dana bio kod kuće. U takvim uslovima trpe drugarstvo i prijateljstvo. To se malo teže održava kada si daleko više od 1.000 kilometara od kuće, pa se sa drugom čuješ jednom u nedelju dana. Vi se tada ispričate, ali nije to isto kao kada se dogovorite da odete na kafu i da se vidite uživo i po nekoliko puta nedeljno. Ali, to je jedina stvar koju bih naveo kao zamerku tokom mog studiranja. Mada i to može da se prevaziđe. Recimo, jedna moja drugarica je bila kod mene u Firenci na 10 dana”, zaključuje Marko Marković, student iz Torka.

Foto: lična arhiva Marka Markovića

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh