Za langoš se govori da je to tradicionalni mađarski specijalitet od testa. I najčešće se pravi u Mađarskoj, mada se može pronaći i u Austriji, Rumuniji, Češkoj. Ovo jelo je popularno i u severnim delovima Srbije, gde ima mađarskog stanovništva. U smešu za testo idu voda, so, bašno i kvasac, a specijalitet se peče u vrelom ulju. Langoš može biti i slan i sladak obrok, zavisno čime se filuje. U poslednje vreme prodaje se i u restoranima brze hrane, ali i na manifestacijama na kojima se pravi na licu mesta. Jer, pravi langoš mora da bude svež.
Dragan Pešić i njegova supruga pre tri godine otvorili su kafanu u mestu gde žive. Osim tradicionalnih jela koje se nude po restoranima, u ponudu su uključili i nešto što većina kafana nema. Tradicionalni mađarski specijalitet – langoš.
“Za pravi langoš testo mora da se premesi tri puta. Tu idu brašno, kvasac, so, voda i jedan tajni sastojak koji ne mogu da vam otkrijem. Nikako. Jer će onda i drugi da počnu da koriste taj tajni sastojak. Testo mora da stoji najmanje 3-4 sata. U suprotnom ne može da se razvuče onako kako treba. Površina na kojoj se testo razvlači mora da bude glatka. Da se ono ne bi raspadalo. Moraju da se ispoštuju i svi koraci prilikom mešenja testa. Tačno se zna vreme kada se ubacuje kvasac, kada drugi sastojci. Nije to samo umešam sve što treba i to je to. U suštini reč je o kiselom testu. Ono ne sme da bude ni gusto, ni retko. Mora lepo da se odvaja, da klizi kroz prste“, kaže Dragan Pešić iz Malog Iđoša.
Langoš se više traži na severu, nego u ostatku Srbije
Osim u svom lokalu, porodica Pešić langoš pravi i prodaje i po manifestacijama.
„Imamo sve dozvole koje su potrebne da bismo prodavali na manifestacijama. Langoš se slabije traži od Novog Sada pa južnije. Ali u Topoli, Senti, Čantaviru, Bečeju jako se lepo radi. Evo ovde u Novom Sadu gde smo sada, slabo ima posla. Narod ne zna šta je langoš“, objašnjava naš sagovornik.
Ovaj specijalitet se najčešće pravi u Mađarskoj, ali se može pronaći i u Austriji, Češkoj, Rumuniji i na severu naše zemlje.
„Langoš je ustvari nemački specijalitet koji su Mađari preuzeli“, tvrdi Dragan.
„Langoš može da bude i slan i sladak obrok. Može da se namaže s eurokremom, čokoladom, džemom, kečapom, sirom, pavlakom, kajmakom… Jedan langoš se peče od 3 do 5 minuta u vrelom ulju. Zavisi koliki je. Ako je u pitanju veći langoš onda se peče malo duže, a ako je manji onda kraće. Obavezno to mora da se peče u fritezama, ne može u nekim starim šerpama. Originalni langoš mora da ima neutralni ukus da bi mogao da se jede i kao slan i kao sladak. 5 grama soli se stavlja na kilogram brašna“ dodaje naš sagovornik.
Oni koji ne znaju o čemu je reč, misle da od ovog specijaliteta ne mogu da se najedu.
„Najčešće pravimo langoš koji je veličine 45 puta 35 centimetara. To je više nego dovoljno za jedan obrok. Retko ko može da pojede toliko odjednom. Problem je što na mnogim manifestacijama po Srbiji ljudi nisu čuli za langoš, ne znaju šta je to i onda se pre odlučuju da kupe pljeskavicu ili neko drugo jelo s roštilja. U delu zemlje gde ima više Mađara, mnogo bolje prolazimo, jer su ljudi navikli i znaju šta je langoš“, objašnjava Dragan.
Ljudima je interesantno kada vide kako se langoš priprema na licu mesta
Ko jednom proba langoš, kasnije postaje redovna mušterija.
„Kad prvi put probaju langoš, posle se ljudi sami vraćaju da kupe još. I to po nekoliko komada. Ali, dok ne probaju ne kupuju uopšte. Teško je ponekad ubediti ljude da probaju nešto novo. Dolaze do nas, jer im je interesantno kako se ovo sprema na licu mesta. Mi tu razvlačimo testo i pečemo ga. Miris jako puno privlači ljude. Ko god prođe mora da zastane da vidi o čemu se radi. A sam proces pripreme je zanimljiv. Langoš ne može unapred da se negde napravi i da se prodaje. Mora da bude svež, lep, žut. Ljudi najviše traže langoš s eurokremom“, kaže naš sagovornik.
„Uštipke i langoš ne treba mešati“
Ljudi često upoređuju langoš i uštipke. Međutim, Dragan Pešić uverava da ova dva jela nikako ne treba mešati. U Srbiji se za langoš odomaćio i naziv „mađarske mekike“.
„Langoš se jako puno razlikuje od uštipaka. Uštipci se prave s mašću ili uljem, a ovde toga nema. To je specijalitet u kojem nema ulja. Kad ga jedeš ukus je super“, objašnjava Dragan.
Cena jednog langoša je pristupačna čak i za one s tanjim novčanicima.
„Langoš prodajemo po ceni od 100 do 150 dinara, zavisno na kojoj smo manifestaciji i koliko moramo da platimo zakup prostora. Uglavnom je cena 100 dinara za komad. I za 100 dinara ljudi mogu baš da se najedu. Cena je prilagođena kupovnoj moći građana, koja je sve lošija i lošija“, kaže naš sagovornik.
Dostupni podaci pokazuju da langoš vodi poreklo od starorimskog hleba koji se pekao u pećima, neposredno u blizini vatre. Obično se pripremao za doručak. Na dan kada je pečen hleb deo testa je odvajan i pečen na ovaj način. Danas langoš može da se pripremi u bilo koje doba dana. Jedino što je za to potrebno određeno vreme, jer testo mora da odstoji. A može i da se jede kao bilo koji obrok u toku dana u slanoj varijanti. Ili kao slatka užina.
.gif)
.gif)
