Luka Radaković je učenik generacije Zrenjaninske gimnazije

Na osnovu obrazloženja komisije Nastavničkog veća Zrenjaninske gimnazije, jednoglasno i javnim glasanjem doneta je odluka da se pohvala „Učenik generacije“ dodeljuje učeniku IV-9 odeljenja Luki Radakoviću. Ove godine su kandidaturu za „Učenika generacije“ predali sjajni učenici Luka Radaković IV-9, Milica Gecin IV-5, Vuk Vujičin IV-2, Jelena Muratović IV-6, i Nađa Markov.

Zanimalo nas je kakvo priznanje predstavlja titula „Učenika generacije“ za Luku Radakovića i koji su njegovi dalji planovi.

Pored priznanja „Učenika generacije“, Luka je dobitnik Vukove diplome, specijalne diplome iz matematike, raznih pohvala, prvog mesta na „Arhimedes matematičkom turniru gradova“, diploma sa takmičenja iz fizike, a stigao je i dva puta do republičkog takmičenja iz hemije. Luka je takođe i učesnik raznih vannastavnih aktivnosti, projekta „Euriade“, tribina, otvorenih vrata, a takođe je bio i učesnik u Istraživačkoj stanici Petnica.

Šta za tebe znači titula „Učenika generacije“?

Vrlo sam ozbiljno shvatio svoje školovanje još od prvog dana kada sam upisao Zrenjaninsku gimnaziju i već tad sam postavio sebi ciljeve. Uvek sam ulagao trud i napor u svoje obrazovanje i dalji napredak i prilikom tog rada se pojavila neka motivacija da jednog dana budem „Učenik generacije“. Za mene ovo priznanje mnogo znači, i upravo znači da se moj trud i rad primeti i da se taj trud isplatio. Veoma sam srećan zbog uspeha koji sam ostvario, jer sam time ostvario i sve svoje ciljeve koje sam zacrtao.

Kako su tvoji vršnjaci reagovali na vest da si „Učenik generacije“?

Najbliži prijatelji su bili presrećni zbog mene, i oni su uvek verovali u mene i bili tu kada god je bilo najteže i kada god je to bilo potrebno. Uvek sam od njih imao podršku i pomoć oko bilo čega, a i ja sam takođe uvek bio tu da njima pružim pomoć. Tokom školovanja sam stekao mnogo prijatelja i siguran sam da će ta prijateljstva trajati dugo. Zahvalan sam na tome i na svim reakcijama.

Kako je protekla ceremonija maturske večeri?

Prvo smo imali svečanu ceremoniju u Kristalnoj dvorani i svi smo bili u nekoj melanholičnoj atmosferi zbog toga što je ovo poslednje okupljanje cele generacije, zajedno sa svim profesorima, ali takođe smo i radosni jer smo se svi zajedno skupili i prisećali svih lepih trenutaka tokom ove četiri godine. Imao sam tremu dok je trebalo da držim govor posle dodele priznanja, ali sve je proteklo u najboljem redu. Posle toga smo svi ostatak večeri proveli u Hotelu Vojvodina uz svečanu proslavu.

Kako bi opisao svoje školovanje u Zrenjaninskoj gimnaziji?

Svoje školovanje bi opisao kao period pun lepih, ali naravno i nekih manje lepih trenutaka. Naravno, lepi trenuci su oni koji se pamte. Bilo je puno truda i rada, smejanja i druženja, međutim imam osećaj da nam svima fale te dve godine koje smo „izgubili“ tokom perioda pandemije korone i koje ne možemo da nadoknadimo. Verovatno su najgori trenuci bili ti kada nismo bili u školskim klupama, već kada smo se gledali „iza ekrana“, a to je u velikoj meri uticalo na međuljudske odnose. Nismo mogli da očekujemo tu nepredvidivu situaciju, ali mislim da je Gimnazija na vrlo uspešan način uspela da reši te poteškoće nastale tokom online nastave. Išli smo uživo po pola grupe iz razreda i na taj način je odeljenska zajednica uspela da „opstane“, a i družili smo se privatno. Mom razredu je posebno značilo to što smo subotom išli na dodatnu nastavu iz matematike kod profesora Tolmača. Tokom celog školovanja je bilo izuzetno lepih trenutaka vrednih pamćenja i ceo taj period bi opisao kao pretežno lepo iskustvo.

Koje uspomene bi posebno istakao?

Istakao bih druženje tokom školskih odmora, deljenja užina i sve one trenutke koje sam proveo zajedno sa svojim razredom. Posebno bih istakao uspomenu sa učešća na projektu „Euriade“, koji se održao u Holandiji i koji mi je nekako nadomestio tu matursku ekskurziju koju nismo imali. U Holandiji sam upoznao različite i divne ljude i različite kulture i običaje i to mi je bilo jedno izuzetno iskustvo. Takođe sam u Petnici upoznao učenike iz cele Srbije i regiona i one slične meni koji su zainteresovani za nauku i naučni rad.

Kakvi su tvoji planovi za budućnost?

Planiram da započnem studije koje imaju veze sa hemijom, a studije bih nekad voleo da nastavim u inostranstvu, gde bih imao mnogo mogućnosti da se usavršavam na tom polju. Voleo bih da se bavim proučavanjem i proizvodnjom lekova i da omogućim svima da taj lek bude dostupan i time načinim neku promenu u društvu. Voleo bih da budem upamćen po tome što pomažem ljudima. Vratio bih se ovde kada uspem u tom cilju i kada predstavim svoju državu u najboljem svetlu bilo gde u svetu.

Šta bi poručio mlađim generacijama?

Budite ono što jeste i nemojte se menjati zbog drugih, zacrtavajte sebi visoke ciljeve i težite ka tome da ih ostvarite. Nikada ne odustajte i nemojte da se bojite neuspeha, jer neuspesi mogu samo da nas ojačaju i da nas nauče nečemu što će nam kasnije koristiti.