Lovačko udruženje ima višedecenijsku tradiciju rada i postojanja u našem gradu. Udruženje čine lovačka društva iz svih naseljenih mesta, i svi se manje ili više susreću sa istim pogodnostima i problemima.
„Lovačko udruženje grada Zrenjanina je osnovano 1981. godine, i od tada kontinuirano radi, i najveće je u Srbiji, kako po broju lovaca, tako i po površini na kojoj gazduje. U njegov sastav ulaze lovačka društva iz 22 naseljena mesta. Trenutno, udruženje ima 1100 registrovanih lovaca, iz svih društava. Udruženje gazduje na 121000 hektara, na tri lovišta, Begej – sever, Begej – jug i Tisa. O lovištima se brinu, dugogodišnja upravnica lovišta Milena Romaneli, i dva lovočuvara Terzić Saša i Ivan Janković. Dinamika rada je raznolika, od prihrane divljači, organizovanja lova, pa sve do najsitnijih delatnosti, koje su neophodne za funkcionisanje. Postoje definisani vremenski periodi za lov na određene vrste, a trenutno je dozvoljen lov na predatore, na lisicu i šakala“, pojasnio je sekretar udruženja Damir Kravarušić.
Damir Kravarušić je sekretar već nekoliko godina, a nedavno su na čelo društva došli Bojan Janjić na funkciju predsednika, i Davor Radosavljević kao njegov zamenik.
Kako postati lovac?
Pored osnovne zainteresovanosti, i ljubavi prema ovakvom vidu života, svako ko želi da postane lovac, mora proći i niz opštih i zakonskih regulativa.
„Za lovce se kaže da to postaju iz ljubavi i tradicije, jer su većini i dede i očevi bili lovci, a i zato što vole da se druže. Lovačka društva su svugde jako dobro organizovana. Da bi neko postao lovac, prvo mora da se opredeli za pripadnost određenom lovačkom društvu, i da ga to društvo primi kao člana na godišnjem zboru lovaca. Nakon prijema dolazi do udruženja, i udruženje mu potvrđuje članstvo. Lovac mora da položi test rukovanja oružjem, a nakon toga ide u Novi Sad, kako bi u savezu polagao lovački ispit. Deo lovačkog ispita čine opšta saznanja o poznavanju divljači, i potrebnih informacija o vrstama. Nakon položenog ispita, plaća se lovačka članarina, i predaje se zahtev za nabavku oružja“, naveo je sekretar.
Problemi, druženja i jubileji
Dinamika rada lovačkih društava u naseljenim mestima je mahom ista, kao i problemi sa kojima se susreću. Većina društava nema svoj zvanični lovački dom, a nažalost ni potrebna sredstva da ih obnove ili naprave. Takav je slučaj i sa društvom u Banatskom Despotovcu, gde je Damir predsednik.
„Kada je u pitanju lovačko društvo iz Banatskog Despotovca, trenutno smo u fazi ponovne izgradnje lovačkog doma, jer nam je prethodni izgoreo pre dve godine. Na našu veliku žalost, to se dogodilo odmah nakon završetka izgradnje, a šteta je bila totalna. Mi smo tek krenuli u obnovu i izgradnju, i imamo još puno posla. Pomaže nam grad, kao i prijatelji, i pojedine firme. Mi sami obavljamo sve poslove oko obnove, i organizujemo akcije. Ne može se predvideti kada ćemo završiti, jer je potrebno još puno toga uraditi. Svaki vid pomoći kako nama, tako i drugim društvima, je uvek potrebna“, istakao je sekretar Damir Kravarušić.
Pored svih problema, lovci vole da se okupe, organizuju druženja, i obeleže jubileje na svakih pet ili deset godina. Tom prilikom dodeljuju nagrade, odlikovanja, pohvalnice i zahvalnice svojim članovima, donatorima i prijateljima. Kada su u pitanju druženja, svako ih organizuje prema svom nahođenju, a kao najomljeniji specijalitet lovaca, Damir je istakao, naravno lovački gulaš.
.gif)
.gif)
