Šta čitati tokom leta? Na lajtmotivsko pitanje koje se provlači od juna do kraja avgusta bibliotekari odgovaraju brojnim preporukama knjiga i osluškivanjem različitih čitalačkih senzibiliteta.
Prethodna dva leta obeležila je inicijativa zrenjaninskih bibliotekara koja se zvala “Knjige koje letuju sa vama”. Ljubitelji knjige putem društvenih mreža slali su zrenjaninskoj biblioteci fotografije knjiga koje su poneli na odmor, pa je uživanje bilo višestruko: i u predlozima za čitanje i u lepotama ambijenta u kojima je izabrana knjiga fotografisana. Letnje foto preporuke gotovo su mirisale na more i odisale mirom prirode koja je negde, daleko od kuće.
Još uvek ne znamo kako će izgledati leto pred nama. U moru neizvesnosti, najneizvesnije je upravo – more, odlazak na odmor i putovanja. Srećom, dobre knjige su izvesne. Ovo može biti leto za drugačija putovanja, ona unutrašnja. Zato su bibliotekari odabrali da odgovore na težak zadatak: svako je izabrao jednu knjigu za ovakva putovanja i to baš onu koja bi, kao u dečjoj igri, bila u popisu stvari koje bi poneli na pusto ostrvo.
„Koja je knjiga koju biste poneli kada biste završili na pustom ostrvu?“ Ja im kažem telefonski imenik. Pošto sa svim tim imenima mogu da smislim divne priče“, rekao je italijanski književnik Umberto Eko.
A evo kako bi izgledala zamišljena polica zrenjaninskih bibliotekara na, takođe zamišljenom, pustom ostrvu:
-
Beli:
Garsija Markes, Gabrijel. Ljubav u doba kolere: Beograd : Sezam book, 2012
„Ljubav u doba kolere“ knjiga je za sva vremena. A, bogme, i za naše doba korone kao poručena. Кliše je, naizgled, melodramski, ali samo naizgled. Iz pera Gabrijela Garsije Markesa izliva se fantastična realnost tragične, neostvarene ljubavne priče, čežnje koja ne bledi, nade i godinama sveprisutnih očekivanja.
Vedrinom, šalom i zanosnom duhovitošću Markes provlači svog junaka Florentina Arisu kroz sve lomove i razočarenja i uvodi ga u bajkovito finale gde se davna, mladalačka zaljubljenost, nakon pedesetak godina kruniše zajedništvom.
-
Darko:
Murakami, Haruki. Ubistvo Komtura. Beograd : Geopoetika, 2018
Poslednji roman velikog japanskog pisca Harukija Murakamija još jedan je dragulj u kruni svetske književnosti. Sjajna priča izvanredno korespondira sa umetničkim sublimatima zapadne civilizacije koje ovaj pisac ume da ukomponuje kao unikatno delo. Knjiga o stvaranju i razumevanju umetničkog dela i senzibiliteta… Prepustite se i uživajte.
-
Dragana:
Bastašić, Lana. Uhvati zeca. Beograd: Booka, 2020
Divan roman Lane Bastašić “Uhvati zeca” prvenstveno govori o ženskom prijateljstvu kao itekako zahtevnom zadatku, o stvaranju ženskog identiteta, lutanju između iluzornih domova i onih koje sami gradimo, o tome kako je biti žena neprekidnog tranzita. Neka roman “Uhvati zeca” bude preporuka za ovo leto kao priča sećanja na jednu zemlju, prijateljstvo, detinjstvo…
-
Vladimir:
Uelbek, Mišel. Karta i teritorija. Beograd: Booka, 2017
Roman Karta i teritorija odista nastavlja kritiku francuskog dekadentnog društva koju Uelbek manje-više dosledno sprovodi u svakom svom romanu. Ipak, krećući se kroz svet vizuelnih umetnosti i književnosti, pisac nam predočava njihovu prirodu na početku dvadeset prvog veka, istovremeno im predviđajući budućnost. Poetično ironičan, samokritičan i hirurški precizan, Uelbek pred svoje čitaoce stavlja pitanje o prirodi lepote u savremenom svetu i, bez obzira na gorčinu njegovih zaključaka i predviđanja, umetnost će, verovali ili ne, preživeti.
-
Maja:
Lofting, Hju. Doktor Dulitl. Čačak: Pčelica, 2015
Doktor Dulitl je prestao da leči ljude kada je shvatio da razume jezik životinja. Uz pomoć svojih najboljih drugara – patke, psa, svinje, papagaja i sove, uči mlade čitaoce da je ljubav prema životinjama osnov jednog boljeg i humanijeg sveta. Ljubav se nalazi svuda oko nas, ali moramo da je negujemo i da se lepo, pristojno i pažljivo ophodimo prema svim živim bićima. Ova knjiga postaće omiljena deci koja vole životinje, a onima koji tu ljubav još nisu spoznali, sigurno će promeniti pogled na ta mala slatka bića zvana kućni ljubimci.
-
Ana:
Funke, Kornelija. Srce od mastila. Beograd: Čarobna knjiga, 2009
Zanimljiva, dinamična topla i nežna, satkana od ljubavi, čežnje hrabrosti i borbe, vraća nam veru u život i podseća na moć knjige da oživi nestvarno, povede u avanturu i pobedi zlo.
-
Ranka
Akinari, Ueda. Priče kiše i meseca. Beograd: LOM, 2006
U pričama ovog japanskog pisca fenomenu irealnog se prilazi kroz maštanje, snove ali ove priče nisu izvan ljudskog iskustva, svesti. Ta mešavina stvarnog i natprirodnog, ispričana jednostavnim jezikom i stilom kojim precizno izražava misao, čitaoca uvlači u svet daleke prošlosti i isto tako dejstvujuće fantastike.
-
Tanja
Begbede, Frederik. Ljubav traje tri godine. Beograd: Booka, 2011
Odnosi…Muškarac, žena, prevara…pa sve iz drugog ugla. Koliko nas to moderno negovanje samačkog života čini praznim, nesrećnim ili prividno srećnim? Roman odzvanja prelomnim trenucima u životu jednog čoveka.
-
Nataša
Drndić, Daša. Umiranje u Torontu. Kikinda: Partizanska knjiga, 2018
Svi mi, koji smo rođeni na prostoru bivše Jugoslavije, pamtimo to vreme po velikim umetnicima i piscima, po društvenoj eliti – nepotkupljivoj, lucidnoj, šarmantnoj i gospodstvenoj. Daša Drndić je njeno pravo oličenje. Svoja spisateljska putešestvija bez prestanka posipa nanosima gorčine, humora, detinje radoznalosti i kosmopolitizma. Umiranje u Torontu je priča o ljudima koji su napustili svoju zemlju i otpočeli izbeglički život u nekim dalekim prostorima. O njihovim sećanjima, razgovorima, druženjima, svakodnevnim borbama da se sačuva dignitet. O celoj jednoj generaciji ljudi koja tiho umire ne želeći da se prilagodi novim uslovima. Istražujući po arhivama, spisateljica pokušava da rekonstruiše prošlost i time uspostavi kakvu-takvu sadašnjost. Sklapajući mozaik prošlost se čini još mračnijom, a sadašnjost se razaznaje kroz gust emotivni naboj, bez mnogo patetike i samosažaljenja.
-
Jelena
Saramago, Žoze. Slepilo. Beograd: Laguna, 2014
Roman potugalskog nobelovca jedan je od onih koji se ne zaboravljaju. U sistemu ostaje ta velika alegorijska, duboko uznemirujuća priča sa poznatim elementima, analognim našoj stvarnosti. Saramago je svoj svet doveo do ruba, kako bi smo videli da li se među ljudima ukazuje čovek. I, kakav je ishod? Animalno, tiraniju, sve despotsko i destruktivno je, u jeku epidemije, bez ikakvih eksplikacija, pustio pred nas kako bismo shvatili na šta smo sve spremni…
Možda znamo da gledamo, ali ne i da vidimo.
-
Nenad:
Tompson Hanter S. Anđeli pakla. Beograd : Algoritam, 2012
Hanter S. Tompson bio je američki novinar, pisac i strastveni kolekcionar oružja. U svojim tekstivima žestoko se obračunavao sa političkim establišmentom SAD-a u drugoj polovini 20. veka. U svojim knjigama trudio se da razbije mit o američkom snu i da, nakon romantične hipi ere prepune entuzijazma, ljubavi i pozitivne energije, polije društvo hladnim tušem realnosti američke jave. Jedna od takvih knjiga je svakako Anđeli Pakla: Čudna i Užasna Saga o Odmetničkoj Motociklističkoj Bandi. Kao pobornik ideje da novinar mora biti neposredni učesnik u dešavanjima o kojima piše (Gonzo novinarstvo, kako ga je krstio) i veliki protivnik tzv. objektivnog novinarstva, za svoju priču o ovoj zloglasnoj bajkerskoj bandi i sam se odlučio da provede godinu dana u sedlu Harli Dejvidsona i iz prve ruke posvedoči kakvi su ti momci zaista bili.
.gif)
.gif)
