I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Univer export
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Leto na Brankovanu i jedna sasvim neobična kupališna svečanost

i love zrenjanin tv

Brankovan… Koliko je ta čarobna reč prirasla za srce starijih generacija našeg ravničarskog grada! Koliko je samo najlepših uspomena vezano za to zanosno mesto na obali pitomog Begeja! Za vreme od nekoliko desetina godina plaža „Abacija” bila je od ogromnog značaja za društveni, kulturni, zabavni i sportski život našega grada.

Na kraju svake druge zimske sezone, od 1923. godine pa nadalje, kada bi život opusteo, prestale zabave, fokstroti, tanga, valceri i rumbe, kada bi nestalo čuvenih igranki u „Kruni” i žužabalova, letnji život grada preselio bi se na plažu „Abacija” – u zlatne dubine reke. Obale su prepune kupača. Polunaga telesa lagano se vuku obalama, poneko življe telo baci se u vodu, zagnjuri, skače u sandolinu, u čamac.

Smeh, kikotanje, uživanje. Zameću se nove idealne ljubavi ili se, dolaskom novih, razaraju stare. I tako, iz dana u dan užarenog leta, sve do jutra jednog avgustovskog dana, kada se na ulazu u kupalište pojavio veliki plakat sledećeg sadržaja: „Velika do sada nezapamćena kupališna svečanost na štrandu ABACIJA! Gospođe i gospođice, gospodo, ovo nije vic. Dođite 7. avgusta ove godine na štrand pa ćete se uveriti. Toga dana, priređujem ja lično, Vekonj Naci, jednu senzacionalnu svečanost. Slušajte: svečanost će biti skopčana sa utakmicom plivanja, veslanja, skakanja, dizanja tereta, bacanja kugle i – što je najvažnije – izborom dame najlepšeg stasa! Ja lično dajem časnu reč da će pobednici dobiti skupocene nagrade i medalje, a da sam u stanju toliko da potrošim, znaće svi koji noću obilaze kafane i krčme. Dalje: sviraće vojna muzika. Obećavam lepu igranku koja će trajati do zore. Sa poštovanjem i do viđenja 7. avgusta. Vekonj Naci.”

PerSu marketi

Padali na leđa od čuda

Navedenog dana Vekonj Naci, generalni direktor reporterskog lista „Tiker”, zaista je ispunio svoje obećanje. Ljudi su  pali na leđa od čuda. Debele žene napipaše svoj struk i potražiše u snu stare vitke linije, razočarane, uvređene; a mlađe devojke ciknuše od radosti i uzbuđenja. Celi Bečkerek se vredno spremao. Nekoliko dana ranije žene su marljivo gladovale, devojke se masirale, a mlade atlete natezali mišiće i nabijali snagu.

Razdragana masa se već u ranim jutarnjim časovima okupila na svečano ukrašenoj plaži. Sviraju radio-aparati neki marš, prema njegovom taktu boksuje se nekoliko desetina atletskih parova. Pesak vrca uvis i zastire sunce, koje se tek rađa. Na jednom od uzvišenja sede dva orijaša, moćne atlete i mrko gledaju u pesak koji se vitla oko boksača. Gotovo ih je strašno gledati. To su komandanti atletskih utakmica, g. Karlo Ambrozi, profesor i g. Bela Lukinić, vođa atletske sekcije „Obilića”. Sede oni i čekaju početak. Gledaju namerno sa visine, kao dva diva za koje je i najveća snaga čoveka smešna slabost.

Posle datog signala trubom, počele su utakmice u svim atletskim veštinama. Sve se svuklo i pojavilo u kupaćim kostimima. Na plaži se okupilo oko dve hiljade ljudi, žena, dece. Tiskalo se, guralo i cikalo. Navijači su urlali do ludila, a razočarani zviždali do očaja.

Izbor dame najlepšeg stasa

Trebalo je birati damu najlepšeg stasa. Nastalo je komešanje. Žiri je zaseo za jedan sto. U njemu novinari, književnici, ostali umetnici i policajci. Sede mrki, ne obaziru se ni za jednom devojkom, pokazujući svoju potpunu objektivnost. Dobijaju hartije i olovke, a na hartijama će beležiti stroge ocene. Hartija je izrubricirana. Prva rubrika: redni broj; druga: hod i kretanje; treća: stas; četvrta: noge; peta i šesta: ukupan utisak – onda: krajnja ocena. Ocene do deset. Ocena deset predstavlja savršenstvo prema ukusu gospodina koji će je staviti.

Oko stola žirija nagurala se svetina, pa pomiče sto i žirište. Vekonj moli i preklinje da se uklone, ali ne pomaže. Pozvana je i policija. Oglasi se truba. Nastao je žagor. Vekonj poziva: „Neka dođu dame da dobiju broj!” Tišina. Čeka se nekoliko trenutaka. Nijedna ne dolazi. Možda se stide. Čuje se samo sramežljivi smeh. „Žiri na noge!”, viknuo je ponovo Vekonj.

Novinari i policajci složno skočiše. Uzeli su u ruke brojeve na dugačkim uzicama, pa se zatrkali u masu. Vitlaju devojkama konopce oko vrata, pa ih vuku iz mase na čistinu. Za tili čas pred žirijskim stolom poređano je više od trideset devojaka divnog stasa. Svakoj visi krupna brojkana prsima, a prsa se dižu i spuštaju, pomamno, u mokrim kostimima.

Počinje suđenje. Novinaru ženomrscu g Kelemenu palo je u tešku dužnost da izvodi jednu po jednu devojčicu i da ih okreće pred žirijem, koji je morao jasno da vidi njihove linije. Žiri pomno radi. Gospodin Radin brzo sudi, g. Vesković strogo i poduže razmišlja, dr Heklai briše i popravlja, g. Lazarev posmatra poneki put iz blizine, pa vrti glavom… Žiri u znoju, okolo zviždanje i žamor kao u paklu… Devojčice se motaju i postiđeno beže… Onda g. Radin zbraja. Ispada broj 27. Vrisak sa svih strana. Masa već nosi jednu damu, pobednicu sa najlepšim satasom: gospođicu Veru Ercegan. Ona se smeši. „Da je vidimo!”, viču iz mase. „Tako je, ona je najlepša”. Kliču i žiriju, kome bi milije bilo da ga ostave na miru. Kao prva počasna dama izabrana je gospođica Stajićeva, a druga gospođica Cucićeva. Urlanje do ludila. Devojčice se razbežale, a dolaze dame u pidžamama, za izbor najlepše i najukusnije pidžame. To je bilo dosta teško, ali je žiri ovaj posao uspešno obavio. Najlepšu pidžamu imala je gospođica Lili Elek.

Nastalo je deljenje darova. Vekonj Naci popeo se na jedan krov pa deli odozgo darove. Dama najlepšeg stasa, gospođica Erceganova, osim skupocenog poklona, dobila je još i pravo na besplatan trodnevni boravak u Kanjiži, zajedno sa svojom „garde damom”.

Radost je trajala celu noć. Na krovu se igralo, neki parovi, u punom okretanju, padali su u vodu i tamo se dalje okretali. Pesak je prštao u vazduhu, voda pljuštala u talasima. Pevalo se i sviralo, a Vekonju Naciju pao je u Begej senzacionalni široki crni šešir i izgubio se na samom dnu.

Plivačke utakmice

Tog dana, 7. avgusta, prvo su obavljene plivačke utakmice na 50 metara za juniore od 10 do 14 godina. Prvi je stigao Petar Giljum, drugi Franja Sopčak, treći Andrija Štefković. Na 50 metara za juniore od 14 do 18 godina – prvi je stigao Đokica Brankovan, drugi Karlo Molnar, treći Ladislac Bala. Plivanje 25 metara za decu: prvi Ladislav Maurić, drugi Paja Fišl, treći Imre Reves. Plivanje na 50 metara sprint za seniore: prvi Tibor Varadi, drugi Karlo Molnar, treći Geza Rot. Zatim 100 metara seniorsko plivanje: prvi Ante Kurlander, drugi Arpad Gizer, treći Ladislav Maćaš. Plivanje 50 metara juniorke:  prva Evi Senci, druga Piri Kalman, treća Vera Kovačević. Plivanje 400 metara slobodan stil za seniore: prvi Josif Vardi, drugi Ladislav Bala, treći Karlo Molnar. Plivanje 50 metara na leđima: prvi Pubi Grund, drugi Đokica Brankovan, treći Ante Kurlander. Plivanje 50 metara oldboj: prvi Eugen Kalaj, drugi Teodor Senci, treći Đoka Brankovan. Plivanje 50 metara za seniorke: prva Lili Terek, druga Evi Senci, treća Luci Beno. Zatim, umetničko skakanje: pobednik Iva Janković, drugi i treći podjednako Ladislav Maćaš i Franjo Sopčak.

Utakmice su trajale celo pre podne. Posle podne svečanost je nastavljena. Vojna muzika 27. pešadijskog puka koncertirala je sve vreme. Na jednom krovu besno su se okretali parovi, izvodili su figure tanga i rumbe.

Đoka Brankovan

Sve je počelo daleke 1922. godine kada je ugledni građanin Velikog Bečkereka Đoka Brankovan, šetajući sa svojom suprugom preko Velikog mosta, jednog trenutka zastao i pokazao rukom u pravcu železničkog mosta, rekavši: „Tamo gde se vidi gusti tršćak – biće plaža…”

Bio je to početak, a već iduće godine, pre letnje sezone, Bečkerečani su lecima na korzou obavešteni o sledećem: „Čast mi je poštovanoj poblici do znanja staviti da će na drugi dan Duhova, na desnoj obali Begeja, između železničkog mosta i Velike ćuprije”, otvoriti novo gradsko kupalište ABACIJA. Otvaranje će se uz prisustvo zainteresovanih građana obaviti u 12 časova. Kupalište je svi udopstvima snabdeveno. Pošto nisam ni truda ni troškova štedio da ovo kupalište što bolje ispadne, to se nadam da će mi se štovana publika mnogobrojno odazvati. S visokopočitanijem Đoka Brankovan”.

Od najstarijeg žitelja našeg grada doznajemo da je navedenog dana daleke 1923. godine obavljeno i osveštanje novog kupališta. Svečani čin je obavio Pavle Milićev, u narodu popularni pop Paja. Zapamćeno je da je tom prilikom pop Paja u mantiji zagazio u vodu do kolena. Prigodan govor održao je Bogoljub Aleksić, gradski načelnik.

Napisao: Boris Pavlov

Izvor:  časopis „Zavičajac”, broj 6-7, jun-septembar 2001.

(www.zrenjaninskizavicajac.com)

Društvo zavičajaca Zrenjanina je nevladina, nestranačka, dobrovoljna i neprofitna organizacija osnovana na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti očuvanja kulture, istorije, tradicije i svih drugih vrednosti Zrenjanina i okoline.

Foto: Knjiga „Varoške vinjete“ autora Miodraga Grubačkog

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh